U posljednje vrijeme me zaokupljaju svakakve misli....
Potaknuta tom groznom, ali zbilja groznom situacijom na poslu (osim šta radim zbilja glup posao, još mi ni kolegica nije baš neka, ne znam kako bi to nazvala uopće)
Razmišljam o fakultetu..... u ono vrijeme kad je bilo logično poslije srednje krenut na fakultet moji nisu imali mogućnosti izfinancirati i fakultet a i stan u Zagrebu i sve ostalo šta studiranje nosi.....
To ne mogu prežaliti i vjerojatno nikad ni neću.....
No potaknuta spomenutom situacijom na poslu razmišljam o fakultetu.... ne privlače me one standardne opcije (ekonomija, menađment i slično)....... I kad malo bolje razmislim da sam poslije srednje krenula na fakultet vrlo vjerojatno bi odabrala jednu od tih "standardnih" opcija....
U svoje vrijeme kad sam išla u srednju (upravnu) i obavljala praksu u jednom javnobilježničkom uredu, ta ista žena kod koje sam bila na praksi poznaje moje starce.... Te mi je na kraju srednje bacila ponudu na stol....
"draga moja, ja ću ti financirati fakultet, ali pravni i sve troškove koji će biti potrebni.... nećeš mi taj novac morati vratiti ali samo u slučaju da pravni fakultet završiš u roku".....
Ajme.... priznajem da je bila vrlo primamljiva ponuda.... studirati i ne voditi brigu o financijama..... no, da je bar to sve tako jednostavno.......Mudrovala sam oko toga jako dugo.... i na kraju odbila.... "hvala najljepša ali ne hvala".....
Ne, nisam luda ni bedasta, nisam ni glupa.... ali pravni fakultet je čisto štrebanje na koje ja nisam naviknuta.... možda sam kampanjac ali sam se uvijek znala snaći..... A i bojala sam se da će me taj pritisak završtavanja u roku na psihičkoj bazi opterećivati... tako da ništa od Nataše pravnice.....
S vremena na vrijeme se znam sjetiti te ponude i ponekad mi dođe žao šta to nisam prihvatila ali mislim da sam ipak dobro odlučila....
Sad, deset (da, deset) godina poslije srednje škole razmišljam u jednom sasvim drugačijem smjeru.... U zadnjih godinu dana samu sebe sam ulovila da aktivno razmišljam o psihologiji....
Moj muž me već neko vrijeme nagovara da se malo raspitam oko fakulteta......
I sve više i više i ja sama razmišljam o toj opciji...... Istina u deset godina situacija je bitno drugačija... muž, dijete, posao ali mislim kad bi se zainatila i upisala psihologiju koja me zbilja jako zanima, možda i ne bi to bio veliki problem.... da, bilo bi potrebno mnogo odricanja (što vremena što financija) ali kad radiš nešto što zbilja hočeš onda ništa nije nemoguće i samo je nebo granica...
Moram još malo sredit financijsku situaciju... a ko nemora?
I iskreno se nadam da ću vam kroz neko vrijeme moći reći da vam piše brucošica od 28 godina.... he he he... zgodno
Pozdrav svima
Post je objavljen 19.12.2008. u 09:03 sati.