....Zivot se ne broji sekundama, vec trenucima koji su ti oduzeli dah....
24.10.2006., utorak
.....DOGODOVŠTINE....... ola.... evo mene u Rijeci, za vikend sam bila doma, ali to mi je tako proletilo, tek što sam došla već sa morala ić doma, ni raspakirala se nisam, tako da bar ako ništa nisam imala posla sa pakiranjem za nazad.... naravno da je ruksak bio nešto puniji u povratku i daleko teži, ali što je tu je.... kao dokaz da nama ništa ne može proć bez sranja evo jedne dogodovštine s povratka.... ovako... dođemo mi na kolodvor oko 15 do 3, odemo si rezervirat kartu za pola 4, ok da ona nama rezervaciju i mi mirno odemo na kavu, oko 3 i 15 siđemo na peron i neki čudan bus tamo... i pitamo mi jel ide taj bus za ri, vele oni ne, a za kud idete, varaždin.... odemo dva perona niže vidimo naš bus, i vozač pogleda kartu i veli vaš je bus otišao još u 3, mi onak nemoguće imamo rezervaciju za pol 4, kad ono stvarno na karti piše tri sata.... i vidimo da nam je krivu rezervaciju dala, dođe vozač kao nije nego ste vi zakasnile na bus.... mi onak pa tražile smo za pola 4 veli on ja samo vidim šta tu piše a po tom ste zakasnile, mi pitamo jel možemo s njima, veli da su puni, da nema mjesta..... uf, živci rade sto na sat.... stražno pa to se samo nama može desit.... i tako živčane odemo gore onoj ženskoj, razjasnimo s njom, i sva sreća uspjeli smo rezervirat za bus u 4.... i tako.... nama uvijek neke komplikacije.... ala da.... i tak vozimo se mi u busu, gledamo Rubi na laptopu, kojem je taman kod delnica krepala baterija, sva sreća pa je tam u bus ušla hrpa ljudi tak da su čak i stajali.... a vozač uključio grijanje... ali nakon par minuta je i klima proradila.... i vozimo se mi prema tunelu, kad ono bus počinje usporavati... ubaci u 1. ide normalno, ubaci u 2. ide normalno, ubaci u 3. neće povuć gas, i tak bus na kraju i krepa, ali ajd kad ga je upalio krenuo je ko nov.... i napokon smo oko pol 7 stigle u Rijeku.... i pravac index pošto smo umirale od gladi.... .......ŽIVCIRA ME....... ja ne znam kak vi reagirate na to, ali ja poludim, digne mi se kosa na glavi svaki put kad to ugledam.... radi se o lancima sreće.... o onim sranjima šta se uporno šalju po komentarima na blogovima..... u prošlom postu skupila sam ih čak 3, jupy..... al meni je to strašno, pa kak netko može vjerovat u to, ako prosljedi neku mutavu poruku da će mu se želja ostvarit.... ma strašno... joj.... to mi je glupo skroz na skroz... pa zar ljudi ne svaćaju da je cilj tih lanaca samo da se što više razmnože, da ih što više ljudi pošalje.... a ne da im se ispuni želja.... ja razumijem kad je netko praznovjeran, ono crna mačka i to, ali ić slat te neke gluposti na ne znam koliko blogova iz uvjerenja da će se ta želja ispunit, ma strašno, nemam komentara.... uglavnom to me tako užasno živcira, i molim vas, ako već morate ostavljat te gluposti na mom blogu, iako vam to nema smisla jer se kod mene taj lanac prekida, bar ga onda ostavite na nekom starom postu da nemoram gledat to..... ......OSTALO...... što se tiče fax-a ok je, jučer smo frendica i ja otišle do prodekanice za nastavu da je pitamo za to za grupe, na što je ona rekla da to nije njen posao.... ala pa ja ne znam onda čiji je to posao, uglavnom nam je rekla da moramo pitat profesore pa ko pristane ok, ko ne ne.... i to je onda koma, jer ako bar jedan ne pristane, sve propada u vodu jer ne mogu uskladit predavanja.... a problem nam prvi predstavlja engleski jer nemamo istu profu.... i tak, koma.... ma velim vam ja nama ništa u zadnje vrijeme ne može proć ok.... oko svega se jave neki problemi.... baš strašno.... to su vam sve novosti.... pozdravček Sto mi je ovo trebalo Sto mi je ovo trebalo da se u tebe zaljubim sad mi se cini blesavo sto sam s tobom mogla bit jer u tvojoj glavi opasan je ego trip Sto mi je ovo trebalo da se ponizavam do dna kasno palim ali znam vise ni u ludilu ne bi ti pomogle ni carolije pa ni voodoo I svi ste slicni kao jaje jajetu kad treba, onda znas pa me vise ne trebas ostavljam tvoj svijet poslusaj za kraj, na mene je red Sto mi je ovo trebalo da trosim zivot svoj na neke tvoje gluposti koje razumijes samo ti i sad kad odlazim opet glumis mangupa Sto mi je ovo znacilo samo dobra lekcija da prvo glavom onda srcem krenem s takvima mozda i tebi svane pa postanes pametniji |
18.10.2006., srijeda
promjene, promjene....... NA BOLJE!!!!!
 evo mene jopet, dugo nisam pisala hehe..... ali evo moram.... pa kao što mežete i primjetiti na mom blogiću ima i promjena..... kao i u mom životu..... eh ljudi moji, krenula ja dalje.... htjela sam promijenit i stranicu bloga, al da sad ne kompliciram život i sebi i vama neka ostane tako.... ako mi ne dopiiiiiiip pa i to promjenim...... danas sam bila na kavi s frendicama koje studiraju kod opatije a išle su samnom i srednju, jedna od njih je bila s njegovim najboljim frendom.... i saznala neke stvari koje su mi NAPOKON otvorile oči, ali ovaj put zastvarno..... i nekako mi je dan ljepši nakon toga.... znate što sam saznala.... da on s onom curom s kojom je bio kao 5 godina nije ni prekinuo!!!!!!!  al bitno da on "nema" curu..... ma joj to je tako komplicirana priča i uopće mi se ne da pisat detalje, ali eto to je tako nekako najbitnija vijest, i da on nikad ne ide s njom van ili šta takvo.... cura radi, a on landra okolo i bari ..... ala pa strašno, a čula sam da je cura baš ok.... pomalo mi ju je i žao.... i onak sam još uz sve to čula da je slao poruke onoj curi, ako se sjećate iz moje škole, šta je kao prije htio bit s njom, a meni kasnije pričao kako je ona glupa, ovakva onakva, mora zato što nije dala, hehe.... al cura je stvarno glupa.... no nije bitno.... ništa više nije bitno.... idem dalje.... ali za sada stavljam ljubav na pauzu, ne želim se zaljubiti do daljnjega..... preteško je biti zaljubljen.... i patiti naravno..... tako da sada idem dalje i živim za zabavu, i možda malo za fax.... to su vam novosti.... uglavnom danas mi je kao lijepo u rijeci.... stvar je u tome što se frendica i ja "igramo" da nam je danas ovdje super divno krasno  pa ne smijem kršit pravila igre, hehe.... tako da je danas rijeka zakon na faxu je bilo ok, od tri predavanja bila sam samo na matki i bilo je poprilično zanimljivo, ah da kad kužiš predavanja su puno zanimljiva nego kad samo blijedo gledaš u ploču, al prof je skroz ok, baš dobro objašnjava.... i tak.... to je to.... i još nešto da se malo nasmijete...... Kako da student završi godinu?! Sve je u redu ako student ne završi godinu jer godina ima samo 365 dana. 1. NEDjELJE - 52 nedjelje u godini. Znate da je nedjelja za odmaranje. Ostane 313 dana. 2. LjETNI PRAZNICI - 50 dana, stvarno je prevruče da bi se moglo učiti. Ostane 263 dana. 3. 8 SATI SPAVANJA DNEVNO - 130 opet ode ... Ostane 141 dan. 4. 1 SAT DNEVNO ZA IGRANJE, svi moramo očuvati dijete u sebi. To znači 15 dana Ostane 126 dana. 5. 2 SATA NA DAN ZA PIĆE I HRANU, hranu je potrebno dobro prožvakati jer je to važno za zdravlje. To znači 30 dana. Ostane 96 dana. 6. 1 SAT NA DAN ZA RAZGOVOR (čovjek je socijalno biće), što znači 15 dana. Ostane 81 dan. 7. ISPITNI DANI. Na na godinu je to najmanje 35 dana. Ostane 46 dana. 8. DANI ZABAVE, potrebno se i družiti - 40 dana. Ostane 6 dana. 9. ZA BOLEST ide najmanje 3 dana. Ostanu još 3 dana. 10. FILMOVI I SERIJE, TE NARAVNO POUČNE EMISIJE - najmanje 2 dana. Ostane 1 dan. 11. Taj 1 dan je TVOJ ROĐENDAN. Kako učiti na taj dan????!!!!! Ostane 0 dana. Stoga, kako da student završi godinu?! |
17.10.2006., utorak
 jooooooojjjj.... kad će više svanut dan da ja mogu reć da sam se navikla na ovu Rijeku.... i da neću govorit ja bi domaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa.... ne znam, zbilja ne znam.... ovdje mi se samo gluposti događaju, većinom, a tako je malo tih nekih lijepih sitnica da ih ne mogu ni spomenut uz sve to.... jučer sam bila baš sva nikakva.... vjerojatno je to bio rezultat preedobrog dana... probudim se ja u pola 8 i ispratim mame doma, a frendicu na fax, vratim se u stan, napravm krevet, odem na net, bauljam po stanu, spremim se za fax, odem na fax... tamo je bilo ok, predavanja malo naporna, vježbe ok, docent je baš zanimljiv.... ma simpa lik skroz.... al je zato oprema za informatiku kršna... samo ću napomenut da slavi deseti rođendan, nadam se da vam je sve jasno.... kompjutori nemaju ni cd rom.... kull.... i veli on kak će nam trebat disketa da možemo kopirat ono što smo radili na fax-u i nosit doma... a misim si di ću samo gurnut doma disketu.... morat ću bušit rupu na laptopu, hehe... a nešto ću morat skemijat po tom pitanju.... i tak dođem ja doma s fax-a.... neš pojedem.... opet tumaram po stanu.... dođe moja cimerica doma, pa zajedno tumaramo.... upalimo tv, gledamo seriju, zaspemo.... oko 6 se sjetimo da bi mogle ić po pokaz, a to radi do 7.... trka po stanu da se što prije spremimo i krenemo.... uhvatimo mi bus, koji nas naravno iskipa cijelu stanicu ranije, pa onda pješke do kolodvora, dođemo tamo, tražimo žensku pokaz.... ona nas blijedo gleda.... na kraju pita šta imate od papira..... UPS POTVRDE.... a di su nam potvrde?!?! e pa doma na polici fino skupljaju prašinu.... vauuuuu.... tako pokisle odemo vidjet u knjižare jel ima šta od knjiga da kupimo.... naravno bez autora bez naslova, tako da smo pitale nekako po sjećanju ali se one tete u knjižarama bolje sjećaju nego mi pa smo se nekako i sporazumjele.... ali odgovor za svaku knjigu bio je..... RASPRODANO..... ala, očaj u nama raste.... na kraju smo otišle do indeksa nešto pojest i krenule doma, kad ono vidimo bus.... sva sreća na semaforu je bilo crveno pa smo uspjele dotrčat prije njega na stanicu.... naravno da smo cijeli taj dan očajnički umirale od smijeha.... ma dan je bio stvarno ono.... pusti me da vrištim.... i tak danas sam ja malo doma.... neda mi se na fax.... imam osnove ekonomije što je frendica imala jučer pa sam od nje prepisala, i engleski, ah tih sat vremena što propustim neće mi niš značit.... e mogu vam reć da mi se baš nekak uči.... jedva čekam da se primim knjige.... hehe poludila ja.... a šta je tu je.... nadam se samo da me neće to pustit kad počnu kolokviji i ispiti.... sad čekam frendicu pa da se idemo slikat i po pokaze, ovaj puta su potvrde na frižideru da ih ne zaboravimo.... i tak vam je to ljudi moji.... nikak da se naviknem na novi život.... što se ljubavi tiče, bla bla... nije vrijedno ni pisanja, al eto tek toliko da napišem, da ne budete u neizvjesnosti hehe.... zadnji put smo se "čuli" jučer, tj igrali igricu, ovaj put mi nije išlo baš najbolje, bilo je 1:1, a ja navikla na bar 6:0 za mene.... eh.... a ne znam šta da vam kažem, imam osjećaj da on može sa svima normalno komunicirat osim samnom, ne znam jel problem u meni ili njemu... i kao ne dira me to što se čujemo... ili me možda stvarno ne dira, još ne znam.... morat će ta hladnoća bit malo snažnija da mogu sa sigurnošću reć da me ne dira to sve vezano za njega.... uglavnom ja vam jedva čekam petak i brojim minute kad ću sjest u bus za zagreb sa spoznajom da idem domaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!!!!!!! jupy!!!!!! čak na 3 dana, i to ne 3 neg 2 i pol :((((((((((((((((((((((((((((((((((((((( ajd ljubim vas...... LJUBAV ILI?!?!?!? što me to toliko veže za tebe što je to što me svaki dan muči zašto se neprestano vraćam starom razlogu, starom bolu? što je to toliko posebno u tebi što me čini nesretnom što li se nalazi u tvom pogledu da ga ne mogu izbrisati? što me to još vuče k tebi i ne da mi da krenem dalje ne da mi da se maknem od tebe da te zaboravim, prebolim odbacim i odgurnem od sebe? |
13.10.2006., petak
petak trinaesti
 naslov nema veze s ničim osim što je dans taj famozni petak 13. kod mene vam je sve po starom, svakim danom mi se nešto novo zamjeri u ovoj rijeci, da mi dođe da se vratim doma isti tren.... jučerašnji događaj je bio ono, katastrofa, frendica i ja oko 11 legle u krevet i počele gledat film na laptopu, i tako u međuvremenu meni zazvoni mob pa sam klafrala nekih 20 min tako da film nisam ni pratila a ni njoj baš nije bio neki pa smo na kraju ugasile komp i legle spavat... i tak mi pričamo prije spavanja.... i taman komentiramo kako je zgrada poprilično mirna, i kako ne znamo šta bi da smo u zgradi gdje je jedna cura iz našeg bivšeg razreda gdje neki narkić ide po vratima i lupa.... i nije prošlo ni 5 minuta, a nama netko zvoni na vrata... prvi put nismo mogle vjerovat, frendica me pita jel to nama, reko da... ali ponovi se i drugi i treći put... katastrofa.... sjedimo u krevetu u onoj mračnoj sobi i tisuću nam misli prolazi kroz glavu... naravno nismo otvorile, toliko smo se udrvenile od straha da nismo bile u stanju izać iz kreveta a kamoli iz sobe... utihnule smo i osluškivale svaki idući zvuk.... eto večer nam je bila totalna katastrofa.... možda se mi ne bi toliko uplašile da mi poznamo nekoga ovdje, da nama ima tko zvonit... ali ovako, nove u ovom velikom gradu, bez ikoga svoga, dvije cure same u stanu i netko zvoni poslije ponoći.... e pa nije nam baš bilo svejedno... danas nismo ni na fax išle.... nije nam se dalo... ja bi imala matku 15 min, i morala čamit čekajući još sat i pol da nju pričekam, a ona bi imala predmet koji sam ja već imala tak da može od mene prepisat... i tako.... veseli su nam ovi riječki dani... jučer sam upoznala i jednu curu s bloga, dosta dugo se čitamo pa smo odlučile iskoristit priliku pošto smo u istom gradu i upoznat se, cura je jako simpatična i draga, upravo onakva kakva je i preko bloga.... pozdrav ivy:) na faxu je ok, još nismo uspjele sredit da frendica i ja budemo u istoj grupi, ali budemo idući tjedan.... uz sve te šokove još da idemo odvojeno s faxa i na fax, no thank you.... prvi kolokvij mi je krajem idućeg mjeseca i tak... nadam se da neću imat previše problema s tim faxom.... možda.... šta se njega tiče, ne znam, glupa sam po tom pitanju.... zbilja ga želim prebolit, ali svaki put kad donesem ovako čvrstu odluku nešto se dogodi da me poljulja.... nadam se da ovaj put neće uspjet, možda samo otežat ali ne i ponovo preokrenut moje misli na njega.... uglavnom ovaj tjedan smo se skoro svaki dan čuli.... igrali neke igrice on line, ja naravno pobjeđivala i tako... ne mogu reć da ostajem hladna kad mi se javi, jer je to nemoguće ipak je još sve presvježe, ali trudit ću se svakim danom sve manje mislit na njega, i pokušat ga izbit iz svoje glave jednom... danas nam dolaze mame pa krečimo stan ovaj vikend i tako, imamo radne akcije... a idući vikend idemo doma, jedva čekam!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! eto toliko..... pozzzzz Sto si ti meni Sto si ti meni, da l' suza sto slatko boli il' netko tko lazno voli i prevrtljivo ljubav je moja nevina, njezna, cista iskra sto s neba blista, al' ti to ne vidis Ref. Jer drazi su ti oni sto pricaju lazno i kupuju ti stvari, da, to ti je vazno a ja te volim tako da ne znam sto reci i svakog dana pisem pjesme bez rijeci I pjevam ti u dusi dok usta mi sute i poklanjam ti vjecnost, a drugi minute al' drazi su ti oni sto pricaju lazno da, to ti je vazno, da, to ti je vazno Od srece do srece posrcem jako cesto ma, evo ti moje mjesto pa voli uzalud i sto si ti meni, Boze, treba mi svjeza nada napada tuga sada jer shvatio sam sve |
08.10.2006., nedjelja
život ide dalje
 jučer sam opet plakala.... osjećala sam se nekako... ma ne znam ni sama.... ni tužno ni sretno... nekako bezveze....nemam riječi kojom bi to opisala.... došla sam do jedne spoznaje koja mi je napokon odzvonila u glavi... shvatila sam da je zbilja vrijeme da neke stvari padnu u zaborav... jučer sam ga opet vidjela, pričali smo, dopisivali se.... ja sam malo izazivala i tako.... shvatila sam da je možda ipak bio u pravu kada je još na početku rekao kako nismo iz istih svjetova.... iako je moja ljubav prema njemu mogla nadjačat tu razliku to sada nije bitno... bitno je to da krećem dalje, ali ovaj put za stvarno... shvatila sam da mi više nije toliko ni stalo... ono jučer je bio zadnji pokušaj da na neki neizravan način pokušam nešto postić, da više nemam što izgubit i kad sam shvatila da više nema smisla sama sam sebi rekla da je gotovo.... ne znam šta je s tim čovjekom... u čemu sam pogriješila... ne znam i ostat ću u neznanju, ali nema veze... ova priča u mom životu je gotova, ne potpuno jer smo i dalje "frendovi" i neka ostane na tome... neću više biti ona stara, ona koja se boji da mu ne kaže neku krivu riječ, ona koja se boji zapalit cigaretu pred njim jer je on zakleti nepušač, a sve to da bi ostavila što bolji dojam o sebi.... ooooo ne... to doba mog života je završilo.... život se nastavlja i to bez njega ovaj put.... u biti ono jučer mi je samo pomoglo da dođem do nekih zaključaka, da se napokon opametim i krenem dalje... jer zašto bi ja trošila svoje vrijeme, svoju mladost i najbolje godine na nekoga kome to ne znači ama baš ništa.... u biti znam zašto sam plakala.... plakala sam iz razloga što svi, ali baš svi mi govore da između mene i njega ima nešto više od prijateljstva... i to me izluđuje... zašto svi vide da postoji nešto više a to više se nikad ne pokaže... uvijek su to strogo prijateljski odnosi... i ništa od toga "više" što svi vide između nas.... dosta mi je svega toga i okrećem novi list.... više niti jedna jednina suza iz moga oka neće past zbog njega... ne zaslužuje on to... od mene može dobiti samo neko nazovimo prijateljstvo, ali i to je više ono površno nego istinsko.... sutra ionako ponovo idem za rijeku, a doma ću bit eventualno svaki drugi vikend i provodit ću ga sa svojom mamom, frendicama, sekom i ljudima do kojih mi je stalo i koji zaslužuju svu moju pažnju.... i sigurna sam da će jednom naići netko tko će dobiti svu moju ljubav i tko će mi uzvratiti na isti taj način.... jedna frendica mi je rekla da će mu na kraju bit žao kad shvati što je mogao imati... ne znam hoće li... ali čak mi nije ni stalo do toga da žali.... neka taj period ostane u zaboravu... nekih stvari ću se sjećati kao lijepih uspomena na jednu zaboravljenu nesretnu ljubav i to je sve što će od nas ostati..... eto još je jedno razdoblje u mome životu završilo.... krećem u novi samostalni život, i zaboravljam stare patnje, ostavljam sve iza sebe i krećem u nove izazove.... nadam se da će mi biti sa srećom.... pusa Ne daj mi da Sve sam dala zar je to hvala to nisam zasluzila i tebe krivim sto tako zivim k'o da sam prokleta Crta na dlanu, sad ostala je i znam bez tebe jos trajat ce svijet Suze i bol nista vise od tog ti kriz si zivota mog Ref. 2x Ne daj mi da, ne daj mi da da ti jos jednom sve oprostim ja jer vide svi kao i mi jedno za drugo nismo rodjeni Ova zena prevarena ne spava nocima jer tvoje lice varalice jos mi pred ocima Ref. 2x Crta na dlanu sad ostala je i znam bez tebe jos trajat ce svijet Suze i bol nista vise od tog ti kriz si zivota mog |
04.10.2006., srijeda
HOME SWEET HOME!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
 Evo mene ljudi moji...... malo opravdanja zašto nisam pisala- prvo je blog zezo kao da se blogovi mogu samo čitat a ne i komentirat, a još manje pisat novi postovi, a kasnije sam otišla u rijeku, a tamo nismo uspjele prikopčat modem jer treba neki program za instalirat..... i tak.... evo da krenem od početka.... u petak smo bili na ručku u restoranu i bilo je zakon u sat vremena smo strusili litru jegera i tak... konobar je bio....uuuuuu....DOBAR! pa smo se malo i s njim zezale, a moja seka i ja smo ga non stop promatrale, hehe.... uglavnom bilo je za 5.... u subotu smo išli na koncert od alke vuice jer je frendica slavila roćkas, prvo smo kod nje pili i kasnije ošli na koncert, prije puta smo si seka i ja složile u bocu putni bambus i strusile bocu u 10 minuta... hehe... i tamo su se redali bambusići... da bi nas ta frendica uvalila i tako kad je alka tražila natjecatelje za karaoke ona gurne nas dve prema pozornici, i alka meni- ajde ajde treba nam jedna plavuša ovdje... onak...the.... pa ja nisam plavuša.... možda... hehe... uglavnom tak da smo mi pjevale gore, a zvučalo je onak čisto katastrofalno jer nit smo znale riječi a ja sam još bila i promukla... baš kulll. fino smo se obrukale.... poslije alke je bila jedna grupa, a seka i ja smo već bile dovoljno pripite da se same popnemo na pozornicu, pa smo pjevale golube, pa ja neću da ga vidim, i miki mićo..... tu smo već bile svoj na svome hehe... njega ni tu subotu nisam vidjela, ali bolje da nije došo jer bi vidio kako se brukam na pozornici, hehe... uglavnom još mi je i nokat otišo a ta frendica koja je slavila roćkas radi nokte tak da je onako polupijana u 4 u noći meni išla popravljat nokat koji je btw puko toliko duboko da mi je došlo da plačem od muke..... u subotu sam oko 5 došla doma.... zaspala oko 6.... a pošto se nisam ni počela pakirat ranije a u nedjelju se kreće za rijeku odspavala sam čak dva sata i bacila se na pakiranje... i tako smo krenuli za rijeku.... stan-ok... kuhinja mi je super, lijepo je uređena, a ostalo-a kad se naviknem i kad mi to još malo pokrečmo i dovedemo u red bit će super... stan je na škurinjama tako da smo dosta udaljeni od grada i ima se šta jahat... a tamo fala Bogu sve gore-dolje... i još kad se frendica i ja uhvatimo "prečaca" pa krenemo nekim stepenicama i izgubimo se, pa nam putovanje tom istom prečicom umjesto 30 minuta traje 45-sat vremena onda je to poprilično frustrirajuće.... onda svi oni ljudi tamo- sve je puno nekih čudaka narkomana.... ali ostatak je prilično susretljiv, dragi su ljudi i uvijek voljni pomoći.... što se tiče mene i frendice osjećamo se koma... u stanu smo ko duhovi moramo tražit jedna drugu, mislim da bi nama najbolje bilo da imamo jednu sobicu kuhinju i wc, hehe.... cijelu nedjelju i ponedjeljak sam provela u suzama... pogotovo u ponedjeljak poslije podjele index-a.... tulila sam ko mala beba... a tek kad su mame odlazile doma... ma koma... i falili su mi svi moji, a i bile smo nezadovoljne sa svime, tako da smo u duetu plakale oba dana... koma.... ne znam možda bude bolje dok se malo priviknemo.... ali prvi dojmovi nisu baš nešto naročito posebno.... od kafića bili smo u el riu, i kafić je ono solidan, fora je.... e, da... kad su mame otišle i kad su se emocije smirile, otišle smo do fax-a i shvatile da ovaj tjedan nema predavanja tj da počinju idući ponedjeljak i tako odlučile da idemo doma, ali smo morale čekat srijedu tj danas jer su u 8 morali neki majstori doć neš za plin napravit u stanu, oni su naravno došli u 9... i tako mi jedva stigle na bus u 10... ali odlučile smo da nećemo nikome ništa reći i da ćemo svojima govorit kako su predavanja počela ovo ono bla bla... i tako smo mi pričali o predavanjima i planirale iznenadan dolazak.... danas oko pola 3 napokon smo stigle kući!! bile smo toliko euforične da nismo ni spavale zadnjih dana kako treba.... a da ste vidjeli face od mojih kad sam banula mami na posao i rekla -"ja doćo" a oni- ko da su duha vidjeli, i onda su se svi nasmijali kako smo ih dobro prešle i tak.... i sad vam pišem iz svoje najdraže sobe, i napokon sam u najljepšem gradu na svijetu... tek sad sam vidjela koliko volim ovaj grad i nikad više ni jednu ružnu riječ neću reć protiv njega.... i vjerojatno je ova cijela priča i poprilično zapetljana, ali to su vam novosti u ovih par dana što me nije bilo... i šmrc u nedjelju moram natrag tamo, joj koma... i tako vam je to.... a znate i sami da je kod kuće najljepše!!!!!!!!!!! pusa a kod mene i frendice je hit tjedna pjesma: Romale, romali Vatreni znak na nebu jak i nocni vetar lud i vreo prevari me, uspavaj me dobro si poceo Ref. Romale, romali, samo to reci mi romale, romali, i ja skidam kais na sandali romale, romali, pojas na haljini na te reci carobne Hej, romali, romale, romali svaku tacku na telu mi nocas ljubi hej, romali, romale, romali u ovu macku se ti sto pre zaljubi U ovu macku se ti sto pre zaljubi u ovu macku se ti sto pre zaljubi Hajde, vodi me, sada znam i gde tamo gde bolu mesto nije da nas przi led gde je mesec u znaku vodolije Ref. Stavljam prste u med da ovaj zasladim san al' bez tebe je med kao i suza slan |
