marchelina
11.10.2009., nedjelja
Niko normalan ne radi nedijom
|
Znači, danas mi je bijo radni dan. Nisan se nešto umorila, ali san zato pokisla. Prije nego šta san išla radit, bila san malo bezveznog raspoloženja. Ali nakon šta san pokisla, najedanput san postala euforična. Šta ti je VODA, a?  Ne znan zašto se većina judi tako panično drži kišobrana. Mene baš nekako razgali kad pokisnen. Pa kad ono izgledan ka mala voćka poslin kiše. Dobro, možda ne baš ka mala voćka, više recimo ka bezrazložno veseli, oronuli baobab, al' svejedno. Jestel' primjetili kako zvukovi automobila lipše zvuče kad je kiša? Ka da gume propivaju, onako, meko, jesenski. Isto ka šta liti te iste gume cvrče po asfaltu, tako u jesen klize i šušte. A semafori dobiju oni sfumato efekt. Sve se razlije.  Jučer san išla na kavu sa prijatejem kojeg nisan vidila 20 godina, otiša je u Amerike. Sidili smo na Pjaci i on je reka da mu se Split čini lipšiji nego zadnji put kad je bija. Ja san onda počela govorit o svemu šta nije lipše u našem gradu u zadnje vrime. On je klima zamišjeno glavon.  kako ovi čovik lipo piva.... Pa smo onda zajedno počeli nabrajat šta sve ne valja u Splitu. Potom smo postigli konsenzus okolo toga da je Split..... najlipši grad na svitu. Triba se veselit kiši. Ionako smo tu samo jedan vikend.... |