....Zivot se ne broji sekundama, vec trenucima koji su ti oduzeli dah....
05.07.2006., srijeda
dan za pamćenje!!
ljepota moja  ala ovaj dan je stvarno bio uzbudljiv, toliko događaja u samo jednom danu... nije ni čudo šta me sad glava rastura  hehe...jučer... tetak nam je javio da mu avion iz francuske kasni i da neće doć kući do kasno u noć... i da neće moć sutra vozit za rijeku... ok idemo našim autom... mama, naj frendica i ja... niš od vožnje u 607-ci  , ali javlja se prilika da ja vozim u jednom smijeru što je još bolje...ovak... dan je počeo u ranih 6 sati  , jedva sam nekako progledala, nekak sam se čak uspjela i našminkat i obuć... i krenuli mi za rijeku... put je bio ok... čak je brzo i prošlo... došli u ri sjeli na kavu s mamom od moje frendice od tamo i još pričekali nju... i tako sad mi pitamo di je taj fax da nam objasni njena mama i veli ona di je... našli mi to nekako, piše ekonomski fakultet na nekoj ploči, uđemo, vidim ja, neš mi čudno, nema gužve...i veli meni neki lik tam: izvoli, ja,: došla sam se upisat, on: di, ja: pa na ekonomski fakultet, a on: na krivom ste mjestu, i sad objašnjava on nama di je pravi fax, ono je bilo veleučilište... u međuvremenu moja mamita dok nas je čekala kod auta tak šeta okolo auta i vidi svjetlo od kočnice da je upaljeno, i ona ode odpustit ručnu, jer je misla da je to zbog ručne, a nije skužila da je slučajno ostavila auto u leru, i auto krene a ispred njega na 2 metra stoje neka dva auta parkirana, i zaustavi se na nekih pol metra od njih, hehe da mi je to bilo za vidjet, a joj smlatica moja... i dobro krenemo mi prema pravom fax-u, mama parkira na kolodvoru, i mi otišle pješke do fax-a ispunjavamo prijavnice za mene i još dva frenda iz razreda koje sam išla upisat, a kak su se oni upisali i u zgb-u uz kopije svjedodžbi i toga trebala mi je potvrda da su orginali u zgb-u, i kopirali oni tu potvrdu, jer original moraju donest na prijemni, ali pametnjakovići moji ju ne ovjere... kao ne treba... i dođem ja kod ženske na fax-u, predam svoje dokumente, veli u redu, predam njihove i veli da potvrda mora bit ovjerena kod j. bilježnika... oh, damn... sad odi mami, saopći šta se dogodilo... zovi njih dvojicu, ubi ih preko telefona, reci njima šta je bilo... traži najbližeg javnog bilježnika, a prijave se primaju još samo sat vremena, i dobili mi informaciju di je najbliži jav.bilj. ošle do te ženske, uspjele odmah doć na red, ovjerile to, odnesle na fax, prijavile dečke, i sad nam duguju večeru, hehe onda smo išle ručat u neku pizzeriju, pa se frendica išla kupat, dok sam ja močila noge... grrr... mrzim bit žensko, a nije mi se dalo gurat ona sranja za jedan kupanac... i tak.. uspjela ja mamu nagovorit da vozim doma iz rijeke... kul... bome sam ja jadnog autića nagarila i do 160... inače obožavam brzo vozit kad imam priliku... a mama... SMANJI BRZINU, PREBRZO VOZIŠ; bla bla bla, i onak dođemo do izlaza s autoputa i meni mama još prije izlaza iznese cijelu dizertaciju o tome kako skrećem za sl. brod kad siđem s autoputa... i došlo skretanje, ja:mama jel tu skrećem, veli mama ne, ali mama tu piše za slavonski brod, ma ne dalje... i ja nju ubjeđujem a ona vrti neki svoj film, da bi rekla:a shit, fulali smo... i počne ona živčanit, jer mrzi ić po zgb-u, ona je izgubljena u tom gradu... i sad došli mi do nekog rotora na kojem je od frendice tata reko da skrenemo desno i mi odmah prvo skretanje, skrenemo, i opet neki čudni put... završimo na nekom parkiralištu, okrenemo se, opet zovi tatu, veli on iduće desno da smo trebali skrenut, mi natrag na rotor, i čim sam vidla zgb velesajam laknulo mi je, jer sam znala di sam... i onak vidim ja skretanje za moj slavni grad, i ja SPECIJALAC skrenem prije znaka, i opet završim na parkiralištu, okreni se, idemo dalje... došla do skretanja, i opet se mama javlja ma nije to skretanje, veli frendica, ja mislim da je, i ajd ja u zadnji čas skrenem i napokon izašli na pravi put... hehe... ko šećer na kraju moja mamita u MC Donald's-u di smo išli na sladoled, kupi ledenu kavu i onak primi čašu i razlije ju, ala umirale smo od smijeha... ovo je bio stvarno dan pun događaja... zakon je bilo uglavnom, 17. idem opet, tad su mi upisi, mislim idem ak upadnem na fax... i tak je prošao još jedan dan... od sutra valjda počinjem radit, neš kod starog, neke kalkulacije... ma bilo šta samo da zaradim pare, a reko mi je za mjesec dana dat 2000kn, reko odlično, ponuda prihvaćena... hehe i to je to.... pucim vas!! btw-niš od pjesme ovaj put, nekako mi se ne uklapa, ali još uvijek slušam non stop onu tamo daleko, pa se ona broji i za ovaj post, hehe, ajde pozdravček da hehe i mislim da sam krivi datum napisala na prijavnici za fax... e stvarno mi danas nije dan.. baš sam smušena, a inače nisam takva, hehe... ma joj... bolje mi je da odem spavat... sutra je novi dan :))))))) |
