montelupo

petak, 20.02.2009.

Ime

Imam jedno od onih starinskih slavenskih biljnih imena s konsonantskom skupinom koja je potpuno neizgovorljiva neslavenskim govornicima (a i većini slavenskih je malo čudna). Nemam ja ništa protiv svog imena, bar ne dok ne stupim na kakvo anglofono tlo, a onda počinje. Kako molim, beg your pardon, onda neki slog otprilike, pa onaj bespomoćni smiješak i onda većina ljudi sa mnom više ne razgovara. Jer me jednostavno ne mogu nazvati imenom. Dobro, nije baš tako drastično, ali skoro.
Iz nekog nepoznatog mi razloga, valjda kako bi personalizirali uslugu, ovdje vas i kad kupujete sendvič pitaju kako se zovete. Onda vam ime napišu na cedulju, pa prozovu kad je gotovo. Tada ljudima poput mene, kako ne bi ostali gladni, jedino preostaje mogućnost neograničenog lažnog predstavljanja. Jer dok ja njoj islovkam, pa dok ona druga to pročita u odsutnom trenutku, a ja moram prepoznati da je to iskrivljeno do neprepoznatljivosti zapravo moje ime...uglavnom, kazem neko slično englesko ime i to je to.
Međutim, danas za ručkom u Carnegie Mellon muzeju (imaju jednu od onih zgodnih brzih linija s tacnama) tip na kasi je skužio da nešto nije u redu kad me pitao za ime, a ja udahnula duboko, zažmirila na oko (uvijek se moram koncentrirati kad se lažno predstavljam) i ispalila neko lako i kratko. Ime više pseće nego ljudsko, možda mu je to bilo sumnjivo. Naravno da me na to priupitao za pravo ime, što je vodilo pitanju odakle sam – ispade da je dečko ne samo bio u Hrvatskoj, nego i govori nešto jezika. Provjerivši samo prvo slovo, napisa on meni moje starinsko slavensko biljno ime na taj račun bez greške, sve s mojom dragom konsonantskom skupinom.
Srećom me teta na drugoj kasi nije prozivala, nije bilo gužve.

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv