najboje mi je lipo
sist na oni kamen uz more
i mislit
da ne more bit gore
i kad se ćutin
sama na svitu
najboje mi je
napravit đir po Splitu
po kantunima od grada
sretat sebe
veseliju i lipšu
slušat ponistre i škure
šta nekin starin ritmom
dišu
neće mi niko ni virovat
da u mome điru
sritnen Tomu
di još uvik traži Marčelinu
duše potopjene napola u moru
a napola u vinu.
|