Šarlatanski zapisi

O epistemologiji

Danas ja opet u nekim raspravama sa ekipom na Forumu FFZG-a. Naime, mene tamo većina ekipe drži za lokalnog ridikula, jer sam obično pun nekakvih teorija, koje spremno vadim iz rukava, kako mi zatreba. Moja je stvar da se često zapetljam u nekaj o čemu baš nemam dovoljno znanja, a opet imam neki impuls da iznesem svoje mišljenje o tome. I onda krenem s konstrukcijom teorije. Međutim, većina ekipe s kojom se ja kvačim obično insistira na suhoparnom znanstvenom diskursu, i moj ih pristup izluđuje i baca u očaj. A u čemu je zapravo problem? Naravno, većina tih ljudi, ako ih neka stvar zanima, krene se interesirati, skupljati literaturu za to područje...i onda se par meseci bavi tim područjem, pa se iz toga izrodi nekakav znanstveni članak. Moj je problem taj da me zanima previše stvari, a usto imam problema s koncentracijom, tako da bih ja teoretski i mogel proučavati neki problem par meseci, isključivo fokusiran na njega - ali bih celo to vreme imal užasno neugodan osjećaj da gubim vreme, odnosno da bih istovremeno mogel raditi još neke korisne stvari koje me zanimaju. I sad, tu je vječita dilema: biti pravi znanstvenik i raditi stvari temeljito, jednu po jednu, ili lepršati od problema do problema, te tako popabirčiti puno znanja, ali uvijek ostati diletant. Ja odabirem treći pristup, koji međutim zahtijeva mnogo razumijevanja od drugih, a toga obično fali: naime, ja uđem u raspravu s onim kaj znam (a mogu reći, bez lažne skromnosti, da dosta toga znam, odnosno da imam solidan stupanj predznanja - ali još uvijek na amaterskoj razini), i odmah puknem neku svoju teoriju. Onda dolazi ključna greška ovih sa znanstvenim pristupom. Oni mi ukažeju na slabe točke moje teorije, i tako se nadmudrujemo neko vreme, međutim oni na kraju obično uvređeno odustanu, jer, kaj imaju raspravljati s amaterom. A ja samo hoću dobiti konkretne informacije - na mnogo lakši i brži način nego da se sada bacim na čitanje. A tu je i interaktivnost, dakle ako ti nekaj nije jasno, možeš pitati, dok knjigu nemreš pitati.
OK, može se reći da bih ja kruha bez motike, ali meni je ionako prvenstveno bitna širina znanja, a ne toliko dubina - svaka čast nekom znanstveniku na njegovim uspjesima u određenom polju, ali ako taj isti čovjek nema ni najblažeg pojma ni o čemu izvan toga, ja ga ipak ne mogu toliko cijeniti. Bolje biti osrednji znanstvenik u jednom fahu, s puno interesa izvan njega, nego vrhunski fah-idiot, ali bez pojma o pojmu o bilo čemu izvan svog faha.
Zato ja uvijek, kad vidim da se predugo bavim nekim područjem, bežim čim dalje. To jest neozbiljno, ali ja nemam ni pretenzija biti ufitiljeni knjiški moljac s metlom u dupetu.
Hm, to bi mi mogla biti zgodna tema za diplomski rad..."Prednosti konstrukcije ad hoc teorija u društvenim znanostima". Naravno, za pisanje diplomskoga se ne mislim pripremati po literaturi...

OK, je li s menom sve u redu? :|