natasa1980kc
utorak, 30.12.2008.
.......
|
Da, vratila sam se na posao...... nakon dva tjedna godišnjeg bolno je vratiti se na posao.... U manjku sam vremena za blog ili bilo kakve zezancije mimo kuhinje i priprema za doček.... ništa posebno, par prijatelja kod nas doma... al veseli me... Svima želim sretnu i uspješnu novu godinu ... Pozdrav |
- 10:08 - Komentari (0) - Isprintaj - #
ponedjeljak, 22.12.2008.
Breme prošlosti....
|
Ne znam dal samo ja tako ili svi imamo neke stvari iz prošlosti koje nas, ne bi rekla sputavaju ali nekako duboko u nama čuće i onda izađu van onda kad je to najmanje potrebno..... Ja sam osoba koja voli bit na čisto sa svime u životu.... volim znat na čemu sam... I mogu reći da je 99% stvari u mom životu onako kako ja to hoću ili onako kako sam ja htjela napraviti.... osim jedne..... Sve moje veze prije mog muža znam kako su počele i znam kako su završile i zašto su završile... osim te jedne koja mi neda mira.... Bio je visok, plave kose, zgodan dečko..... taman onako kak sam si ja zamišljala....... Karakterno smo si odgovarali (a pod time mislim da smo oboje bili jakog karaktera).... ma, sve je bilo super...... Da bi ON u jednom trenu htio da se ja preselim k njemu... meni je to bilo relativno brzo s obzirom da smo hodali tek mjesec dana.... nije da nisam htjela, da me se krivo ne shvati već nisam htjela to svojim starcima priuštiti s obzirom da sam se tek nedavno prije toga vratila doma od zaručnika s kojim sam hodala i živjela 5 godina... bilo mi je prebrzo.... I s vremenom je ljubav ostala po strani a to neslaganje oko mog doseljavanja nekako isplivalo na površinu... pokušala sam mu objasniti zašto mi je to još rano ali on je to protumačio na totalno krivi način.... i tako smo se razišli.... S vremenom ja upoznala svog muža, udala se.... netom poslije i on se oženio..... Da bi pred godinu dana na posao došla raditi njegova kuma (za koju ja nisam znala tko je) i nekako kod nje doma u razgovoru spomenula je mene i došli su do zaključka da sam to ja......... A ta ista kuma je zbilja fantastična cura, jako se dobro slažemo... i svaki dan mi kaže da nemože prežaliti šta se ja i ON nismo oženili..... A ispričala mi je da me nikad nije mogao prežaliti.... A da ga vidim na razdaljini bližoj od 10 metara imam osjećaj da bi me šlagiralo.... Eto, danas se i to desilo.... vidla sam ga.... lakše bi mi bilo da me je ignorirao, okrenuo glavu na drugu stranu i pravio se kao da se nikad nismo ni poznavali, ali ne....... on je gledao u mene pogledom koji mi se urezao u pamćenje...... i kako je odlazio nije skidao pogled s mene..... meni se noge odrezale i još mi drhte ruke... Mislim, realno....šta smo imali, imali smo... povratka nema..... da mi je žao šta sam na takav način izgubila jedinog čovjeka s kojim sam htjela biti, da žao mi je.... ali život ide dalje.... izabrali smo svaki svoj put, nismo se borili jedan za drugog i sad nam je obojci žao..... Da rasčistimo, ja obožavam svog muža i mislim da nitko na svijetu me ne bi volio tako kako me voli on (rekla mi je nekad moja baka "udaj se za onog koji tebe najviše na svijetu voli a ne za onog kojeg ti tako voliš")....iako se nisam vodila tim riječima kad sam se udavala.... al ima nešto u toj rečenici.... Kopka me, muči me.... i svako malo mi padne na pamet šta bi bilo, kakav bi moj život sada bio da sam ostala s njime.... možda griješim jer razmišljam o tome ali ne mogu si pomoći.... Pozdrav, društvo |
- 15:05 - Komentari (2) - Isprintaj - #
petak, 19.12.2008.
?!?!
|
U posljednje vrijeme me zaokupljaju svakakve misli.... Potaknuta tom groznom, ali zbilja groznom situacijom na poslu (osim šta radim zbilja glup posao, još mi ni kolegica nije baš neka, ne znam kako bi to nazvala uopće) Razmišljam o fakultetu..... u ono vrijeme kad je bilo logično poslije srednje krenut na fakultet moji nisu imali mogućnosti izfinancirati i fakultet a i stan u Zagrebu i sve ostalo šta studiranje nosi..... To ne mogu prežaliti i vjerojatno nikad ni neću..... No potaknuta spomenutom situacijom na poslu razmišljam o fakultetu.... ne privlače me one standardne opcije (ekonomija, menađment i slično)....... I kad malo bolje razmislim da sam poslije srednje krenula na fakultet vrlo vjerojatno bi odabrala jednu od tih "standardnih" opcija.... U svoje vrijeme kad sam išla u srednju (upravnu) i obavljala praksu u jednom javnobilježničkom uredu, ta ista žena kod koje sam bila na praksi poznaje moje starce.... Te mi je na kraju srednje bacila ponudu na stol.... "draga moja, ja ću ti financirati fakultet, ali pravni i sve troškove koji će biti potrebni.... nećeš mi taj novac morati vratiti ali samo u slučaju da pravni fakultet završiš u roku"..... Ajme.... priznajem da je bila vrlo primamljiva ponuda.... studirati i ne voditi brigu o financijama..... no, da je bar to sve tako jednostavno.......Mudrovala sam oko toga jako dugo.... i na kraju odbila.... "hvala najljepša ali ne hvala"..... Ne, nisam luda ni bedasta, nisam ni glupa.... ali pravni fakultet je čisto štrebanje na koje ja nisam naviknuta.... možda sam kampanjac ali sam se uvijek znala snaći..... A i bojala sam se da će me taj pritisak završtavanja u roku na psihičkoj bazi opterećivati... tako da ništa od Nataše pravnice..... S vremena na vrijeme se znam sjetiti te ponude i ponekad mi dođe žao šta to nisam prihvatila ali mislim da sam ipak dobro odlučila.... Sad, deset (da, deset) godina poslije srednje škole razmišljam u jednom sasvim drugačijem smjeru.... U zadnjih godinu dana samu sebe sam ulovila da aktivno razmišljam o psihologiji.... Moj muž me već neko vrijeme nagovara da se malo raspitam oko fakulteta...... I sve više i više i ja sama razmišljam o toj opciji...... Istina u deset godina situacija je bitno drugačija... muž, dijete, posao ali mislim kad bi se zainatila i upisala psihologiju koja me zbilja jako zanima, možda i ne bi to bio veliki problem.... da, bilo bi potrebno mnogo odricanja (što vremena što financija) ali kad radiš nešto što zbilja hočeš onda ništa nije nemoguće i samo je nebo granica... Moram još malo sredit financijsku situaciju... a ko nemora? I iskreno se nadam da ću vam kroz neko vrijeme moći reći da vam piše brucošica od 28 godina.... he he he... zgodno Pozdrav svima |
- 09:03 - Komentari (3) - Isprintaj - #
utorak, 16.12.2008.
Čista uživancija.....
|
Ljudi moji, ja sam na godišnjem..... Već sam i zaboravila kako je to dobar osjećaj kad se ne moraš buditi u 5 ujutro i onako sa grčem u želucu ići na posao.... Evo, upravo sam sama u kući..... muž radi..... Lana u vrtiću..... a ja sam upravo ispeglala veš....skuhala kavu, zapalila cigaretu i zbilja guštam u to malo vremena šta mi preostaje samo i isključivo za mene..... Nije mi problem čistit po kući, u tome zbilja uživam.... Sutra su na redu zavjese i prozori pa već od petka se bacam na pečenje suhih kolača za Božić.... Spomenula sam da obožavam Božić...... ali zbilja obožavam...... Možda sam jedna od rijetkih ali ja se držim onih starih običaja slanja čestitki poštom. Istina, tehnologija je uznapredovala i jedna poruka ili telefonski poziv je također lijepa čestitka (lijep je osjećaj kad znaš da te se netko sjeti). Ali meni ta SMS poruka ipak djeluje nekako neosobno..... I sama kad šaljem poruke u ta vremen (Božić, Uskrs) sve je to nekako, ne znam kak da se izrazim.... Ono, u imeniku su mi pa ajd da im pošaljem lijepu čestitku.... A ručno pisane i poštom poslane su mi nekako osobnije... pokazuje da čovjek zbilja razmišlja o tom nekom i odvoji dio svog vremena da napiše čestitku te je odnese na poštu i pošalje...... Meni nitko ne šalje čestitke osim SMS-a... ali kad sam prve godine poslala taj snop čestitki ljudi su bili ugodno iznenađeni, usudim se reći i raznježeni..... bilo im je drago..... Tak da, dragi moji.... još uvijek imate vremena, pošaljite ručno pisane čestitke svojoj obitelji i prijateljima (bili oni blizu ili daleko) i vidjet ćete da će ljudi iskreno biti dirnuti tom gestom... ne košta mnogo, samo malo vašeg vremena.... Pozdrav svima..... |
- 12:04 - Komentari (3) - Isprintaj - #
utorak, 09.12.2008.
Predblagdanska groznica.....
|
Ja zbilja jako, jako volim Božić...... Tako su mi valjda od djetinjstva roditelji usadili taj neki nazovimo osjećaj..... Uvijek su tu bile procedure na badnjak..... brat i ja kitimo bor... mama završava nešto fino u kuhinji...... tata zafrkava sa strane.... i tako svake godine..... Iako smo svake godine nešto dodali da bi tradicija bila snažnija, ljepša..... I sad sam i sama roditelj i Božić mi je nešto najdraže.... i zbilja mi je gušt provesti sa obitelji........ Na badnjak moj muž uljepšava kuću.... stavlja djeda Mraza na balkom... lampice, žaruljice (ništa pretjerano ali opet lijepo).....Lana i ja kitimo bor i uređujemo unutrašnjost kuće u božićnom stilu... nešto prekrasno... Muzika lagano svira.... svijeće na stolu daju poseban ugođaj..... a sve je to nekako ljepše jer je Lana već dovoljno velika da razumije Božić i sve šta se događa uoči Božića....... I upravo su me razjebali na poslu i jedva čekam drugi tjedan da odem dva tjedna na zasluženi godišnji odmor i nek sve ode u pičku materinu.... odjebali mi volju za blogom i svim ostalime... I da..... pušim.... i guštam u tome Pozdrav |
- 08:48 - Komentari (2) - Isprintaj - #
ponedjeljak, 01.12.2008.
Predstava....drugi dio.....
|
da..... ozdravilo mi dijete taman na vrijeme za navedenu predstavu.... i izveli smo se na predstavu... Bilo nas je ukupno šest..... tri mame i tri curke od cirka 3,5 godina..... bilo je veselo... Predstava sama za sebe je totalno razočaranje... barem meni... klinci su uživali, ta dva miša su cirkusirala i pjevala i plesala, i njih nije zanimalo o čemu se radi... No da krenem redom.... gužva neviđena (naime u Koprivnici je jako malo takvih događanja za klince i predstava je bila i više nego rasprodana), smjestimo se nas šest.... u jednom trenu dođe žena na pozornicu i kaže da je mnogo djece ostalo vani te da mi roditelji manju djecu stavimo k sebi u krilo da mogu svi koji su poželjeli vidjet predstavu..... Ja podivljala,....... zašto smo platili kartu za naše dijete ako ne može samostalno sjedit na svom plaćenom stolcu????????? Dobro, i stavimo svaka svoju klincezu u krilo i krene predstava..... istina, bilo je zgodno....ali ipak ne prilagođeno djeci od četiri godine (kak su naveli)..... Priznajem, bila sam razočarana... moja Lana je uživala u tom njihovom cirkusiranju i upravo i samo zbog toga mi je drago da sam ju odvela..... inače, žali Bože... I danas vidim da za dva tjedna je opet dječja predstava, iako mi ta djeluje da je za njenu dob, al eto silom prilika baš taj dan imamo novogodišnju feštu sa firmom pa draga moja, ak te tata hoće voditi onda odi (a već sad mi je jasno da tati to nije baš zanimljivo)..... Dragi moji, ništa od prestanka pušenja.... smanjila jesam ali prestala ne.... jebeš karakter koji nije labilan Pozdrav do slijedećeg javljanja |
- 14:10 - Komentari (2) - Isprintaj - #
Prosinac 2009 (2) Studeni 2009 (2) Listopad 2009 (2) Rujan 2009 (1) Srpanj 2009 (3) Svibanj 2009 (2) Travanj 2009 (5) Ožujak 2009 (6) Veljača 2009 (5) Siječanj 2009 (4) Prosinac 2008 (6) Studeni 2008 (6) Rujan 2008 (1) Dnevnik.hr |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Opis bloga
Teško je reći...
Prirasli srcu....
marko77kc malosreche ribafish.com moji najmiliji |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||