Jutros sam se nesto svadila s Radom. I nije on jadan toliko kriv, ali ja sam malo ispiz*jena u zadnje vrime i malo po malo, mic po mic – eto ti svadje.
I to putem telefona, jer nije bio doma, otisao je ponovo u Murter spremiti preostalu opremu i vratiti je doma.
Kad mi je rekao: «Ma daj, smiri se, popij tabletu», POPIZDILA SAM SKROZ. Nisam mu nista rekla samo sam mu poklopila.
Taj tren me je nesto u zelucu tako pocelo stezati i probadati, da sam se u prvi tren prepala. Srecom kratko je trajalo. Proslo je.
Bar sam ja tako mislila. Uto su poceli proljevi. Strasno. Strasno je i to da od nervoze mozes dobit proljev. Pojela sam malo cokolade za kuhanje i kad je on dosao doma, ja sam izasla.
Otisla sam kod Danijele u kafic. Ona me pitala: «Macchiato?»
Ja sam joj rekla: «Pusti me, nervozna sam. Daj mi Pelinkovac.»
Da me nije bilo sram, iskapila bi ga kao od sale.
Ona me skuzila i rekla: «Ajde, ajde. Iduci je na meni, i njega mozes piti polako»
Nije mi trebalo dva puta reci.
Malo sam se smirila i otisla po Simuna u vrtic pa doma. Prisilila sam se da ne pocinjem opet svadju, pa i nisam. U miru smo rucali, on po obicaju nije nista spominjao, a onda sam se sjetila da moramo odvest Ivana na prvu kontrolu ortopedu. A i Simuna nismo odveli na kontrolu kad je prohodao.
I tako smo otisli.
Vec smo dosli do Poliklinike i izasli iz auta, kad me upitao: «Jesi ponila uputnice?»
I tako smo se vratili doma po njih.
Kod ortopeda – sve u redu. Sime na kontrolu za godinu dana a Ivan za dva mjeseca
Taman kad je gospodin poceo prigovarati sto malom drzim tetra i svedsku pelenu povrh jednokratne (?), mene opet pocelo mutiti po drobu.
A on melje li ga melje….
A ja imam svaki cas eksplodirati.
Samo sam promrmljala: «U redu» i izjurila iz ordinacije.
A sad muke: sestre nema da joj dam papire, a ja u agoniji.
Eto ti je napokon, dala joj ja papire i upitala je za WC. Ona mi dala kljuc od sluzbenog. (Necete valjda ici tamo gdje svaka bagaza ide.)
BOG JE BLAGOSLOVIO
Post je objavljen 03.11.2004. u 00:44 sati.