Šarlatanski zapisi

Radni narod Crne Gore

Ponekad pomislim da imam crnogorskih gena. Naime, furt svakam kasnim. Eto, i ovaj post, koji je naslovljen kada već jest, pišem zapravo dva sata kasnije. A u čemu je zapravo stvar? Sećam se da su nas na psihologiji učili da u mozgu postoji i centar za vreme. Moj je očito pošteno atrofiran. Da mi velite da vam nasumično odredim kad je prošla minuta, moral bih si brojati u glavi sekunde da vam mogu reći otprilike. Inače bi mogel fulati čak do 5 minuta. A tu su i moji proračuni. Meni treba 10 minuta do Trga. Naravno, ako me tramvaj čeka na stanici, a i ako nema gužve na cesti. Ako ima, onda jebiga. Možda bih trebal krenuti ranije? Svaki put to i odlučim, ali, evo, još samo da ovo obavim, pa stignem još i ovo...pa kaj je već frtalj 9? A dogovorili smo se u 8... Pa onda uobičajena poruka "E, dajte se vi odite nekam sesti, pa mi javite gdi bute, ja kasnim." U međuvremenu psujem ZET i Bandića i sve one kratkovidne gradske vlasti koje još nisu uvele privatnu helikoptersku službu za građane.
Protekle tri noći spal sam valda sveukupno 12 sati. Naime, imal sam ispit iz Metoda istraživanja u antropologiji, a profesorica ima neugodnu tendenciju da je aktivna u ranim jutarnjim satima (dakle, prije 13 h). Tako sam se ja prvo dokotural u sredu na ispit s 15 minuta zakašnjenja. Ispit je bil u pola 9 ujutro. "Joj, oprostite, znate, kopaju Branimirovu, pa tramvaji ideju okolo..." (lažem, išel sam peške kroz Pothodnik, tak mi je brže). E, ali, moja se prijavnica zagubila, a ona nema više primjeraka testa. Dojdite u rujnu. Nemrem. Dobro, dojdite sutra na Institut za antropologiju, u pola 10. Sljedeće jutro, ja navinem budilicu (tj. radio) za 8.15. U neko doba me glazba trgne iz sna. Pogledam na vuru, a ono 9.35. Radio je komotno sviral već skoro vuru i pol, a mene je glazba samo dalje uljuljkivala u san. I sad, dojdem na Institut, da mi ona test, bez obzira na kašnjenje, napišem to, i zakaže mi usmeni za danas, u, pogađate, 9 ujutro. (Hm, jesam li napomenul da su joj i predavanja celu godinu bila u pola 9, te da sam ja došel na prva dva, na kojima sam spaval, a onda više nisam ni dolazil.) A ja noćas išel spat u 4. Već dišem na škrge, ulazim u trifrtalja 10 u razred. "O, pa to ste vi! Došli ste..." Čak sam i sredil dobro taj usmeni, četvorka.
A zakaj sam tak kasno išel spat? Zato kaj sam kreten ovisan o kompjutorskim igricama, i onda se napenalim baš na nekakvu gdi nemrem preći neki nivo, i sve sam nervozniji, jer, jebiga, pa nemre me ta glupa igrica svaki put preveslati, dokazal bum da sam sposoban završiti taj nivo. I tako do 3 ujutro. Onda još malo slušanja glazbe u kuhinji, uz jogurt, i konačno krevet. S prvim jutarnjim ptičicama.
Ali, na kraju sam ipak danas popodne uspjel preći taj nivo koji mi je oduzel pola noći... Neće mene ta igrica zajebavati... :)