marchelina
09.03.2009., ponedjeljak
Pacijentova zakletva
|
Ne daj ti se bože razbolit. Dok dočekaš doktora, moš isprid ordinacije umrit, uskrsnit, još se jedanput razbolit, i još jedanput umrit. Naš doktor je kasnija dvi ure, a kad nam se napokon ukaza, povirila je sestra, i rekla da se svi maknemo sa vrata, jer da je doktor ljut (!?) Zašto ljut? Možda je mislija, ako dovoljno zakasni, da ćemo se štufat i otić? Pa kad nas je ipak zateka, poludija? Jedno dite je od čekanja počelo grintat i dernjat se, i sestra reče materi da uđu. Na to se javila druga mater s diteton, jer da je ona došla prije. Je, kaže sestra, al ovo se dite ita po podu. Pa šta, ka da se moje dite ne zna itat po podu?! - Aj dušo, itni se časkon, da sestra vidi kako si i ti divlji. Sestra nije tila dočekat performans, nego je ljuto tresnila vratima. Sad smo imali ljutu sestru i ljutog doktora. Crno nan se pisalo. Pa san ja predložila da se svi, onako grupno, itnemo po podu. Pa il' će nas primit, il' ćemo, onako popadani, izgledat ka da nas je pokosila tičija gripa, što bi isto moglo rezultirat hitnim pregledom. Tako bi nastala takozvana Pacijentova zakletva. “Zaklinjen se, da ću se koristit svim dopuštenim i nedopuštenim sredstvima, samo da me doktor pregleda, još za života. Mog.” prikovažna obavijest: Ovih dana san u nekim...peripetijama i dok to ne riješim malo ću objavljivat svoje stare, omiljene. Ko ih je već čita, nek' mi ne grinta. A i da grinta, isto će mu bit, hehe. Recimo, ova gori priča potječe iz vrimena kad san pisala u Pometa, i kad mi je limit bija otprilike 15-ak rečenica. Ako bi išlo priko toga, urednik bi mi reka:"Skraaati!" Tako san u 15 redova morala smistit i uvod i zaplet i kraj i poantu. Taman kad san nekako bila navikla na tolicno prostora, prestanem pisat tamo. Poslin, štagod, i digod san pokušavala pisat, nisan mogla izvuć više od 15 redova da me ubiješ! Tribalo mi je vrimena dok san shvatila da sad mogu laprdat kol'ko me voja. A mogu, to znate :))) A koliko mi je tek vrimena tribalo dok san svatila da više ne moran bit smišna, nego da mogu i koju ono u stilu ajme meni jadnatisaaaaaan! Jebenti, ovo san van išla objasnit kako baš ne mogu pisat jer iman problema i neman inspiracije, a opet napisala cili post! Dosta mi vas je! Bog! :) |