marchelina
07.08.2011., nedjelja
Peristil summer dream
|
Peristil summer dream 1. Moj brat i ja provedemo doslovno cilo lito na Peristilu. Osim šta je to najlipše misto u gradu za sidit i postojat, još nam i vraća onaj lipi običaj iz 80-ih kad nije bilo mobitela i kad se naša ekipa nalazila po gradu bez dogovaranja sata ili mista. Znalo se di ćeš, kad god dođeš, nać bar nekoga od ekipe. Tako brale i ja ne dogovaramo Peristil. Jednostavno dođemo, najčešće se nađemo, a ako se i ne nađemo, na Peristilu čovik može sidit sam bez osjećaja da mu iko ili išta na svitu fali. Također, nema drugog mista u gradu koje brale tako voli, odlazak na Peristil je nešto šta se njemu podrazumijeva. Da mu ko plati, on se ne bi maka od tamo. Moj brat mi je inače najomiljenije društvo za sidit na Peristilu, jer zna miru: govori malo do ništa, a kad svakih uru vrimena i reče nešto, ja slijedećih uru vrimena plačen od smija. Tako neki dan, nakon uru vrimena kontempliranja u tišini, kaže on: - Jedva čekan kad će završit lito. - Zašto? - pitan ja iznenađeno. - Dopizdilo mi je sidit na Peristilu. ................................... Peristil summer dream 2. Neku večer je neka dobra ekipa svirala na Peristilu. Cipali su neke španjolske, digli cili Peristil na noge. Rasplesali se turisti, rasplesa se vrući zrak, čak je i ona sfinga mrdala repom u ritmu. Na pola metra od nas, isticala se jedna grupa rasplesanih žena. Bile su razne dobi, mlade i manje mlade, ali nešto im je bilo zajedničko: sve su skoro pa sladostrasno uživale u ritmu salse, mrdale guzicama i bokovima, tresle ramenima, izvijale se razuzdano u struku. Već i zbog samog promatranja tog njihovog plesa čovik more zaradit deset kaznenih Očenaša i trinajst Zdravomarija. Gleda moj brale u njih, gleda i muči. Ja ga škicajen nako ispod oka i čekan, jer znan da će stoposto komentirat, mora komentirat, svako normalan bi to komentira. A i svako nenormalan. Prolazi vrime, a on i dalje gleda i muči. Ne skida oka sa te izazovne grupice, sa one osunčane puti, besramnih dekoltea, sa onih lica koja pozivaju na grijeh. A onda će: - Di su ove žene...inače ? ........................................ Peristil summer dream 3. Doša nan je rođak iz Šibenika pa otišli brat i on na Peristil popit piće. Konobari iz "Luxora" ne znaju di in je glava, svaki metar kvadratni Peristila je pun, šta turista, šta naših judi. Side na malim kušinićima koji pripadaju kafani "Luxor" i guštaju. Neki turisti, onako neupućeni, uzmu kušinić i malo sidnu, ali in se ništa ne pije, a ne znaju da "Luxor" u stvari naplaćuje sidenje na svojin kušinićima. Drugim ričima, ako piješ nešto, moš uzest kušin, ako ne piješ, izvoli lipo sidit na kamenu. Brat i rođak su uzeli piće, sidili na kušinićima i ćakulali, kadli najedanput dođe konobar i turistu koji je sidija kraj njih dvojice doslovno iščupa kušinić ispod guzice, uz objašnjenje da ako ništa ne konzumira, ne more uzest kušinić. Na to se naš rođak diga na noge, onako šibenski velik i ka od Velebita odvaljen, utira svoj kušinić bidnome zbunjenom turistu pod guzicu, a zabezeknutom konobaru reka: - Ja pijen piće, daklem ovi kušinić je moj, i čovik će, pizdamumaterina, sidit na njemu, doklen god ja buden loka. A ti konobaru, odjebi! ............................ - Brale, šta ti misliš od tomen šta nan ovi konobari iz Luxora ne daju sidit na kušiniće ako ništa ne pijemo? - Jebainpasmater. Oni se još nisu bili ni rodili kad san ja ostavja svoje pare u Luxora. Malo muči i gleda onu kamenu skalu na kojoj sidimo. Došlo mu je teško, čini mi se. Onda digne glavu. - Ma šta, ja san ode sidija dok na Peristilu još nije bilo nijednog kamena! |