marchelina
26.09.2009., subota
Dupini, more, Crvenkapa...
|
Ja i moja prijatejica Crvenkapa smo jako disciplinirane i zdravctveno osvištene osobe i tako smo odlučno krenile u borbu protiv izležavanja na kauču i sidenja isprid konpjutora da smo u zadnjih pola godine već dva puta bile šetat i odlučno pješačit uz more. Zlobnici bi sad rekli da dvi šetnje u šest miseci i nisu baš znak discipliniranosti i osvišćenosti, ali svaki će ti likar na svitu reć da tjelovježbu ne triba forsirat i da ne smiš krenit naglo. Od one prve šetnje u dvanajsti misec smo bile dobile muskulfiber baš zato šta smo pritirale i odvalile dvajstišest minuta brzog hodanja a BEZ pauze. Takve smo, zanese nas taj adrenalin, jer s obziron koliko se inače krećemo, dvajstišest minuti brzoga hoda spada već u ekstremne sportove, i dobro je šta smo prošle bez ozbiljnijih ozljeda. U svakon slučaju današnja šetnja je već pokazala koliko smo napredovale, jer smo privalile dva kilometra za nepunih tri sata i četrstipet minuta, a ako se pitate kako smo uspile, pa to je zato šta smo na svakih sto metara pravile čik pauze da nan se disanje vrati u normalu i da izbjegnemo upalu mišića. Iskustvo je velika stvar, jel'te. Na kraju te iscrpljujuće ali nadasve iscjeljujuće šetnje smo lipo sile popit piće u kafiću uz more, i još nas je priroda počastila besplatnon izvedbom dupinskih skokova jednoga veseloga zalutalog dupina. Ništa me tako ne razveseli ka prizor dupina kako izlijeće iz mora i privrće se u zraku. Nekako mu čovik pozavidi na slobodi i zaigranosti. Ja bi da san dupin. Putem mi je Crvenkapa pričala kako je platila 500 kn kazne vozeći za Zagreb jer je malo udrila po gasu. Pitala san je koju gospu vozi tako brzo, pa mi je objasnila da to svi rade, ne zato šta in je do jurcanja, nego šta je dosadno samo vozit i vozit, pa onda svako sebi nađe nekoga s kim će se natjecat. Tako je ona izabrala jednoga đipa i pratili su se i priticali jedno drugo skoro cilin putem od Splita do Zagreba. Malo bi on vozija isprid nje, pa bi ga ona pritekla i vozila isprid njega, i tako naizmjenično. Onda je on najeanput priša u desnu traku za sporija prometala, a Crvenkapa je pobjedonosno pomislila:"Poala, vidi pedera a, odusta je, prida je borbu, ha!" Dvajst metara poslin, policajac joj je objašnjava kako je prikardašila i oglobija je sa pesto kuna, a oni šta je "prida borbu" nehajno je projezdija kraj nje, vjerojatno se silno zabavljajući. Crvenkapa je policajca pokušala uvjerit da nije prebrzo vozila, našta joj je on počeja puštat snimku nje u prekršaju. Po snimci se jasno vidilo da je probila zvučni zid. Namisto da se pokrije ušima i zasrami, ona se unila facon u snimku oduševljena: - Aaaajme nu me, nu me, ajme šta lipo vozin! A vidi kako mi auto lipo stoji! Oćete mi molin vas malo vratit snimku? Beskrupulozna je, kažen van. |