Marketing
jooooooojjjj.... kad će više svanut dan da ja mogu reć da sam se navikla na ovu Rijeku.... i da neću govorit ja bi domaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa.... ne znam, zbilja ne znam.... ovdje mi se samo gluposti događaju, većinom, a tako je malo tih nekih lijepih sitnica da ih ne mogu ni spomenut uz sve to....
jučer sam bila baš sva nikakva.... vjerojatno je to bio rezultat preedobrog dana...
probudim se ja u pola 8 i ispratim mame doma, a frendicu na fax, vratim se u stan, napravm krevet, odem na net, bauljam po stanu, spremim se za fax, odem na fax... tamo je bilo ok, predavanja malo naporna, vježbe ok, docent je baš zanimljiv.... ma simpa lik skroz.... al je zato oprema za informatiku kršna... samo ću napomenut da slavi deseti rođendan, nadam se da vam je sve jasno.... kompjutori nemaju ni cd rom.... kull.... i veli on kak će nam trebat disketa da možemo kopirat ono što smo radili na fax-u i nosit doma... a misim si di ću samo gurnut doma disketu.... morat ću bušit rupu na laptopu, hehe... a nešto ću morat skemijat po tom pitanju....
i tak dođem ja doma s fax-a.... neš pojedem.... opet tumaram po stanu.... dođe moja cimerica doma, pa zajedno tumaramo.... upalimo tv, gledamo seriju, zaspemo.... oko 6 se sjetimo da bi mogle ić po pokaz, a to radi do 7.... trka po stanu da se što prije spremimo i krenemo.... uhvatimo mi bus, koji nas naravno iskipa cijelu stanicu ranije, pa onda pješke do kolodvora, dođemo tamo, tražimo žensku pokaz.... ona nas blijedo gleda.... na kraju pita šta imate od papira..... UPS POTVRDE.... a di su nam potvrde?!?! e pa doma na polici fino skupljaju prašinu.... vauuuuu.... tako pokisle odemo vidjet u knjižare jel ima šta od knjiga da kupimo.... naravno bez autora bez naslova, tako da smo pitale nekako po sjećanju ali se one tete u knjižarama bolje sjećaju nego mi pa smo se nekako i sporazumjele.... ali odgovor za svaku knjigu bio je..... RASPRODANO..... ala, očaj u nama raste.... na kraju smo otišle do indeksa nešto pojest i krenule doma, kad ono vidimo bus.... sva sreća na semaforu je bilo crveno pa smo uspjele dotrčat prije njega na stanicu.... naravno da smo cijeli taj dan očajnički umirale od smijeha.... ma dan je bio stvarno ono.... pusti me da vrištim....
i tak danas sam ja malo doma.... neda mi se na fax.... imam osnove ekonomije što je frendica imala jučer pa sam od nje prepisala, i engleski, ah tih sat vremena što propustim neće mi niš značit.... e mogu vam reć da mi se baš nekak uči.... jedva čekam da se primim knjige.... hehe poludila ja.... a šta je tu je.... nadam se samo da me neće to pustit kad počnu kolokviji i ispiti....
sad čekam frendicu pa da se idemo slikat i po pokaze, ovaj puta su potvrde na frižideru da ih ne zaboravimo....
i tak vam je to ljudi moji.... nikak da se naviknem na novi život....
što se ljubavi tiče, bla bla... nije vrijedno ni pisanja, al eto tek toliko da napišem, da ne budete u neizvjesnosti hehe.... zadnji put smo se "čuli" jučer, tj igrali igricu, ovaj put mi nije išlo baš najbolje, bilo je 1:1, a ja navikla na bar 6:0 za mene.... eh.... a ne znam šta da vam kažem, imam osjećaj da on može sa svima normalno komunicirat osim samnom, ne znam jel problem u meni ili njemu... i kao ne dira me to što se čujemo... ili me možda stvarno ne dira, još ne znam.... morat će ta hladnoća bit malo snažnija da mogu sa sigurnošću reć da me ne dira to sve vezano za njega....
uglavnom ja vam jedva čekam petak i brojim minute kad ću sjest u bus za zagreb sa spoznajom da idem domaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!!!!!!! jupy!!!!!! čak na 3 dana, i to ne 3 neg 2 i pol :(((((((((((((((((((((((((((((((((((((((
ajd ljubim vas......
LJUBAV ILI?!?!?!?
što me to toliko veže za tebe
što je to što me svaki dan muči
zašto se neprestano vraćam
starom razlogu, starom bolu?
što je to toliko posebno u tebi
što me čini nesretnom
što li se nalazi u tvom pogledu
da ga ne mogu izbrisati?
što me to još vuče k tebi
i ne da mi da krenem dalje
ne da mi da se maknem od tebe
da te zaboravim, prebolim
odbacim i odgurnem od sebe?
Post je objavljen 17.10.2006. u 16:05 sati.