MODESTI BLEJZ

Kremenko je inače dovoljno dugo kroz staklo promatrao vanjski svijet da o njemu stvori par zabrinjavajućih zaključaka. Već je kao mala ribica shvatio da je vanjski svijet potpuno iskrivljen, nekako u krug. Odozgo je promatrao ponašanje Obitelji i shvatio da Obitelj ima čudne običaje. Prežderavaju se, previše buče, mlate rukama, nemaju peraje i bulje u nešto kockasto što isto previše buči i ne pliva, a nije akvarij.
Otac je po Kremenku bio Ok tip, često ih je hranio dimećim štapićima, samo što bi svaki put kad bi ih ubacio u akvarij - prestali dimiti. Kremenko se pitao jeli to razlog njihovom odvratnom okusu, to što su nedovoljno kuhani? Ah ništa zato, barem je imao dobre namjere, za razliku od Majke koja je po Kremenku jedna obična riboubojica. Sve one ribe koje je nemilosrdno rasporila kuhinjskim nožem bile su dovoljan dokaz za to. Kćer i Sin su opet bili na svoj način. Kćer često kucka po akvariju, pravi grimase i pokazuje im travu u nosu, valjda se želi praviti važna, a Sin im noću u akvarij ubaci i dodatnu hranu, neki bijeli prah u vrećici. No nekako ga uvijek zaboravi iz nje i izvaditi pa prah ni on ni Ronaldinho ni jednom nisu kušali. Budući da ga ne bi ni kušali, sutradan bi Sin vrećicu ponovo vadio van i tako skoro svaki drugi dan. Kremenko je zbog toga bio strašno frustriran, ali ni približno toliko frustriran koliko je bio zbog Franje, izvora Kremenkovih najvećih strahova, uvijek gladne mačketine koja se slasno oblizivala promatrajući njegov akvarij. Kremenka su zbog njega boljele peraje i mučila ga je loša probava.
Najveća mu je noćna mora bila da će završiti u Franjinim zakrivljenim očnjacima, baš kao pokojni mu roditelji. Dobro se sjećao tog dana, bio je još tinejđer zdravih škrga kad su mu roditelji preminuli krivnjom Majke riboubojice koja nije na vrijeme pročistila njihovu vodu. Nemilosrdno ih je izvadila van i bacila u kantu za smeće na dohvat proždrljivog Franje. Od tada je samovao i strahovao dugo dugoooo sve do nedavnog dolaska cimera Ronaldinha, kojemu se obradovao više nego Očevom neskuhanom štapiću. No na njegovo razočaranje Ronaldinho se kako rekosmo pokazao nezahvalnim i dosadnim društvom i Kremenko je opet pao u apatiju u kojoj je plivao sve do danas.
Oh kako je samo podcijenio svog cimera! Ovaj je Uskrs Kremenku potpuno promijenio život. Nema više strahova, nema više drhtavih peraja, on je od danas preporođena riba!