Bog je dan i noć, zima i ljeto, rat i mir...
nedjelja, 03.02.2008.
Intervju
Zapitao sam Boga zašto nisam sretan.
On nema dugu sijedu bradu, crnu togu obrubljenu srebrom, kor kositrenih anđela iza leđa što pjevaju himne i sonete... On nema osjećaje niti potrebe. Njega nećete slučajno vidjeti dok još sneni, uz ugasli kamin i sklopljene šalukatre, pijete jutarnju kavu. Nećete ga sresti u bespučima interneta, dok iz stvarnosti bježite u iluziju. Nećete pronaći njegov smisao u predivnom cvijetu narcisa.
Ipak mi je odgovorio.
Biće kojeg nema mi je svojim dubokim glasom ravno u lice viknulo istinu koje se svi bojimo. Svi se bojimo nepoznatog, bojimo se crvenkaste baklje u tmurnoj noći. Nitko živ ne bi ostao ravnodušan pred filistejskim orijašima i grimiznim lavovima.
Nesretan si, reklo je stvorenje, i treba da budeš nesretan. Egzistencija nije sreća. To je breme ljudske ološi.
Tada sam shvatio. Plave oči su se zamutile, a ja sam konačno shvatio.
Andrej - Dorian mora umrijeti.
Skupi hrabrosti. Bog je mrtav.
Nažalost, ne postoji hrabrost u plastičnom srcu.
