Dnevnik jedne vec pomalo ispizd.... mamice

Danas mi je Rade uljepsao cili dan.
Cili dan mislim samo na to.
Molim se Bogu da nam to uspije, da se ne ispostavi na kraju da je sve bila samo iluzija.
TO MORA BIT TO, tako ce nam biti rjeseno zivotno pitanje.
Ono stambeno.

Ukratko:
Zvao me danas popodne sa Ugljana i rekao da ima jednu dobru vijest.
Mislila sam da mu je Po**rad napokon platio i da mogu otic po solde u kancelariju, ali sam se prevarila.
Pitao me sto mislim o KUPNJI KUCE (?!)



Rezervirano sam ga pitala o cemu se radi jer smo se vec nekoliko puta opekli po tom pitanju, ali na srecu bez posljedica.

Stvari ovako stoje:

Neki njegov rodjak ima kucu u gradu u uzem centru, na dvije etaze sa po 80m2 stambenog prostora svaka etaza. Kuca je procjenjena na oko 100.000 Eura.
On bi tu kucu prodao, ali ne bilo kome nego nekom svome.
Sjetio se on tako mog Rade, da je on podstanar i ponudio mu je. Obzirom da su rodjaci, cijena bi se bitno spustila, i to na nevjerojatnih 50.000 Eura!!!!!
Ne mogu vjerovati.
Covjek nas je spreman cekat koliko god treba, mjesec, dva, tri, koliko god nam je potrebno da dignemo kredit i sredimo stvari sa svojim stanodavcem.
Izgleda mi predobro da bi bilo istinito.
Kako god bilo, cim se Rade vrati, otic cemo razgovarat sa tim covjekom, da se sve dogovorimo. A onda po kredit.

To mi je sve predobro da bi bilo istinito, i samo mislim u cemu je kvaka. A po mom dosadasnjem iskustvu, mora je negdje biti.

Znam da cu se poist budem li o tome previse razmisljala.
Izgleda da mi ne preostaje nista nego cekat da se dragi vrati i da razgovaramo sa tim covjekom pa da vidimo.

Ne zelim se ponovo razocarat.

Danas sam na tecaju zajedno sa svojim predavacem glumila profesoricu.
Ima nas 10tak u grupi, jedino ja i jos jedan momak imamo nekakvo znanje o racunalima, normalno je da mi prije napravimo sve vjezbe. NAma onda predavac da nove vjezbe, tako sam ja na petoj, a ostatak grupe jos nije ni cetvrtu zavrsio.



Kazem ja njemu-
Tome, zasto to radis tako? Mogli bi mi koji prije zavrsimo pomoc i pokazat onima koji su malo sporiji, glupo mi je ovako.

To je bilo na kraju proslog sata, nije mi nista rekao, samo da nije nitko u zaostatku nego da sam ja malo prebrza za njih.

(Boze, neki i ne znaju tipkati, traze slova ko maniti na tipkovnici)

Tako sam se ja danas kad sam zavrsila vjezbu, napisala na papir game over, digla se sa stolice i odma su me zvali da im dodjem pomoc.

Divim se tome covjeku (predavacu). Znam, to mu je posao, ali on cijelo vrijeme seta od jednog do drugog kompa, i ne moze zavrsit objasnjavat jednom, vec ga upola prekime drugi polaznik:Tome, kako ovo sad? Tome, aj do mene; Tome, nece, Tome ovo ne valja.

jadan covik, mislin da ispi*di do kraja radnog dana.
Sta cu ja, milo mi je, pa mu krenila pomoc. I nije se bunio. Samo me zacudjeno pogledao kad sam se digla sa svoje stolice, a onda me vec netko zazvao Ivana, aj, kako ovo? Odma mi se maknuo s puta i krenuo prema drugom polazniku. Skuzio je Nije mu lako. Mlad a rastgan. Nas deset ko lesinari oko njega

Sumnjam da itko radi vise u Dos-u pored Windowsa, ali i to se mora znat. Ja se sjecam kroz maglu nesto iz srednje skole (Ah), ni ja nisam imala bas neko veliko znanje o tome, ali sad me strasno ide.

Pa zasto onda ne bi pomogla onima koje to i ne ide?


O dnevnicama cemo se dogovorit.
(To sam mu na kraju i rekla)

Danas sam nakon skoro godinu dana opet dobila menstruaciju. Covjece, nisam mislila da cu joj se ikad radovati, kad ono..
Malo mi je zaje*ano, nisam znala kad je trebam dobit posli poroda a proslo je vec skoro tri miseca pa sam se vec pripala da nisam ponovo...ma NISAM!
Neki kazu da dok dojim, ne moram uopce imati menzes, neki kazu da mogu imat povremeno (?), neredovito, svakih par miseci, ali ja hocu da to bude redovno, bez obzira na to sto malog jos dojim.
Doduse, to moje dojenje i nije ono svaka 2-3 sata, malom dajem i bocu, lijen je pa kad treba malo jace potezat, njemu se ne da pa okrece glavu i place. I onda mu ja napravim bocu. Dojenje cuvam za noc, da se ne moram dizat po noci (postalo je ledeno).
I tako ja ne znam u koju kategoriju da se stavim. Dojilja ili ne-dojilja. Jer ono izmedju, povremeno, sto sam ja - ne postoji.

Muci me nacin kontracepcije.
Dragi i ja smo ponovo poceli vodit ljubav prije misec ipo dana i to uz kondome. Prije sam uzimala oralnu kontrcepciju, a znam da dok dojim ne smijem piti tablete. I tako smo se nerado odlucili za kondome.

Meni se oni i ne svidjaju pretjerano, ta gumetina mi ide na zivce, ali je*i ga, bolje i tako nego nikako.
Mozete mi reci sto vas volja, ali jednostavno osjecaj nije isti.
Ili se varam?
Mozda je sve u glavi?

Sve u svemu, zbog jedne stvari mi se ipak svidjaju -dragi ih isto bas ne voli, kaze da mu umanjuju osjecaj pa DUZE TRAJE.

I LIKE THEM.
Ipak

Stigao moj dragi danas

Ne, nije mi donio buket, donio mi Milka cokoladu, onu s keksima koju obozavam. Molila sam Boga da bude danas ruzno vrime, da ne mogu raditi pa da dodje doma. I uslisio dragi Bog moju molitvu.
Oko ure isla ja uspavat Simuna, Ivan je bio izmedju nas, cikio je, i taman da ce oboje zapat - kad cujemo - otkljucavaju se vrata.
Kaze meni Sime - dosa je tata, aj ti ca, neka dodje on.
(Ma sta on, pi*da ti materina)
Usao dragi polako, polako a Sime se dere: SKINI SE I DOLAZIIIIIII.
Sta ce jadan, ostavio stvari u hodniku i dosao lec kraj malog. Mene poljubio i rekao da ga probudim ako slucajno zaspe (???)
Nije zaspao. I bolje mu je

.........................................

Zvao popodne svekar da vidi kako su djeca (on i RAde rade skupa i skupa su bili na Ugljanu) i usput rekao da ce doci sutra malo kod nas da vidi svoje unuke, da ih se zazelio.

E da mi je bar svekar svekrva.

E da na vrbi VISE NARASTE GROZDJE

Eto, opet sam sama.
Otisao dragi na Ugljan, u mjesto Kali, tamo radi podmorski ispust kanalizacije.
«Krasan posao. Divan.» Jos kad bi ovi to platili na vrime, bilo bi super. Meni je malo zbrka u glavi, doduse manja nego prosli put kad je otisa na para dana, sad sam se malo navikla i bolje si organiziram stvari tako da sve stignem.
Ne kaze se uzalud da se iskustvom stjece znanje.

………………………..

U sridu mi je bila svekrva cuvati malce dok sam ja na tecaju. Znaci, od 5,30 do 8 navecer (imam pola sata pjeske, dragi uzeo auto).
A kad sam dosla (malo ranije, kolegica me dovezla), imala sam pasti u nesvjest!

Stan - kao da je pala Atomska bomba!

Na podu stoje razbacane Lego kockice, milijun Siminih autica, crtanka, bojice, Ivanova kosara, na kaucu gaze, autici, boca sa mlijekom, boca sa cajem, na stolu jos bojica i biljeznica, ostaci sendvica na radnom stolu, majoneza, salama, sir, kruh, noz.
Pravila sam se da to ne vidim iako je prvi moment mogla uhvatiti moj zaprepasteni pogled.
Koliko god da su mi njih dvoje naporni, NIKAD mi stan tako ne izgleda. Sime zna – kad je gotov sa Lego kockicama – pospremimo ih, autice isto tako, bojice isto. Kad mu pravim sendvic, JA spremim u frizider. Sad mu niko nije rekao da pospremi, pa i nije. Boze.
Sve mi se cini da ona to nije htjela napravit tako da ja, odma kad dodjem, vidim sta su oni sve radili.
Kad sam je pitala kakvi su bili rekla je da su bili odlicni, da su zlatni,…

Isto tako me nije zaboravila priupitati mogu li ja, onako kad je puno ledeno (?!??), kao, ovaj, pa, izostati sa tecaja?

Mogu, ali necu. Ja to skupo placam, to me zanima, to volim i samo me (ne daj Boze) bolest – moja ili nekog od djece moze sprijeciti da odem na tecaj. To je bio moj odgovor.

Kao da je ne poznam. Ja kao nisam skuzila da me ona htjela zapravo pitati mogu li ja izostajati sa tecaja kad mi je muz na terenu tako da ona ne mora dolaziti.

Kako me to ljuti!!

Moja mater SVAKI DAN popodne bar uru vrimena dodje da mi pomogne, bude s djecom dok ja ili peglam, ili perem sudje, ili rastirem robu.

A ona?

Ona se ne zna ni javit ni pitat kako su njeni unuci, jesu li dobro, treba li nam sto.. Nista. I kad je JEDNOM zovnem da ih pricuva, odma se ogradjuje za drugi put.

Neizravno, naravno. Nece ta nista reci u lice.

E pa ja cu se pravit glupa.
Jedan put cu zvat svoju mamu da dodje pricuvat malce, a drugi put ce Rade sa terena zvat nju da dodje.
Pa neka se njemu proba izmotavat. Jer nece nikad reci da nece da dodje, uvik ce se izmotavat, ali ce na kraju doci.

Meni u svakom slucaju dobro – ona dodje, ja odem – ja se vratim, ona ode

Sta mislite tko je na kaju spremao sav onaj nered?

JA, naravno. Ona se pokupila ko da je to nesto najnormalnije na svitu. Ma da se samo ponudila da ce pomoc, bilo bi u redu, ali ne, nista. Nevisto – crnci. To ti je posa. I tako sam ja uru ipo vrimena provela samo u sakupljanju igracaka i stavljanju na mjesto.

Uzas.

Nisam imala ni snage ni volje pisat blog. Ne zamirite mi.
A sinoc sam zaspala u 8ipo kad sam njih isla uspavat. Sve je ostalo upaljeno:i svjetlo, i televizija, i komp., stan otkljucan,..

Ma nema veze. Bravo ja

Boze, da mi je ovo netko pricao, ne bih mu vjerovala.

Svaku vecer idem leci negdi oko1:30 – 2:00h, a ujutro se dizem vec negdi oko 6 ipo jer mi se onda Sime budi, a treba malog spremit za vrtic, i dignuti tatu da ga odvede i da ide na posao.

Je*eno je to, ne pamtim kad sam se zadnji put posteno naspavala.
Bilo je samo pitanje vremena kad ce mi se to nekako odbit od glavu.

Jutros se Simun probudio standardno u 6:30, a ja sam bila toliko umorna i nisam se mogla dignit jer me Ivan izludija nocas.
Prvo se probudio kad sam dosla leci, pa sam mu dala ciku da papa, pa se probudija u 3 ipo, onda sam se digla i napravila mu bocu jer me ispotezao toliko da vise nije bilo mlijeka kod mene.
Onda se probudio oko 5, pa sam se opet digla i napravila mu bocu. Nema smisla budit Radu jer on spava ko top, ne cuje malog kako se dere kraj glave mu, a i sta ja znam koliko vode on onakav (glup kad ga se probudi) i mjerica stavi u bocu.

Sve u svemu, ujutro sam bila ko da me tuklo cijelu noc i nisam se mogla dignit. Probudila sam Radu i rekla mu da se digne i da spremi malog, da se ja ne mogu dignit.
On se digao, ja pogledala na sat i vidim da je 7:10, a ZNAM da sam se probudila u 6:30.

Gdje je nestalo pola sata?

Nista, mislim se ja, bice sam krivo vidila prije. Nemoguce da je prije minut bilo 6ipo a sad je vec proslo 7.
I ja ponovo zaspem.

Probudi me Ivan oko 9, dignemo se.

Vidim ja u sudoperu opranu posudicu u kojoj ja Simi kuham mlijeko za Cokolino ujutro prije vrtica. (To mi je cudno jer je moj dragi nikad ne opere)
Nije mu, dakle dao jesti. Krasno, zivci mi na 1000.

Zovnem ja njega – jesi dao djetetu jesti ujutro?
Nisam.
A jesi ga vodio na WC?
Nisam.

Popi*dila ja, ali se odmah sabrala, nisam histerizirala (uau), samo sam rekla: Krasno, aj bok. I poklopila sam.

Dosao on kasno popodne doma, a ja odmah pocela: Kako si mogao odvest dijete u vrtic a da mu ne das jesti, znas da on tamo ne jede dorucak, (pretvrd je kruh, a namazi ocajni), nisi ga odveo na WC, jadno dijete, sta ti mislis u svojoj glavi, bla bla bla

Muz me samo blijedo gleda, sav zacudjen, nista mu nije jasno, nista ne govori.

Kad je progovorio, bome, dobro je progovorio:
IVANA, kad si me probudila, Simun je vec bio obucen i spreman za vrtic, samo mu je trebalo obuc patike.
STO?
Kad sad malo bolje razmislim, to je ONIH POLA SATA KOJI SU SE MENI IZGUBILI. Ja sam se digla, odvela malog na WC, napravila mu jesti, oprala posudicu za Cokolino, obukla ga i ONDA probudila Radu.
Ja sam se onda ponovo uvukla u krevet jer je Ivan spavao, a ujutro se uopce toga nisam sjecala.
SVASTA.
A ja optuzila jadnog covjeka da ne moze jednu banalnu stvar, kao sto je spremanje za vrtic, napravit bez mene.

RADE OPROSTI

Bili smo jutros na kontroli sa Ivanom. Mali je u mjesec dana dobio 2 kg i doktorica se zaprepastila. Kao, to je previse, to ne smis raditi, nemoj mu toliko davati jesti, bit ce bumbar, i takve spike.

Sta ja da radim? Da izgladnjujem bebu?
Da ga pustim da place jer je gladan?
Da, mogu, i onda ce zaspati od umora jedno deset minuta i opet se probuditi jer je gladan

A jos u rodilistu uce mlade mame : dajte djetetu papati kad je gladno. Malo dijete nema neki ustaljen ritam hranjenja i ono place ili kad je gladno ili kad je mokro. Ili kad ga boli.
Znaci, ako ga nista ne boli i suh je a place, to znaci da je GLADAN!
I nitko me ne moze uvjerit u suprotno

Jutos me zvao fra Kruno i rekao da je napravio Ivanove i Simunove Krsne listove i da mogu popodne doci po njih u Zupnu kucu. Kako je tata popodne imao posla na Brodarici (dida Vjeko uvik nesto razbija i gradi), baka Elza je dosla i pricuvala Ivana, a ja i Sime smo isli po dokumente.
Bija je skroz dobar, osjetilo dijete neko strahopostovanje u zraku.
Posli sam ga odvela u Crkvu prvi put, da dite vidi kako je tamo. Taman je bila molitva Krunice prije dnevne Mise. Dosli smo, prekrizili se (mali lijevom rukom i sve naopako, ali vazna je namjera), malo sjedili i slusali, pa smo otisli. Inace nisam od onih koji «ljube» oltare, ne idem bas u Crkvu, ali sam vjernik i zahvalna sam mami sto me tjerala u Crkvu svaku nedilju. Tako sad poznam svoju vjeru i u njoj nalazim nekakvu utjehu mada nisam cest gost u Crkvi.
Kad sam imala strasnih problema s kicmom, kad sam imala strasnu prometnu nesrecu, kada su mi i lijecnici davali male sanse da se uopce probudim iz kome i da prezivim, kada nisu znali u kojoj mjeri je moj mozak ostecen, i kako cu reagirati na terapije, ja sam se molila Bogu da sve bude u redu i On me spasio.
Malo ljudi koji podlete skuterom pod autobus bez kacige i imaju lom lubanje i nagnjecenje mozga i pluca, ostecene prsljenove, budu u komi, malo njih se oporave u potpunosti. Ja sam jedna od njih.

Na tome sam zahvalna.
Jos uvijek mislim da nije svako zlo za zlo.
Da mi se sve to nije dogodilo, nikad ne bih smogla snage ostaviti tadasnjeg momka i biti sa svojim sadasnjim suprugom. Lijekovi (narkotici) koje sam pila 2 godine poslije nesrece jer je postojala mogucnost da se pojavi epilepsija (hvala Mu – nije), promijenili su me u potpunosti i u tom periodu se moj cijeli zivot poceo drasticno mijenjati.
Prestankom uzimanja lijekova, opet sam bila ona stara, samo udata: Hvala Mu na tome.
Cvrsto vjerujem da sve sto nam se dogadja u zivotu ima neki smisao, neku svrhu. Pogotovo lose stvari.
Iz njih covjek moze ako je pametan, puno toga nauciti.
Zato cu ja poceti postavljati temelje vjere svojim sinovima od malena.
Ne nista prisilno. Kad mama bude isla u Crkvu (nadam se malo cesce nego do sad), povest cu i Simuna ako bude htio ici.
Po ure – po ure.
Zeljezo se kuje dok je vruce.

I bas me briga sto ce stara komunjara reci, neka me se i odrekne (mada to ne moze jer mu nisam nista) mene nece biti briga.
A dogodi li se to, vidjet cemo tko je mom muzu vazniji.
Mi ili oni

U kakvoj ovo drzavi zivimo!!!!
Ima pun ku*ac nezaposlenih, posao se tesko dobije, a ako si sretan ko su*ak i nadjes bolji posa od onog koji trenutno radis, ne daju ti da odes jer NEMA TKO RADIT

Upravo se to desilo mojoj prijateljici.
Radila je u jednom trgovackom lancu, ubijala se od posla za malu placu. I nije smila pisniti. Ne daj Boze, pozaliti se nekome. Nikako
Prijavi se ona na natjecaj u jednoj drugoj firmi, pozovu je na razgovor i cura dobije posao.
Ozbiljna je to firma, traze odmah radnu knjizicu da je prijave jer ne zele nikakvih problema sa Zakonom. Dali joj 10tak dana da rijesi status u svojoj firni.
Dosla ona tako dat otkaz, ali sef ga ne prihvaca. Nece joj dat Radnu knjizicu nazad. Ima da radi.
Ode ona u Kadrovsku sluzbu, i tamo ista pisma. Poludila.
Naposlijetku dodje ona do VLASNIKA trgovackog lanca i iznese mu svoju pricu.

VLASNIK KAZE: «Nema problema, dobit ces svoju Radnu knjizicu, ali se moras odreci zadnje DVIJE PLACE.»

Nije joj bilo nego napraviti kako je gospodin rekao, jer, i da nije pristala, svejedno joj ne bi isplatili te dvi place ako ode. A da je ostala, dobila bi otkaz. Sve je to njoj gazda rekao.

Srecom za nju, na poslu koji sad radi ima duplo vecu placu i bolje radne uvjete, ali svejedno ostaje pitanje za STO je ona radila dva puna mjeseca i odakle pravo poslodavcu da onemogucava odlazak radnika iz firme zastrasivanjem?

A ako (prema njihovom misljenju) ne radis OK, onda te zastrasivaju rijecima :AKO NECES TI RADIT, IMA TKO HOCE.
Po ovome ispada da nema

Jutros sam se nesto svadila s Radom. I nije on jadan toliko kriv, ali ja sam malo ispiz*jena u zadnje vrime i malo po malo, mic po mic – eto ti svadje.
I to putem telefona, jer nije bio doma, otisao je ponovo u Murter spremiti preostalu opremu i vratiti je doma.
Kad mi je rekao: «Ma daj, smiri se, popij tabletu», POPIZDILA SAM SKROZ. Nisam mu nista rekla samo sam mu poklopila.
Taj tren me je nesto u zelucu tako pocelo stezati i probadati, da sam se u prvi tren prepala. Srecom kratko je trajalo. Proslo je.

Bar sam ja tako mislila. Uto su poceli proljevi. Strasno. Strasno je i to da od nervoze mozes dobit proljev. Pojela sam malo cokolade za kuhanje i kad je on dosao doma, ja sam izasla.
Otisla sam kod Danijele u kafic. Ona me pitala: «Macchiato?»
Ja sam joj rekla: «Pusti me, nervozna sam. Daj mi Pelinkovac.»
Da me nije bilo sram, iskapila bi ga kao od sale.
Ona me skuzila i rekla: «Ajde, ajde. Iduci je na meni, i njega mozes piti polako»
Nije mi trebalo dva puta reci.

Malo sam se smirila i otisla po Simuna u vrtic pa doma. Prisilila sam se da ne pocinjem opet svadju, pa i nisam. U miru smo rucali, on po obicaju nije nista spominjao, a onda sam se sjetila da moramo odvest Ivana na prvu kontrolu ortopedu. A i Simuna nismo odveli na kontrolu kad je prohodao.

I tako smo otisli.
Vec smo dosli do Poliklinike i izasli iz auta, kad me upitao: «Jesi ponila uputnice?»
I tako smo se vratili doma po njih.

Kod ortopeda – sve u redu. Sime na kontrolu za godinu dana a Ivan za dva mjeseca
Taman kad je gospodin poceo prigovarati sto malom drzim tetra i svedsku pelenu povrh jednokratne (?), mene opet pocelo mutiti po drobu.
A on melje li ga melje….
A ja imam svaki cas eksplodirati.
Samo sam promrmljala: «U redu» i izjurila iz ordinacije.
A sad muke: sestre nema da joj dam papire, a ja u agoniji.
Eto ti je napokon, dala joj ja papire i upitala je za WC. Ona mi dala kljuc od sluzbenog. (Necete valjda ici tamo gdje svaka bagaza ide.)

BOG JE BLAGOSLOVIO