MT mafija

Vidim i čujem svakakvih razmišljanja ljudi o svojim poslovima. A kako ste vi čitatelji uopće zadovoljni svojim sadašnjim poslom? Znam ima vas i studenata, školaraca, ali i vi ste možda radili nekakav privremen posao. Možda ste samo pomagali roditeljima, prijateljima ili rodbini, pa to ne smatrate poslom, nisu vas platili a iskrivili ste leđa... Čujem svakakvih žalbi, ali uglavnom su najosnovnije vezane uz plaće i vaše kolege i šefove. Pa uglavnom plaće su jako male velikoj većini (ja spadam u tu grupu ljudi), ali to je još dobro. Najgore je kad jako puno kasni ili je uopće nema. E to je ljudi moji prava tuga. Nemaš love, ne možeš ni kredit podignuti, a moraš ići na posao, kupovati hranu, platiti režije. Za poludit ! Cijelu mladost pokušavaš učiti za škole, fakultete. tečajeve... I na kraju jedva dobiješ posao koji nije baš neki... A ima i drugih problema. To je vezano za one poslove u velikim tvrtkama, i onim malo manjim gdje je puno ljudi u sobi. I naravno ne slažu se svi sa svima. Ma što je meni, pa gdje je više od dvoje već je svađa obavezna ! I onda na kraju šefovi. Uh, mnogi se stresu od samog spomena te riječi. Ja imam sreću pa mi šef nije luđak, neobrazovani glupan, idiot, majmun i slično. Ovo su samo blaži nazivi koje sam čuo da ljudi zovu svoje šefove. I nisu daleko od istine jer stvarno ima svakavih ljudi koji ne zaslužuju živjeti a kamoli biti nekome šefovi. Sveukupno gledajući možda ljudi i previše kukaju i jadikuju, ali eto ovo su vam njihovi preneseni dojmovi. A moji? Pa meni je dobro na poslu, eto ja se ne mogu žaliti na ništa osim na plaću, ali toga nikad dosta :-) Želim vam svima posao kakav si sami želite !