....Zivot se ne broji sekundama, vec trenucima koji su ti oduzeli dah....

27.07.2006., četvrtak

NAPOKON I JA IDEM NA MOREEEEEEEEEE!!!!!!!

24.07.2006., ponedjeljak

naslov 0 bodova

hm.... o čemu da pišem kad se ništa ne događa.... tuga, čemer, jad... ovakav je moj dan, probudim se do 11 na poslu sam u 12, s posla na kavu, s kave doma, pa na net i u krpe.... jako zanimljivo... i tak... čula sam se s njim prije par dana... :))) a ne znam šta da mislim o tome svemu.... ponekad pomislim da mu je možda ipak stalo... a opet s druge strane... da mu je stalo već bi nešto bilo s nama, nebi stajali na ovoj mrtvoj točki.... i tako sam ja stalno u dilemi... i opet ja prevrćem po istom al šta ću kad mi se to dosta često mota po glavi.... oni izljevi iz prošlog posta me malo rijeđe hvataju, ali eto događa se... i najboljima, hehe... joj baš me danas frendica na kavi pitala kad ću se ohladit od njega, hehe, a ja to stanje ne vidim u skoroj budućnosti, no nikad se ne zna... doznala sam vijest da mama ide u međugorje u 9 mj što znači da ja ostajem sama u stanu, TIME TO PARTY!!!!! zakon taman proslavim roćkas, sa zakašnjenjem, ali ne mislim ga sad slavit u 8 mj kad su svi na moru, a i ja sam na moru za svoj roćkas, tako da ću ga vjerojatno tamo proslavit... a prava fešta tek dolazi.... jedva čekam.... na more idem ili u petak ili u ponedjeljak tako da me neće bit neko vrijeme... joj nadam se da će meni i frendici bit super, ma hoće, nama je uvijek super.... u subotu u gradu je bilo.... a tak... pamtim i bolje dane... prvo su me nažuljale balerinke, pa išla obut čarape, a na kraju sam su u grad vratila u tenisicama... i jedva hodala koliko su me bolili žuljevi... glupe balerinke... a ja sam ih morala kupit jer su mi bile preslatke ali nije bitno ta su za broj veće... ma joj... i kasnije je tek u discu počelo bit kao malo bolje... malo sam se isplesala i tak... eh da, a ni njega nije bilo vani u subotu, šmrc.... ko zna kad ću ga vidjet, i kad ćemo se čut obzirom da idem na more.... joj već neko malo duže vrijeme pišem ovaj post, sad je 00:20 hehe... al dobro pišem post i zvjerinjam okolo... pa se oduljilo malo... a i nemam ideja više o čem da pišem, pa vas pozdravljam!!!!! Zbog tebe sam zivela Zbog tebe sam zivela ti me nisi voleo zbog tebe sam patila ti me nisi svatio Htela sam da kazem volim te suze su me gusile oci su mi uplakane na licu se vidi mesto reci, volim te rekla sam ti, idi O tebi sam sanjala dok te nisam videla zbog tebe sam cutala druge nisam gledala Zbog tebe sam plakala nocima te cekala zbog tebe se vracala i uvek ti prastala

- 22:52 - Komentari (5) - Isprintaj - #

21.07.2006., petak

............zašto mora tako...............

opet moji stari problemi.... ne mogu zaspat.... a evo 10 do 2 je, a ja ujutro u pet putujem za rijeku... nadam se da ću potrefit fax, ovako neispavana.... dok sam pokušavala zaspati na tv-u je počela svirat jedna, pjesma, od saše matića, kada ljubav zakasni, i vratile su mi se neke misli, i stari osjećaji prema njemu... nekad ni sama ne mogu vjerovat da osjećaji prema nekome mogu biti tako jaki, da toliko puta idem protiv sebe samo zbog ljubavi... i to bi bio predivan osjećaj da je ta ljubav uzvraćena, ali nije... na žalost... i to me opet muči... zašto mora tako.... zašto moram zavoljeti nekoga tko me neće ni pogledati... kome je do mene stalo jednako kao i do prolaznika koji prolazi pokraj njega na ulici... zaštooo... zašto se sudbina uvijek poigrava samnom, ulijeva mi nadu koje zapravo nema, i nikad je neće ni biti... ja ću za njega zauvijek biti samo neka "frendica" koja je jednom pokušala biti s njim... a ta ista frendica ga toliko voli da ne spava noćima, misli o njemu, sanja ga... ponekad ga tako želim prebolit, ponovo živjet život, život bez patnje... ali ne mogu, ni sama ne znam zašto ga još uvijek volim, nakon svega... što vidim u njemu.... ne znam.... samo znam da mi ovi osjećaji ne dopuštaju da normalo živim, ne puštaju me na miru... i osuđena sam da stalno razmišljam o njemu i o tome kako je on samo moja čežnja, moja želja koja će zauvijek ostati neispunjena....i znam da ga nikad nitko neće moći zamijeniti, zato ni ne tražim druge... ne znam kako ću zavoljeti nekoga drugog kad on posjeduje 99% mog srca... i to naše prijateljstvo... ne znam šta ono znači... jedan frend me pitao dali je to stvarno prijateljstvo ili to radim zato jer sam zaljubljena u njega i da li mi je to dovoljno... i nisam znala što bi odgovorila... ne znam zašto to radim... znam samo da svaka njegova riječ meni izaziva osmijeh na licu... on je dovoljan da mi dan bude ljepši, on i kišu pretvara u sunce... i razmišljajući o tome ipak zaključim da mi je dovoljno i to nazovimo prijateljstvo, ako je to jedino što mogu dobit od njega... a čini se da je... i onda opet dalje razmišljam i dolazim do toga šta bi bilo da ipak jednom budemo zajedno... jeli moja vizija o njemu stvarna, ili je on sasvim druga osoba... da li bi se možda razočarala u svemu kad bi ga bolje upoznala... odgovore na ni jedno pitanje ne pronalazim nigdje... i najvjerojatnije ih nikad neću ni pronaći... a koliko samo često sanjam nas, da smo zajedno, da mi govori da me voli, i tada poželim da se ne probudim, da zauvijek sanjam... jer očito su snovi jedino mjesto gdje mogu biti s njim... nadam se samo da ću se polako, ali i uskoro počet mirit s tom činjenicom i počet potiskivat ove osjećaje.... kad se sjetim koliko sam bila sretna što odlazim na fax u rijeku.... daleko od njega, daleko od svega za čim patim... a sada, sada su mi trenuci odbrojani... sada mogu samo brojati subote do odlaska i nadati se da će on biti u što više njih... da ću ga moći što dulje gledati... a onda u 10 mj ću reći zauvijek zbogom, ako se do tada ništa ne dogodi nikad ni neće... tada ću biti prisiljena započeti novi život... što možda čak neće biti tako jako ni teško pošto ću biti daleko od svega... a ne znam jedino što mi preostaje je čekanje, i ona neizbježna nada.... eto morala sam napisat što me muči i zašto ne mogu spavat... da... upala sam na faks.... sutra su mi upisi tako da moram u rano jutro bit u rijeci... i tako.... sad mi se već polako i spava... a i ne spavalo mi se od svih baljezgarija koje sam gore napisala... idem ja sad u krpe... iako ću se prije probudit nego što ću zaspat, ali eto šta je tu je.... laku noć želim!!! Kad ljubav zakasni Da imam pravo na jos jednu zelju na onu koju zovu poslednju po prvi put ja znao bih sta zelim ja zeleo bih, zeleo bih nju Da imam pravo na jos jedan poziv na ispovest pred Bogom poslednju ja znam i koga bih da zovem ja pozvao bih, pozvao bih nju Da joj kazem bila si mi sve nisam znao tada, sada znam kad prava ljubav jednom zakasni druge nece doci nikada Ref. Dao bih joj srce svoje neka ima srca dva samo kada njoj je dobro onda dobro sam i ja Al' joj ne bih dao oci isti tad bi bili mi videla ni ona ne bi kada ljubav zakasni Da imam pravo na jos dan zivota za jedan dan da skrojim sudbinu ja znam sa sobom koga bih da vodim ja poveo bih, poveo bih nju Da imam pravo na jos jednu suzu u nju da stavim ranu poslednju ja znam za kime bih da zalim u zadnju suzu stavio bih nju Da joj kazem bila si mi sve nisam znao tada, sada znam kad prava ljubav jednom zakasni druge nece doci nikada

- 01:49 - Komentari (12) - Isprintaj - #

17.07.2006., ponedjeljak

napokon sam izašla u grad u subotu i bilo je PREEDOBRO!!!!! kući sam došla u 20 do 6 i dočekala su me zaključana vrata, hehe šta su brižni roditelji.... u grad sam došla u 9 sati hehe, i započeli smo s kavom, jer se frendica išla nać s njenom frend. iz razreda... nakon toga smo išle kod nekog njenog frenda doma, lik svira saksofon, baš zakon svira... i poslije oko jedanaest smo išle u birc i počele bambusat ... ali u discu je bilo najbolje... tamo smo se našle s još dvije žeskice, jedna radi kod moje mame... ženska mi je baš super!!!! otkad radim tamo baš sam se zbližila s njom i baš je draga! super nam je bilo izsplesale smo se, izludirale, hehe ludo je bilo... kasnije nas je ona vozila doma... hehe ja sam umirala koja je to luda vožda bila... ona meni priča nešto i gleda iza u mene, a ova naprijed vrišti, pazi... joj umirale smo od smijeha... ma zakon!!!!! jedva čekam iduću subotu... u nedjelju su me probudili u pola 5 hehe... spavala bi ja još... a baš sam lijepo sanjala... a tako je to kad ne gasim mobač... i da sve je bilo super osim jednog događaja koji me malo zbediro u subotu navečer, i sad sam još uvijek tužna....nešto vezano za mog "dragog", ali nije za blog.... ali vrijeme liječi sve pa će i to... nadam se... sad ga vjerojatno neću viđat nekih mjesec dana u gradu, ali kud sve tud i to... samo da on bude ok... i tako.... danas mi je dan prošao dosta brzo, opet sam spavala do pol 12 i čim sam prokrmila morala sam krenut na posao, da bi stigla do 12... radila do nekih pola 6, i ona na kavu i okolo naokolo, kući sam došla oko pola 10... joj sutra idem na te upise.... iskreno se nadam da sam upala na taj fax.... a valjda jesam, sutra ću sve saznat.... nadam se da ću uspjet bar malo odspavat noćas.... jupy, sutra se idem kupat!!!!!jedva čekam.... eto to je to držite mi fige da sam upala!!!! pusim vas!!!!! Ako te volim jos Vise nije to to, malo nam je falilo ja povukla sam crtu vec davno sto smo bili bili smo sad za ljubav prekasno vrijeme ne radi za nas Ref. 2x Ako te volim jos i sad znam, necu priznati jer uzalud ponos kada ja sebe moram lagati Moram mijenjati zrak na oci padne mi mrak kad te vidim kako glumis mi sad nije mjesto ni tren bas me briga sto si njen kaze ona dobra pjesma stara

- 22:52 - Komentari (10) - Isprintaj - #

15.07.2006., subota

evo mene

heh evo mene malo i kod kuće za svojim dragim kompićem koji me laganini počinje zezat tako da sam promjene u linkićima radila 15 minuta, taman unesem sve promjene i op on izađe i sve iz početka... eh... joj... mislim da sam tri puta sve morala iznova radit... joj kak je četvrtak bio zakon dan... probudim se, prokrmim, odem na posao, koji mi se taj dan činio sasvim ok, čak sam dulje i ostala... baš sam se ufurala... hehe... završila sam u pola 7, pa sam išla frendici radit društvo na poslu jer je ona do 8 radila... kako je sama doma ja sam spavala kod nje... otišle smo samo do mene doma da ja uzmem stvari, i pitam ju jel idemo ravno k njoj ili ćemo još negdje usput ić(kava i te stvari) i veli ona da idemo k njoj, a ja obučem trenirku... i prolazimo kraj neke birtije u njenom kvartu i ona vidi auto od lika koji joj se sviđa... ja reko kroz šalu pa nećemo sad valjda i tamo počet izlazit, veli ona jel hoćemo, ja, ajd samo se idem obuć kod tebe... odemo do nje, ja se obučem, i u birtiju, hehe... i sad parkiram se ja i vidim u retrovizoru auto... pogledam u auto i vidim da je to auto marke koju on ima, auto prođe vidim tablicu...ON(a znala sam da ću ga vidjet taj dan jer je sve upućivalo na to, prodavačica u trgovini popodne se prezivala ko on, na cesti sam vidla na tablici od nekog auta broj tablice od njegovog auta, i reko 100% ću ga vidjet danas i on prođe, ne znam samo otkud se stvorio u to doba, hehe)... i tak mi u birtiji, cure šta ćete, mi-bambus, konobar-jel veliki, frendica-da,da...btw-imale smo samo njenih 28 kn jer sam ja sve spiskala taj dan... i popile mi to, odem ja platit veli on 32kn, ja onak vuuups... i kak sam mu dala u sitno valjda nije ni brojao neg je samo spremio, ali ćemo mu idući put donjet te 4 kn... hehe koja sramota... al dobro bit će bolje, hehe... jučerašnji dan je prošao ok, na posao sam ovaj put došla u 8 ujutro, dok sam prokrmila već je bilo 10, onda sam morala ić rješavat neka uvjerenja za fax... i tako bila na kavi... ništa se posebno nije događalo... e da vam ispričam jednu priču, o mojoj narukvici....ne znam jesam ju ikako spominjala, ali sad ću :)... ovak, narukvicu sam dobila prošle godine u 9 mjesecu od frendice koja je bila u međugorju i rekla mi je da se molila da budem s NJIM, jer je znala koliko mi je stalo do njega... i obožavala sam tu narukvicu iz dva razloga, jer sam je dobila od nje i zato jer je posvećena njemu... nikad je nisam skidala osim kad sam se tuširala... i od tad je i počelo sve s njim, upoznali smo se, i sve je krenulo u nekom smijeru... na početku super, pa puno preokreta... i sve između nas je ispadalo ko slučajnost... ja sam živjela u uvjerenju da mi narukvica u tome pomaže... zbilja sam voljela tu narukvicu... kad god mi ispadne privjesak s nje, ja ga nađem, čak mi je i na maturalnoj ispao i ja pogledam u pod i ugledam privjesak... i jednu subotu u jednom događaju ta je narukvica puknula i sve su se perlice rasule po podu... iduće jutro skupljala sam po toj sobi perlice sve koje sam uspjela nać i kad sam došla doma svoju raspuknutu narukvicu stavila sam u kutijicu... bila sam jako tužna zbog te narukvice, jer sam misla da je s njom puklo sve... od tog dana nisam ni njega viđala... tu i tamo bi se dopisivali i to je bilo sve... jedan dan kad sam gledala slike i vidjela narukvicu na svojoj ruci, došla sam na ideju da vidim jesu sve perlice na broju, i... da, bile su... sve do jedne!!!! onda sam uzela gumicu i nanizala ih ponovo te vratila narukvicu na svoju ruku... nedugo nakon toga, za svega par dana, vidjela sam ga!!!!!! sad još više vjerujem da postoji nešto u toj narukvici! možda sve to glupo zvuči, ali ja mislim da ima nešto u tomu svemu... eto to vam je priča o mojoj narukvici :))))))))))))) Branislav Mojicevic Voli me (duet Slavica Cukteras) Ako si se nadala da sam ja drugaciji ne mogu da lazem te isti sam, isti, ko svi Ako si zamisljao da sam nesto posebno moram da ti srusim sne ista sam, ista, ko sve Al' to nije razlog da odes kad te prevarim shvati me i reci sta da ucinim Ref. Moli me, moli me moli me da ti oprostim voli me, voli me voli kada pogresim Moli me, moli me dacu ti oprostaj na dar jer samo ko je gresio zna da ceni pravu stvar Ako si se nadala da sam se promenio ne mogu da lazem te ja nisam uspeo to Ako mislis da sam se da sam se promenila moram da ti srusim sne ista sam, ista, ko pre Ref. Ako ima bolje, ti idi tamo al' jedno smo za drugo, seti se samo

- 09:57 - Komentari (10) - Isprintaj - #

14.07.2006., petak

ispričavam se što ne komentiram i ne odgovaram na komentare nisam doma ovih dana, frendici su starci na moru pa je sama doma i ja kod nje.... čim se vratim, a to je ili sutra ili prekosutra sve ću nadoknadit!!!!!! pusa

- 17:37 - Komentari (1) - Isprintaj - #

13.07.2006., četvrtak

joooooooooooooooooooj opet sam zdeprimirana...........grrrrrrrrrrrrrr

ala koji dan, ne znam dal da se smijem il da plačem.... započeo ok, nastavak koma, iza toga nagli preokret...super... nakon toga opet panika... i depresija... i sad sam još pod dojmovima depresije... joooooooj.... opet moja raspoloženja.... u jednom danu iz krajnosti u krajnost i to dva put... no da krenem od ponedjeljka... počela sam radit... sve super, divno, krasno.... nije čak ni dosadan posao... u ponedjeljak sam bila i u shoppingu u king krossu il kak se piše... nakupovala si par majica za ljeto... i tak... utorak sam pola dana radila, ostalo bila na kavi, i uvjeravala svoje frendove da su upali na fax i tak... a danas.... katastrofa... dan počeo ok... probudim se, spremim, odem do grada, pa na kavu s rođakinjom(ona isto radi samnom) i njenom mamom.... na kavi onak vidim 3 profe iz bivše mi škole... kak su one kull čak i na kavu idu, ma joj... dođem na posao i ova ženska šta nas uči me tak izdeprimira da mi je došlo da se rasplačem i odustanem od svega... onda sam nazvala soju naj frendicu koja me na kratko oraspoložila, i radila sam do nekih 20 do 6, pa sam se išla nać s njom... i tak vam idem ja gradom i klafram s njom na mob, kad prolazi auto... pogledam tablicu... odgovara... pogledam u auto... ugledam....NJEGA!!!!!!!!!... mahnem...on trubne... osmjeh je opet na licu... sunce opet sja...dan je prekrasan... zaboravim na sve s posla... i happy sam.... nađem se s frendicom... odemo na kavu... umiremo od smijeha... malo se brukamo... ali to nam je već normalno... hehe i tak... onda se odemo malo vozat, pa pratimo nekog zgodnog dečka u autu, pa ga izgubimo... pa opet na kavu... i mi na kavi... i zvoni mi mob... frend iz razreda... veli da su na netu rezultati s fax-a.... ja gotova počinjem se trest... ništa pi to idemo kući... odem doma i vidim da sam 700 i neš sitno... padam u depresiju u uvjerenju da ne upadam na fax... i ta ista depra me još uvijek drži, dok mi frendice čestitaju na tome da sam upala s plaćanjem... bilo kako meni paše... ali ja sumnjam... baš je neki pesimizam ušao u mene i ja sam se tresla cijelo vrijeme evo do maloprije, sad sam se malkoc smirila... i otplakala sam mami kako neću upast i tak... ala glupi fax... do danas mi je bilo svejedno hoću-neću upast, baš me bilo briga... al kad mi je javio za rezultate, allla, raspad sistema... uglavnom sutra ću valjda znat jedam upala ili nisam... upisi su mi u utorak, tako da neću ni ostajat u rijeci nego odmah isti dan idem doma... a u planu je bilo da ostanemo nedjelju i pon, jer su u pon trebali bit... grrrrrrrrr.... i to me naživciralo... ali ajd, ako ništa u 8 mjesecu, početkom idem na more s dvije naj frendice... i za rođendan ću bit tamo i tako, ma bit će nam ludo.... nadam se još i bolje nego prošle godine... i tako... idem probat zaspat.... i sutra u nove radne pobjede... hehe... pusim vas sve!!!!!!!!!!!!!!!!! Disem, al' nisam ziv Rekla si ne gledaj me nije mi srce stena pa boli i kad ne voli nikom ti nisi vjerna i nikad ostavljena Zato se nocas pomoli naviko sam ja na poraze i da mi tugom srce pogaze Ref. Disem, al' nisam ziv molim a nisam kriv i kunem al ne umjem tebi zlo da pomislim kupi me za saku obmane otvori nove rane moje duse prodane Rekla si ne cekaj me jer nama dalje nema i vec smo stranci odavno ko jedno bili mi smo sad ko da nikad nismo Mi sreli se ni slucajno naviko sam ja na poraze i da mi tugom srce pogaze

- 01:17 - Komentari (6) - Isprintaj - #

08.07.2006., subota

.....naslova bez.....

dosadno mi je... sestrična je spavala kod mene sinoć pa smo gledale neke filmove prvi je Gospodari rata, ok je film, malo dosadan... a drugi Rekvijem za snove e taj je već bio bolji, baš je ok film, doduše tema mu je malo potresna, kao i same scene, ali mi se sviđa... u obadva filma glumi Jerad Leto za kojim ona naravno slini tako za sam za vrijeme cijelog filma morala slušat kako je on zgodan, kako ima super tijelo...sad sam maloprije nju odvezla doma i opet sam sama... šmrc... s dotičnim sam se jučer opet dopisivala i tak... sve je po starom, šta se te priče tiče... ah ovo se čak i rimuje, hehe... i tak... još jedna vijest koja me bedira je da ne idem u grad... žalosno, al opet nemam s kim, svi su se razbježali nekud ili uče za prijemni... i onda se ja dosađujem doma... mislim da ću ić spavat kod naj frendice jer je ona sama doma... a valjda ćemo nać neku zanimaciju... :))) radit ipak počinjem u ponedjeljak... joj što se više bliži to mi se više neda... ali bit ću ustrajna, hehe... lova me vuče jedva čekam idući vikend, napokon ću se okupat u moru ovo ljeto... upisi su mi za fax, pa ćemo onda i ostat dan, dva... ma nemam vam čak više ni šta za pisat... u međuvremenu, eto da se malo hvalim pročitala sam još jednu knjigu i tak... eto pa da ne duljim, tko ide van večeras nek se lijepo zabavi!!!! pusičak btw- joj opet grmi vani, mrzim to.... Romana - To nije moja prica Lazes me slatko kao nikad prije. slobodno do kraja lazi mi. varas me ali to varka nije. to si uvijek bio samo ti. a sto puta sam ja za tebe umrla. i sto puta bi jos s tobom nikada. to nije moja prica to je neki drugi film. bar kad bi ostala bez vida da tvoje lazi nevidim. to nisu moji snovi vec neka druga sanja to MI NISMO BILI JEDNO ZA DRUGO. gubis me ali to vazno nije. samo ako budes sretniji. pusti me jer srce zivo nije al bez tebe mora zivjeti. a sto puta sam ja za tebe umrla i sto puta bi jos s tobom nikada. to nije moja prica to je neki drugi film bar kad bi ostala bez vida da tvoje lazi ne vidim to nisu moji snovi vec neka druga sanja to MI NISMO BILI JEDNO ZA DRUGO...

- 17:07 - Komentari (16) - Isprintaj - #

05.07.2006., srijeda

dan za pamćenje!!

ljepota moja ala ovaj dan je stvarno bio uzbudljiv, toliko događaja u samo jednom danu... nije ni čudo šta me sad glava rastura hehe... jučer... tetak nam je javio da mu avion iz francuske kasni i da neće doć kući do kasno u noć... i da neće moć sutra vozit za rijeku... ok idemo našim autom... mama, naj frendica i ja... niš od vožnje u 607-ci, ali javlja se prilika da ja vozim u jednom smijeru što je još bolje... ovak... dan je počeo u ranih 6 sati, jedva sam nekako progledala, nekak sam se čak uspjela i našminkat i obuć... i krenuli mi za rijeku... put je bio ok... čak je brzo i prošlo... došli u ri sjeli na kavu s mamom od moje frendice od tamo i još pričekali nju... i tako sad mi pitamo di je taj fax da nam objasni njena mama i veli ona di je... našli mi to nekako, piše ekonomski fakultet na nekoj ploči, uđemo, vidim ja, neš mi čudno, nema gužve...i veli meni neki lik tam: izvoli, ja,: došla sam se upisat, on: di, ja: pa na ekonomski fakultet, a on: na krivom ste mjestu, i sad objašnjava on nama di je pravi fax, ono je bilo veleučilište... u međuvremenu moja mamita dok nas je čekala kod auta tak šeta okolo auta i vidi svjetlo od kočnice da je upaljeno, i ona ode odpustit ručnu, jer je misla da je to zbog ručne, a nije skužila da je slučajno ostavila auto u leru, i auto krene a ispred njega na 2 metra stoje neka dva auta parkirana, i zaustavi se na nekih pol metra od njih, hehe da mi je to bilo za vidjet, a joj smlatica moja... i dobro krenemo mi prema pravom fax-u, mama parkira na kolodvoru, i mi otišle pješke do fax-a ispunjavamo prijavnice za mene i još dva frenda iz razreda koje sam išla upisat, a kak su se oni upisali i u zgb-u uz kopije svjedodžbi i toga trebala mi je potvrda da su orginali u zgb-u, i kopirali oni tu potvrdu, jer original moraju donest na prijemni, ali pametnjakovići moji ju ne ovjere... kao ne treba... i dođem ja kod ženske na fax-u, predam svoje dokumente, veli u redu, predam njihove i veli da potvrda mora bit ovjerena kod j. bilježnika... oh, damn... sad odi mami, saopći šta se dogodilo... zovi njih dvojicu, ubi ih preko telefona, reci njima šta je bilo... traži najbližeg javnog bilježnika, a prijave se primaju još samo sat vremena, i dobili mi informaciju di je najbliži jav.bilj. ošle do te ženske, uspjele odmah doć na red, ovjerile to, odnesle na fax, prijavile dečke, i sad nam duguju večeru, hehe onda smo išle ručat u neku pizzeriju, pa se frendica išla kupat, dok sam ja močila noge... grrr... mrzim bit žensko, a nije mi se dalo gurat ona sranja za jedan kupanac... i tak.. uspjela ja mamu nagovorit da vozim doma iz rijeke... kul... bome sam ja jadnog autića nagarila i do 160... inače obožavam brzo vozit kad imam priliku... a mama... SMANJI BRZINU, PREBRZO VOZIŠ; bla bla bla, i onak dođemo do izlaza s autoputa i meni mama još prije izlaza iznese cijelu dizertaciju o tome kako skrećem za sl. brod kad siđem s autoputa... i došlo skretanje, ja:mama jel tu skrećem, veli mama ne, ali mama tu piše za slavonski brod, ma ne dalje... i ja nju ubjeđujem a ona vrti neki svoj film, da bi rekla:a shit, fulali smo... i počne ona živčanit, jer mrzi ić po zgb-u, ona je izgubljena u tom gradu... i sad došli mi do nekog rotora na kojem je od frendice tata reko da skrenemo desno i mi odmah prvo skretanje, skrenemo, i opet neki čudni put... završimo na nekom parkiralištu, okrenemo se, opet zovi tatu, veli on iduće desno da smo trebali skrenut, mi natrag na rotor, i čim sam vidla zgb velesajam laknulo mi je, jer sam znala di sam... i onak vidim ja skretanje za moj slavni grad, i ja SPECIJALAC skrenem prije znaka, i opet završim na parkiralištu, okreni se, idemo dalje... došla do skretanja, i opet se mama javlja ma nije to skretanje, veli frendica, ja mislim da je, i ajd ja u zadnji čas skrenem i napokon izašli na pravi put... hehe... ko šećer na kraju moja mamita u MC Donald's-u di smo išli na sladoled, kupi ledenu kavu i onak primi čašu i razlije ju, ala umirale smo od smijeha... ovo je bio stvarno dan pun događaja... zakon je bilo uglavnom, 17. idem opet, tad su mi upisi, mislim idem ak upadnem na fax... i tak je prošao još jedan dan... od sutra valjda počinjem radit, neš kod starog, neke kalkulacije... ma bilo šta samo da zaradim pare, a reko mi je za mjesec dana dat 2000kn, reko odlično, ponuda prihvaćena... hehe i to je to.... pucim vas!! btw-niš od pjesme ovaj put, nekako mi se ne uklapa, ali još uvijek slušam non stop onu tamo daleko, pa se ona broji i za ovaj post, hehe, ajde pozdravček da hehe i mislim da sam krivi datum napisala na prijavnici za fax... e stvarno mi danas nije dan.. baš sam smušena, a inače nisam takva, hehe... ma joj... bolje mi je da odem spavat... sutra je novi dan :)))))))

- 21:34 - Komentari (19) - Isprintaj - #

03.07.2006., ponedjeljak

...tamo daleko...

naslov najvjerojatnije neće imat veze s tekstom nego se pjesma tako zove... ja ovaj vikend ipak nisam bila doma... inače sam tako rijetko doma u zadnje vrijeme... uglavnom za vikend je bilo ok... frendica i ja smo bile malo izvan grada, na psihičkom odmoru, čak sam, evo da se pohvalim pročitala 2 knjige... to je bio moj vikend... kako nisam bila doma od petka, pa evo do danas, nisam bila ni na netu ovih dana, a kako nisam bila na netu nisam se mogla čut NEKIM, pa sam onda bila malo... a ne znam.... recimo nostalgična... volim se dopisivat s njim, jer je to jedino što imam s njim i vjerojatno što ću ikad imat...ali šta je tu je... i tako ja dođem večeras na net, hehe i on mi se javi... odmah je osmjeh osvanuo na mom licu... i tako... sad mi je ispunjen tjedan... mogu krenut u novi... a ne znam šta da kažem još... malo sam umorna pa mozak ne radi najbolje... ma to je sve... samo vi meni uživajte, sve vas pusim!! Create your own message at BlingyBlob.com Create your own message at BlingyBlob.com i evo pjesme, inače cijelo ju vrijeme slušam, pa eto vam riječi... baš mi je super pjesma... Blizina je ime na usnama kad tela ne mogu blize i slike u mojim rukama kada me secanje stize Blizina je kad nisi tu a zivis u meni i lice ti ne vidim al' srcem zemlju okreni Ref. Na kraju sveta, negde daleko na vetru gori jos moja sveca samo za mene pali je neko ko me voli, ko me se seca Daleko negde, tamo daleko i moja zvezda sija u nizu tamo mi je ostao neko da mi bude zauvek blizu Blizina je kad nekog izgubis a duse se pronadju same i sjaj u mojim ocima kad mi spustis glavu na rame

- 00:36 - Komentari (19) - Isprintaj - #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.