marchelina
04.10.2009., nedjelja
Revolucionarke
|
Šetamo tako Danica Čvorović i ja danas uz more, i namisto da ka sve normalne žene fačkamo okolo mlade momčiće i tuđe muževe, nas dvi upale u žestoku raspravu o politiki. A šta'š, lajave obadvi, koliko smo energije potrošile u prepucavanje, mogle smo pošteno isfregat kuću i popeglat dvi mašine robe. Narafski, počelo je sa pričon o Kerumu, a zatim prišlo na "vlaje" i "Splićane", a završilo na priči o revoluciji. Jerbo kaže Danica, krivo si shvatila, ja ne branim Keruma, nego pokušavan judima pokazat da nam po medijima bacaju brumu da se prepucavamo pričama o Srbima i Hrvatima, o vlajima i Splićanima, o ustašama i partizanima, tako da nas mogu elegantno i neprimjetno opet pokrast. Dok se mi zabavljamo sa pričom o tome je li Kerum vlaj ili nije, oni lipo činu svoj posal i smiju nam se! Kažen ja: - pa znamo mi svi šta oni i zašto radu, i ne razumin šta si se ti užgala toliko? Ka da si nas prosvitlila? - e, pa kad svi znamo šta nam radu, zašto šutimo?!? Triba izać na ulice, razbit štagod!! - ok, oš ti izać prva? - ja bi, al' neman s kim!! - e, tu smo. Tako i ja, i svi ostali misle "Ja bi, al' neman s kim!" Al' aj ti brale kreni prva! A nećeš, znaš zašto? Iz istog razloga iz kojeg neću ni ja, a taj je da čuvamo svoje guzice! Neš ti revolucionara koji čeka da se skupi masa na ulici, pa onda on diskretno uleti. Revolucionar je onaj šta krene prvi, i taj riskira sve, spreman je platit svaku cijenu. Obitelj, posal, sve. Jesil' ti spremna platit cijenu? Nisi. Jesan li ja spremna? Nisan. I šta onda pizdimo? Kome solimo pamet? - jebise. - iz tvojih usta, u božje uši. |