Šarlatanski zapisi

Tempores mutant et fugiunt...

Mislim da mi nikad vreme nije tolko protutnjalo ko ova godina dana. Ko da sam jučer došel s mora i spremal se ambiciozno krenuti s poslom, a evo, već je gotovo. Ko zna, možda je to zato kaj bih prije vreme meril od jednog do drugog odlaska na more, a ovu i prošlu godinu sam na moru bil i par puta između toga, pa mi se sve to subjektivno čini manje. Ili mi je jednostavno godina bila prerutinska, ispunjena svim poznatim stvarima, dosadnima, niš se nije događalo. Nije bilo spektakularnih izlaskih, s curom sam prekinul, svaki dan bih obavljal uobičajenu rutinu faksa i visenja na Forumu, a po zimi su i dani kraći...ali se bojim da bu to vreme išlo sve brže. Mi smo ti koji smo si skloni stalno postavljati nekakve repere kojima određujemo prevaljeni put, i onda se samo bacamo od jedne oznake do druge, i ni ne skužimo da je već minula godina. I onda ti, s ovako brzo proteklom godinom, očekuj da bu ti šest tjednih mora trajalo dugo! Pa to bu se istopilo začas, i evo ti opet ispita, jeseni i gotova je još jedna godina.
Zapravo, imam osjećaj da je život kao avion. Dok rula po aerodromu, ide jako sporo. To je djetinjstvo. Onda, s početkom faksa, izlazi na pistu, i odjedanput se zaleti ogromnom brzinom. I za čas se već dižete u nebo (ako ste dovoljno dobri da završite u raju, jasno).
Gubim dragocjeno vreme. Ko klinac nisam radil savršeno niš, a opet je to vreme bilo korišteno racionalnije. Danas pak znam da ga gubim, a ne znam kaj da napravim da se vrati na onu staru brzinu protoka. Možda bih stvarno trebal zaboraviti sve kaj znam o svetu i opet se početi čuditi. Jedino vreme ispunjeno novim saznanjima može se činiti dugim. Putovati, upoznavati ljude (ali opet, ne da vam se ti ljudi počneju tolko sviđati da jedva čekate da ih opet vidite, jer onda bute opet živjeli od susreta do susreta - i opet ode vreme), izbjegavati rutinu pod svaku cijenu. A opet, imati u svemu tome neku konstantu, neki temelj koji se ne bu menjal.
Lako za dati smjernice, ali često to nije samo stvar želje, pa niti odluke. Nažalost, i tu novac diktira stvarnost...