Manchi
AH, TE ŽENE
Zašto žene nisu tako složne kao muškarci? Zašto se ne držimo zajedno kao i oni? Zašto smo podložne ogovaranju? Zašto se češće svađamo nego muškarci, koji se u biti ne svađaju gotovo nikad? Ne znam baš odgovore na sva ova pitanja, i dalje mi je to enigma. Ne želim «pljuvati» po ženskom rodu, ali jednostavno ne razumijem neke stvari. Ne kažem da sam sasvim drukčija od drugih žena, jer i ja znam ogovarati, cmizdrim kad mi je teško, ponekad maltretiram sve oko sebe. No, zbog svega navedenog imam grižnju savjesti, pa se ispričam. Ne volim, stvarno iskreno ne volim ogovaranje, ali ne mogu reći da to ne radim. Istina, moje ogovaranje je najčešće takvo da sve što kažem nekome o nekoj osobi bez problema mogu reći toj osobi o kojoj je bilo riječ, jer nisam od onih cura koja će najprije ogovarati, pa se poslije hihotati s ogovaranom osobom.
Žene su zapravo jako komplicirane, dok je muškarci sve doživljavaju na normalan, lakši način. Mi zapadamo u bekrajne analize, važemo svaku riječ, tj. kako bi moja frendica rekla «interpretiramo na svoj način», za koji ujedno mislimo da je jedini valjan. Opet, moram priznati da sam ponekad i ja takva, ali shvaćam koliko je to besmisleno i glupo. Zato ja u neku ruku više volim muško društvo, jer znam da me frendovi neće razočarati. Oni su uvijek isti kakvi su bili od samog početka, dok frendica imam sve manje. Jedna je čak izmislila jednu vrlo glupu laž da bi se posvađala sa mnom. Kao da jednostvano nije mogla reći da ne želi više imati nikakvih kontakata sa mnom, to bi barem više cijenila. No, dobro, bilo pa prošlo, c'est la vie.
Neki od vas su mi zamjerili što spominjem Big Brother, ali u ovom slučaju moram, jer je vezano uz temu. Svakim danom sve više se može vidjeti koliko su žene zapravo zavidne, ljubomorne jedna na drugu i žele si napakostiti. To je bilo i nažalost, bit će i dalje. Ženska svađa može svakako završiti, dok kod muškaraca je to drukčije, oni su i dalje dobri nakon 10 minuta. Dečki, je li to stvarno tako? Napišite ako sam u krivu. Zašto smo mi tako prokleto komplicirane i zajedljive? Govorim u množini, jer ne želim da ispadnem neka super žena koja nema tipična obilježja žene. Da je tako ne bih bila žena, jel'da? Kao što sam prije rekla, od nekih žena se razlikujem, jer sam svjesna nekih negativnih osobina koje posjedujem, za razliku od većine žena koje to poriču i tvrde da su u pravu. Mislim da je velika stvar priznati grešku i da si u krivu, jer mnogi ljudi to nikako ne žele. Što je tome razlog, ne znam, ali treba se truditi biti dobar čovjek i priznati kad pogriješiš.
Mi smo žene čudne biljke, teško nas je shvatiti, a još teže s nama živjeti. No, nije lako živjeti ni s muškarcima, pogotovo zbog toga što većina vas ne shvaća zašto je potrebno kuću/stan održavati urednim. Neke od nas su bolesno uredne, dok neke imaju neka odstupanja, a ima nas i kronično neurednih. Sve u svemu, nije vam lako s nama, a i nama s vama. No, što bi mi bez vas, a i vi bez nas? Ništa, morali bi drkati, a ubrzo bi nestalo i svijeta, jer se ne bi mogli razmnožavati. No, tko zna što bi bilo kad bi bilo, ali da neću ići tako daleko u filozofiranju. Žene su zajebane, to je činjenica, ali i neki muškarci su zajebani, to je isto činjenica. Nasreću, mene ne puca PMS kao neke žene. Ne puca me na način da se derem na svakog tko mi se nađe na putu, da se raplačem kao kišna godina, jer sam zaprljala majicu, jedno što je kod mene su glavobolje, ali one me ne potiču da maltetiram sve oko sebe. Ponajmanje me smetaju što se tiče seksa, on mi čak i pomaže.
Dakle, drage moje, kad ćemo prestati sa svim tim sranjima? Kad ćemo napokon postati složne kao muškarci? Da li tražim nemoguće? Ja znam da to sve mogu, a mislim da možemo sve, samo je pitanje volje i želje, ali prije svega priznanje samoj sebi.