marchelina
05.01.2011., srijeda
Oni muški mi ženske
|
Najteže je kad je čovik bolestan. A još teže je kad je bolestan i sam. Sva srića, za to postoje prijateji. Da te nazovu, svrate sa narančama i bananama, da te nasmiju. Tako je mene jučer nazvala moja prijatejica Crvenkapa. Nju obožajen. Nas dvi smo dvi sušte suprotnosti. Kol'ko san ja kaotična, zanesena, zamantana, impulsivna i nerealna, toliko je ona pragmatična, staložena, organizirana i prizemljena. Crvenkapa ima jednostavan stav prema životu: ako postoji problem, postoji i rješenje. I čemu drame? Ja opet, ja san hodajuća drama. Dramatično doživljavam sve. I buđenje i spavanje. I noć i dan, i kišu i sunce. I gripu. Zove mene dakle Crvenkapa i odma u uvodu staloženo postavi par pitanja o mojim simptomima. - Jel' kašlješ? - tonom obiteljske liječnice. - Je - nemoćno ću ja. - Fibra? - Je - dramatično ću ja. - Ok. Da vidimo (ukucava nešto u google), aha, evo, dakle, da, moguće je da je gripa, ali ako te ne bole mišići i kosti, postoji mogućnost da je riječ o običnoj virozi. Jel' te bole mišići i kosti? - SVE me boli! - zavapin ja melodramacki. - Dobro, dobro, smiri se, ne pitan te jel' te sve boli, nego šta te boli. Bit će to sve ok, ne brini. Sad je bitno da ne budeš usamljena, da ti se ne pogoršaju simptomi. Pa ću te ja nazvat za 10 minuta, kad maloga strpam u krevet. Onda ću pripremit robu za peglanje i malo ćemo pričat, može? - Može - odvratin krotko, pitajući se koju gospu joj znači ono "pripremit ću robu za peglanje"? A onda se sitin. Praktična i organizirana kakva je, peglat će robu i pričat smenon. Nema kod nje gubljenja vrimena. Stvarno me impresijonira. Zove nakon 10 minuta. - Kako si mi? Zamišljan je kako drži slušalicu pričepljenu između uva i ramena i istovremeno pegla lancune. - Booooli meeeeee, sve me boli! - Ne paničari, sama ćeš sebi pogoršat. - Stoposto mi je ovo ona svinjska i umrit ću a nikada u Ameriki nisan bila! - Ka prvo, nećeš umrit. Ka drugo, Amerika ti i i nije nešto, moš mirno umrit. - Molin?! - Ne, nisam mislila daš umrit, to se tako kaže, aj ne dramatiziraj bogati. Uostalom, to je obična gripica, gripuljak, gripćić, gripuljče, ima i težih stvari u životu. - E pa meni je teže! Teško mi je za poludit! Jer nije me uvatila samo gripa, znaš! - Nego? Šta te još uvatilo? - Ne mogu ti reć. Prestrašno je. Pre-pre-pre-prestrašno! - Daj, pa prijateljice smo! Ajde, olakšaj dušu! - Ok. Ali obećaj da'š mučat o tomen? - Obećajen! - svečanin glason. - Dobro, onda. Eto, čini mi se...čini mi se da me vata oni...klimakterij! - Hm? A molin te po čemu si to zaključila? - Pa po tomen šta iman problema..znaš već...kasni mi.. - Kasni? - E . Već dva miseca! I iman fumade! - A možda si trudna? - E bar da jesan! To bi mi bilo lakše nego da san klimakterična! - Ček, ček, ajd' smiri se. Ne-dra-ma-ti-zi-raj. Sad ćemo vidit. I nestane na minut. Znala san. Otrčala je opet na google. - Hmm..da, slušaj, ovako: klimakterij zahvaća žene u dobi između 45 i 55 godina.. - A, super, onda to nisan ja, ja san između 47 i 55! - Ma muči i slušaj me! Dakle..hmm..aha, kažu, prvo oko dvi godine traju smetnje sa stvariman, malo ih ima, pa ih nema, pa oće, pa neće, to ti se zove predklimakterično stanje. Onda nastupa dakle totalni prekid, to ti je klimakterij, a onda poslin toga još jedno dvi godine smetnji dok se organizam privikne na novo stanje. To se naziva postklimakterij. Drugim ričima, to će ti sve skupa trajat nekih 5 godina. - A?!? PET godina? Pet godina?? Zafrkaješ me? - Ne zafrkajen, ali ne brini, ovdi piše da kad prođe tih 5 godina, bit će sve u redu, neš više imat smetnji nikakvih. Jedino će ti se možda smanjit seksualna želja. - Šta?!? Aaaaaa, ajmemeni jadnatisaaan!! Ne želin da mi se smanji seksualna želja! Ta mi je želja jedina preživila recesiju!! Jedina šta mi je ostala! Vratite mi moju seksualnu željuuuuuu!!! - Daj, ne dramatiziraj. Pa ima u životu i drugih radosti, osim seksa. - Jel'? Naprimjer? - Pa...Dobro, ne mogu se sad sitit, ali san sigurna da ih ima! - E, uguglaj, možda nađeš! Ajme skočit će mi fibra od tebe! - Dobro, ne dramatiziraj. U svakom slučaju, klimakterij ti je prirodno stanje, nemaš potribe tako reagirat. - Prirodno stanje? Tebi je prirodno da čovik izgubi seksualnu želju i da ima fumade? Sad mi još samo reci da je i gripa prirodno stanje! - Pa, na neki način i je...ček, evo na google-u piše... - Crvenkapo!!!!!! - Dobro, dobro, neću. Slušaj, dobra stvar klimakterija je šta se više ne moraš brigat oćeliš zatrudnit! Poala gušta čoviče! Gotovo je sa antibejbi, sa kondomiman, sa svim tim komplikacijama! Jupi! - Jupi? Jupi?! - Pa e, napokon moš bez straja uživat u seksu! Jupi, jupi! - Dobro kako mogu u klimakteriju uživat u seksu kad si maloprije pročitala da u rečenome klimakteriju dolazi do smanjenja seksualne želje? Kako more čovik uživat u nečemu do čega mu više nije, ha? Oš mi to objasnit? - Ajme meni šta si grintava! - A zamisli kako je tek muškima? Oni upadnu u klimakterij svako malo! - Kako sad to? - Jel' se u klimakteriju smanji seksualna želja? Je. Jel' muškima opadne...ta želja čim vidu kondom? Je. E sad, vidiš ti kako se stvari kompliciraju. Mi ženske u klimakteriju više ne moramo pazit, ali nemamo više baš ni želju. A muški, ako više nema potribe za kondomiman, možebitno izađu iz klimakterija taman kad mi upadnemo u njega, jerbo in se želja pojača baš zato šta su se riješili kondoma! I tako nikako na zelenu granu! Mimoilazimo se cilega života, još od vrtića, ma šta, još od rodilišta, mi u rozo oni u plavo, pa poslin u braku oni volu svoje mame a mi ih ne volimo, mislin, te njihove mame, pa oni nogomet mi serije, oni muški mi ženske, oni dižu dasku od zahoda mi je spuštamo, a šta je najzanimljivije... - Marče. - A? - Aj izmiri fibru, svega ti. |