Šarlatanski zapisi

Prijemni

I tak, sutra u tri popodne, kada mnogi zagrebački faksovi otvoriju svoja vrata, u njih buju se zbuksali mladi i nadobudni ljudi, a svima im je želja samo jedna - dobiti indeks Filozofskog faksa. Svi oni paničariju, grizeju nokte, misliju si da ne buju uspjeli - a ipak ih na kraju većina upiše, čak i ono kaj su hteli, ili barem jedan dio toga. Ali, taj je prijemni zapravo zgodan pokazatelj toga kolko je hrvatska mladež sigurna u svoje znanje stečeno tijekom školovanja i uzgred. Očito, ne previše. Svi se zgražaju kad ja tražim tišinu oko sebe dok se gleda neki kviz, zoveju me sociopatom, rešavanje križaljki im je dosadno, novine teško da ikad čitaju...a onda im je prijemni pretežak. Mislim, lahko je meni popovati, ali ja sam svoje pripreme odradil kroz celi život. I došel sam na prijemni bez ikakvih očekivanja. Znal sam da mi je znanje solidno, al baš da bum prvi, to se nisam nadal. I onda su počeli s tim da mi je to zato kaj sam već završil jedan faks, pa onda imam više znanja...a realno, možda sam dva podatka od onih kaj su bili u prijemnom naučil na faksu. Ali, neka se i oni veseliju. Svi imaju priliku. Hic Rhodus, hic salta.
I sad si oni misliju kak im je taj prijemni najveća briga, jebe ih test inteligencije, posebno hrvatski (mislim, ono, materinji jezik, koji im je još bil i predmet u školi - bilo bi mi jasno još da imaju problema s općom obaviještenošću, ali to su maknuli), a ne kužiju da najgorje brige počinjeju kad se konačno upišeju. I da buju se već drugo leto hteli menjati za ovo. Ah, mlado, ludo...
Pa, sretno vam, dragi mladi ljudi, dobro nam došli, i da od jeseni svi skupa grijemo iste klupe! :)