marchelina
26.01.2009., ponedjeljak
Živili doturi
|
Mrzin ić kod doktora. Je da moj doktor nije doktor nego jedna skroz simpatična i razgovorljiva doktorica, ali svaki put kad pomislin kako se moran "naručit" za pregled, uvati me neka tjeskoba u donji i gornji pleksus. (Ne razumin se u pleksuse i sigurno san jedan od ova dva izmislila, ali su mi tribala obadva zbog ritma rečenice) Naime, iskustvo mi govori da "naručivanje" ne znači ništa nego to da će tvoje ime bit nažvrljano u njihovim dnevnim rasporedima, ali te neće spasit dugotrajnog čamljenja u sivoj čekaonici među judima koji izgledaju ka da žive za to da bi bili bolesni. Prije san inače imala izvrsnu taktiku protiv dugotrajnih čekanja po doturima. Lipo san pratila u koju uru počinju one meksikanske i brazilske sapunice na hateveju, i kad bi bila ura od najgledanije, ja pravac kod dotura. Čekaonica-prazna! Eventualno ja i još dva-tri dida, a sve one domaćice i bakice naravno da u uru od omiljene serije niti idu kod dotura, niti bi se one u te ure razbolile, nema šanse! Ajme kako san guštala u ta vrimena. Nikada mi ta taktika nije omanila.... I inače se ja za posjete doturima koristin metodon obrnute logike. Ako naprimjer negdi nisan naručena, onda krenen tamo okolo podne. Mater je uvik govorila da san blesa neodgovorna i lina, umisto da je malo promučkala glavon i naučila nešto od mene. Evo, jel' svi judi kod dotura idu najranije ujutro? I tako imaš tamo štajaznan, grupu od 50 judi koji su SVI došli u 7 uri. Od tih pedeset, neki će imat sriće, naravno, i bit prvi u redu. Ali najmanje njih 30 će se načekat životinjski, a najnesritniji će dočekat podne! Daklem, 50-i čovik će bit gotov okolo podne, taman kad ja stignem, i, naravno, s obziron da su se svi izredali, ja u podne buden..prva! I ne razumin zašto bi ja tribala doć tamo u 7 uri ujutro kad znan da nema šanse uć kod dotura prije podne?!? Jel' se to ovdi još uvik radi o onom seoskom strahopoštovanju prema doturima, pa se narodu jednostavno čini neprimjerenim ne načekat se i ne napatit za doć do njih? Tako san danas popodne tribala, nenaručeno, ić kod svoje drage doturice. I lipo izračunan vako: Radno vrime in je od 13 do 20 sati, znači u 7 ipo navečer već ne primaju više nikoga, a to onda znači da ja triban doć u zadnji čas ka i obično, ako želin izbjeć čekanje. Kako zamislila, tako napravila. Dođen zadnja, uđen, obavin šta iman, i adijo lipi moji doturi, dabogda vas ne vidila više ove godine! P.s. potpuno podržavan svoju doturicu u tihome otporu novin mjerama u zdravstvu, jer mi zbog toga otpora nije naplatila participaciju, ma jubin je u joko revolucijonarno! |