marchelina
15.03.2012., četvrtak
Pismo prijateljici
|
Volin one naše đireve uz more. Samo dvi žene mogu odpješačit kilometre i kilometre a da to uopće i ne primijete, jer usta nisu zatvorile satima. Jučer si mi rekla da te niko na svitu ne može iživcirat ka ja. Viruj mi, ne sićan se kad san u životu bila tako ponosna. Ja ti, naime, virujen u ono da nam usud na put šalje baš one ljude koji nam tribaju da bismo nešto naučili. Tako je usud i nas dvi ukrstija na putu. Spojilo nas je to šta smo obadvi dobile jako loše karte na početku igre. A one neke najbitnije karte, njih uopće nismo ni dobile. Ni ti, ni ja. Moramo ih same izvuć nekako. Izmislit. Nacrtat. Stvorit. Ja, laprdalo bez premca, sposobna i vlastitu i tuđu dušu izvrnit naopako, grebat ispod površine dok ne dođen do najtamnijih kutaka, do najbolnijih mista. Sposobna čačkat po ranama dok ponovo ne prokrvare. Ti, suzdržana, u konstantnom nastojanju da izgledaš jača i tvrđa nego šta jesi. Prava dalmatinska ćer, a? Emocije potisnute, želje zaboravljene, ambicije dosežu najdalje do odgovornog majčinstva. Pa kad ja uvatin svrdlat, a ti u panici bižiš. Ja skužim da bižiš, pa još upornije grebem, kopam, stružem. Kad dođen do bolnog mista, onda me mrziš. Kažeš mi da stišam glas, da ne želiš da cili Split sluša priče o tebi i tvojim ranama. Meni onda bude žaj, pomislin kako sam stvarno nasilna. Brutalna čak. Onda mi kažeš da san ti digla tlak. Ja priznan skrušeno sve. Pa hodamo minutu ipo i mučimo. Minuta ipo, to je najduže koliko ja mogu mučat i kajat se zbog prežestokog laprdanja i nedostatka takta. Ti me mrziš, a ja sva sritna razmišljam kako je pravo prijateljstvo upravo ovo šta ja i ti dilimo. Ono kad me možeš pogledat u oči i reć mi da ti iden na živce, da san nasilna, netaktična, naporna. Dvi minute poslin toga, smijemo se, i ti i ja. Pošto znan da mrziš kad te se hvali, mrziš izljeve emocija i čačkanje po tvojoj duši, reć ću ti ovako: Ponosna san na tebe. Na sve tvoje bitke, koje si dobila, na svaki mali korak prema suncu. Mislin da si veliki čovik, znaš. I mislin da igraš bolje od mnogih koji su na početku imali sve karte. Sad me slobodno mrzi. To me ionako neće zaustavit... P.S. I obožajen kad mi, nakon šta pročitaš ovaj tekst, kažeš "A da koga drugog zajebavaš malo, a?" |