Magic blue eyes
24.06.2007., nedjelja
Na vrhu jezika...
-I što ćemo sad?-pitala me nervozno Norah.
-Prvo ćemo dat imena svojim dvojnicama i trojnicama. Ti sa cvijetom u kosi ćeš se zvat Amelle, a ti bez njega ćeš se zvat Jessica. Ok?- -Da.-rekle su Amelle i Jessica. -O shit. Ovaj cvijet se ne da skinut.-rekla je Norah pokušavajući svojoj dvojnici ili trojnici, nisam sigurna, skinuti cvijet sa glave. -A zašto to uopće pokušavaš.-pitala ju je Amelle, kao da mi je uzela riječ iz usta. -Pa zato jer moja dvojnica i trojnica imaju cvijet u kosi.-odgovorila je Norah. -Pa gledaj koja ima na desnoj, a koja na ljivoj.-rekla sam joj. -Ok. Ti sa cvijetom na desnoj strani si Amanda, a ti sa cvijetom na ljevoj stranai si Jamie.-rekla je. -A fuj. Meni se ne sviđa ime Amanda.-rekla je Amanda. -Šuti i miruj!-zapovjedila sam joj. -Moramo nekako ovo sredit.- -Pročitaj šta piše za protuurok.-rekla sam Norah. -Piše: Ha,ha.- -Molim?! Zar to piše?-pitala sam ju. -Da.-odgovorila mi je. -Pa kakvo je to sranje od knjige?-pitala sam ju. -To je Weaslyjeva knjiga čarolija i protuuroka.-odgovorila mi je. -Pa zar nisi mogla prije nego što si pročitala onaj urok prvo pročitat kako se knjiga zove? Sad smo u gustim govnima.-rekla sam. -Gospodična ne smije koristiti tako fuj riječnik.-rekla je Jamie. -Daj se goni.-rekla sam joj. -Norah, potraži negdje protuurok. I neka po mogućnosti bude brzo!- -Ma, traži si ga sama.-rekla mi je. -Ok.-odgovorila sam joj i počela listati knjigu. -Kako Sir Candogane ima glupe zagonetke. Ja onu tvoju ne bih nikada pogodila, a i rješenje za moju mi je rekla neka tam baba na slici.-odjednom je počela Norah. -O čem ti razmišljaš?! Ja nas tu pokušavam izvuč iz govana u koje si nas ti uvukla, a ti razmišljaš o zagonetkama za bezjačku djecu. Rješenje na tvoju zagonetku je JASTUK! I taj Sir je pametan jer svi misle da se za lozinku ili ulaz stavljaju samo teške zagonetke! A sad me pusti na miru.-odbrusila sam joj. -Evo tu je nešto.-rekla je Amelle koja je zajedno samnom tražila rješenje. -Da bi se čarolija trojčeka poništila mora proči jedna sedmica i morate se naći na jednom mjestu koje je skriveno iza jedne slike koja predstavlja živu, sada već mrtvu prirodu, u isto vrijeme kada ste došle tu. Pokraj slike se može proći samo ako se poškaklja lik na slici koji je zelen.-pročitala je Jessica. -Pa oni su stvarno debili. I to kakvi.-rekla sam. -Pa u Hogwartsu ima više od milijun slika.-rekla je Norah. -Mislim da znam tko bi mogao znati koja je to slika.-rekla sam. -A šta ćemo sa ovima do idućeg tjedna?-pitala me Norah pokazujući na naše dvojnice i trojnice. -Paaa..One će morat ostat ovdje.-rekla sam joj. -Da ostanem u ovoj prašnjavoj, smrdljivoj i ružnoj sobi sa tri glupače? A-a...Neće ić.-rekla je Amanda. -Tko je sad princeza majnoza?-pitala sam Norah. -Daj ne budi glupa i ostani ovdje.-rekla joj je Norah. -A kako ćemo mi jest i pit?-pitala je Jessica. -Poslat ćemo vam svog kućnog vilenjaka.-rekla sam. *** Norah i ja smo se posvađale na putu do društvene zbog toga tko je kriv za sve ovo. Kada sam došla u društvenu samo sam se zavalila u sofu i opustla se. -DOBRO, PA GDJE SI TI CIJELI DAN?-pitala me Omen. -Čovječe, ne moraš oponaštai Snapea.-rekla sam joj. -Otiđeš sa svog naj predmeta, nema te ni na drugom naj predmetu, PRESKOČIŠ RUČAK. S tobom nešto nije u redu. Da zovem Madame Pomfrey?-rekla je. -Ne,ne,ne. Sve je ok samnom. Samo sam malo umorna.-odgovorila sam joj. -A šta mi je najčudnije, Gabriella, Mel i Thalia su otišle zezat Flitcha,a ti im se nisi pridružila.-dodala je. -Fakat? A dobro, sutra ću ja nadoknadit to. Laku noć.-rekla sam joj. -Laku noć? Pa tek je jedanaest sati.-rekla mi je. -A..pa...-počela sam. -A kako si ti bacila one smrdobombice...hehe...-bila je to Gabriella koja je sa Mel i Thaliom upravo ulazila u društvenu. -A kako si ti opalila gospu Norris...-dodala je Mel. -Netko je opalio glupu mačketinu?-pitala sam. -Da Gabriella. Trebala si to vidjet.-rekla je Thalia.-A di si ti cijeli dan?- -Ah...Duga priča...-rekla sam im. -A mi imamo dosta vremena da te saslušamo.-rekla je Omen. *** Nakon što sam im sve ispričala... -I one četiri su sad tamo zatvorene?-pitala je Mel. -Da.- -A ovu zagonetku sam i ja znala. Zapravo obje.-rekla je Thalia. -Čekaj kako je glasio opis za onu sliku?-pitala je Omen. -Baš sam se ponadala da će jedna od vas znat rješenje. Zagonetka glasi: Da bi se čarolija trojčeka poništila mora proči jedna sedmica i morate se naći na jednom mjestu koje je skriveno iza jedne slike koja predstavlja živu, sada već mrtvu prirodu, u isto vrijeme kada ste došle tu. Pokraj slike se može proći samo ako se poškaklja lik na slici koji je zelen.-rekla sam im. -To stvarno liči na one lude Weaslyjeve.-rekla je Gabriella. -Znaš da ja nisam dobra u zagonetkama.-rekla je Mel. -Hmmm...Podsjeća me na nešto taj opis, al se ne mogu sjetiti točno...Joj...Na vrhu mi je jezika.-počela je Gabriella. -A dobro sutra ćeš se sjetit.-rekla joj je Omen. -Stvarno je dugo trajala ta tvoja priča. Već je dva sata.-rekla je Thalia te smo se povukle u svoju spavaonicu. -Laku noć curke.-rekla sam. -Laknu noć.-odgovorile su mi. |
Tri? Šest?
"Zašto je Preobrazba sada toliko dosadna?"
"Zato jer se ne možeš skoncentrirat na nju dok razgovaraš samnom." "Da, ali mi je sve cijeli dan dosadno. Htijela bih otići negdje i napraviti nešto." "imam ideju. Reci McGonagallici da ti je loše." -Profesorice, meni je loše. Imam osjećaj da ću povraćati.- -Joj, baš na mojem satu.- "Pa normalno kada je predosadno." "Samo nek te pusti." -U redu. Neka vas vaša sestra odcede do Madame Pomfrey.- -Hvala, doviđenja.-rekla sam te smo obje izašle van. -I do ćemo sad?-pitala sam Norah. -Neki dan sam našla nekakvu prostoriju iza slike Sira Cadogana.- -Pa zar nije to onaj koji te stalno izaziva na dvoboj?- -Je. I taj dan sam bila toliko živčana da sam pristala na dvoboj i pobjedila sam ga, a onda mi je postavio neku laganu zagonetku i kada sam mu točno odgovorila slika se pomaknula. Iza nje je bio ulaz u neku prostoriju.-rekla je Norah. -I? Jesi ušla u nju?-pitala sam ju. -Nisam, jer su počeli dolaziti profesori. Zato ćemo mi sada otići tamo.- -Ok.-odgovorila sam joj. Kada smo stigle do slike Sira Candogana on nas je odmah počeo izazivati na dvoboj. -Borite se, kukavice jedne! Borite se!- -S čim da se borimo?-pitala sam ja Norah. -Evo ti ovaj štapić.-rekla mi je pružajući mi štapić sa poda. -Gotov si Candogane.-rekla sam mu. -Prvo ja sam Sir Candogane.-rekao mi je uvrijeđeno. -Ok, hoćemo počet više?-pitala sam ga. -Dobro. Tri, četiri, sad! Neka borba počne.-rekao je. Par puta sam zamahnula štapićem ispred njega i on je već bio na podu. -U redu. Pobjedila si. Ali za ulazak trebaš riješiti jednu zagonetku.-rekao mi je. -Pucaj.-rekla sam mu. -Pa nemam pušku.-rekao mi je. -To se samo tako kaže da što brže kažeš to zagonetku.-objasnila mu je Norah. -Zagonetka glasi : Što je to malo, žuti i skače u travi?-rekao je. -Uf... Meni je bila: Što je to ima dva trbuha i četiri uha?-rekla je Norah. -Ma znam ja rješenje. Rješenje je: Smoki slavi rođendan.-rekla sam Candoganeu. -Točno. U sto godina, koliko sam ovdje, ti si jedina znala odgovor na tu zagonetku.-rekao mi je. -Super, a sad se miči.-rekla mu je Norah. -I bolje bi ti bilo da ne zakasnimo na ručak.-rekla sam Norah. Ušle smo u tu prostoriju. Bio je to prašnjavi podruma prepun prašnjavih knjiga. -Fuj! Na kakvo si me to mjesto dovela?-pitala sam Norah. -Šta ti se gadi? Princeza majoneza..-rekla mi je. -Ma mama ti princeza majoneza.-odgovorila sam joj. -Onda je i tebi.- -Ma bitno da ja nisam princeza majoneza.- -Gle ovu knjigu.-rekla je Norah i puhnula u knjigu da se prašina makne. Naravno, sva prašina s knjige je odletila meni u facu. -Dobro šta je tebi?!-pitala sam ju. -Sorry.- Bila je to zelena knjiga sa srebrnim obrubom. Norah ju je polako otvorila. -Da vidimo šta tu piše. Čiri-bu-čiri-ba sada ste tri.-pročitala je Norah. -Zar stvarno to piše? Zar je to neka knjiga za djecu bezjaka?- -Ne znam, al fakat je glupo.-rekla je Norah i zatvorila knjigu. Prostorija se počela vrtit, a ja sam se osjećala kao da nekakva sila uzima dio mene. Sve se zaustavilo. Meni se toliko vrtilo da sam pala. -Kakvo je ovo mjesto?-pitao je netko. Digla sam se i ugledala nekoga tko je bio isti ja. -AAAAAAAAAAAAAAAA!!!!! Tko si ti? Što si ti?-pitala sam. -Tvoja dvojnica. Sjećaš se da ste ti i tvoja sestra izrekle čaroliju.-rekla mi je. -To je bila prava čarolija?- -Pa...Da!-rekla je. -AAAAAAAAA!-zaderala sam se još jednom kada sam ugledala još jednu mene. -A tko si to?-pitala sam ju. -Tvoja trojnica.-odgovorila mi je. -Ima li vas još?-pitala sam već pomalo u plaču. -Ne.-rekle su istovremeno. -AAAAAAAA!!!-zaderala se Norah. -Jel ja to vidim DUPLO SEBE?-pitala je kada je ugledala svoju dvojnicu i trojnicu. -Da. tvoja dječja čarolija je to učinila.-rekla sam joj. -I-i-i šta ćemo sad?-pitala me. -Neć rješenje da ih se rješimo.-rekla sam joj.   P.S. Evo ja sam se vratila na dva dana doma pa sam napisala ovaj post, ali sutra za stvarno idem na more. P.P.S. Želim svima ugodne praznike. Da se nakupate, pocrnite i zabavite. P.P.P.S. Pozz...Kisss... |
20.06.2007., srijeda
Sedam latica...
-Kako se usuđuješ tako razogarati sa Gospodarem?-pitala me Bellatrix.
-Pa ti si jako mutava. Već sam odgovorila na to pitanje. Jer ima koristi od mene i neće me ubit.- -Da, ali može ubiti tvoju sekicu.-rekla je. -Nisi čula proročanstvo? Dvije se moraju spojit u jednu...- -A jesi ti negdje čula da moraju biti blizanke?-pitala me. -Ne...-rekla sam već pomalo zabrinuto. Svi su ušutili. Voldemort je otvorio usta da nešto kaže, no u tom su se trenutku začuli koraci. Smrtonoše i Voldemort su pobjegli duboko u Zabranjenu šumu, a mi smo se sakrile iza grma. -Grawpy, gdje si??-čulo se kako Hagrid zove nekoga. Sve nam se više približavao i odjednom se zemlja počela tresti. Na taj proplanak je došao div. Izgledao je poput trola ali puno,puno,puno veće. Sve smo se prepale kada je počeo trgati drveće. -N-n-n-nicole? Možemo li sada ići?-pitala je Gabriella. -D-da. A-ali što tiše i sporije.-rekla sam joj. Malo smo šuškale i Grawp se odmah okrnuo prema nama. Počele smo trčet i vrištat ko lude. -Dobro, šta vi radite u Zabranjenoj šumi u gluho doba noći.-pitao nas je Dumbledore koji nas je čuo i odmah izašao van. -Paaa...-počela sam. -Znate onog plavo dečka?-pitala ga je Mel. -Da šta s njim? To je Draco Malfoy.-rekao je. -E pa, ja sam zaljubljena u njega, a on me ne ferma ni 1/2 posto.-tada je počela plakati. -Nemoj plakati.-rekao joj je Dumbledor. -I mi smo našle u nekoj knjizi napitak kojim se čovjek koji ga popije zaljubi u prvu osobu koju ugleda i ja sam ga htijela napraviti. Kako mi Snape nije htio dati sastojke onda smo otišle u Zabranjenu šumu po njih.-rekla je još uvijek gušeći se u suzama. -A zašto su gospođice Potter i gospođica Wayans išle s vama.- -One su nas htijele cinkati.-rekla je. -Al godpođice Jones, još ste mladi i ima puno riba u moru.- -Z-z-znam. I više se nikada neće ponoviti.-u tom trenutku je stvila ruke iza leđa. -U redu. Ovaj put vam je oprošteno, ali da se više ne ponovi.- -Neće.-rekle smo sve u isti glas stavljajući ruke iza leđa. -Ok, a sad na spavanje.-rekao je Dumbledore. Krenule smo u svoje spavaonice. Sve je bilo tiho. -PA DOBRO GDJE STE VI?!!!!!!-zaderao se Snape toliko da smo se sve stresle. -AJME MENI; ŠTA SE DEREŠ!!!-viknula je Omen. -MENI SE MORAŠ OBRAĆATI SA GOSPODINE ILI PROFESORE!-zaderao se još glasnije. -Šta te to Malfoy naučio ili si ti njega?-rekla je Thalia. -Molim?-pitao je. -Pa sad kada smo bile u Z...-počela je Gabriella ali ja sam joj začepila usta rukom. -Mislila je da, sada kada smo bile u knjižnici se u jodnoj knjizi spominjao Malfoy i neki profesor...-rekla sam. -O, da? A koja je to knjiga?- -Vuk i sedam kozlića?-rekla sam zbunjeno. -He,he. Ona se šali. To vam je Knjiga koja se zove...hmmm...-počela je Mel. -Drek i Masni.-izletilo je Thaliji. -Ne...Nije se tako zvala...Tako se zove naš život...-rekla je Gabrella. -Hoćete mi onda reć kako se zvala?- -Da...Zaboravljeni slučaj. Radi se o profesoru koji je ubio jednog dječaka po imenu Malfoy.-rekla sam. -Potražit ću ju sutra.-rekao je. -Ok.- Otišao je,a i mi smo se povukle u svoju spavaonicu. -Uf...ovo je bilo skoro.-rekla sam. -Da, al će on potražiti sutra tu knjigu.-rekla je Thalia. -Pa, zapravo, ta knjiga i postoji...-rekla sam.- Samo je profesor sakrio dječaka po imenu Mafloy, a ne Malfoy. -Dobro si nas izvukla.-rekla je Gabriella. -A ti Thalia si stvarno mola prešutjet onaj dio.-rekla je Omen. -Pa izletilo mi je.-rekla je. -Ok...mislim da bi sad mogle ić spavat.-rekla je Mel. -Da, laku noć.-rekla sam. Sanjala sam nešto zbilja prekrasno. Bila je prekrasna,zvjezdana noć. Bilo je malčice hladno, povjetarac je puhao i snijeg je padao. Ležala sam na bijelom snijegu i gledala zvijezde. U jednom trenutku je pala jedna zvijezda ispred mojih nogu i pojavio se plavi bljesak. U bljesku sam ugledala jednu školjku, koja je bila razdvojena, ali se polako spajala. Kada je bljesak nestao na pod je pala školjka. Primila sam ju. Bila je topla i više se nije dala razdvojiti. Pala je još jedna zvijezda , a sada se pojavio zeleni bljesak unutar kojeg su bile sedam latica koje su se spajale na stabljiku. Kada je bljesak nestao cvijet se pričvrstio za tlo i nije ga se moglo isčupati. Nakon toga palo je još sedam zvijezda, svaki bljesak je bio različite boje. Jedan je bio plavi, drugi cveni, treći rozi, četvrti zeleni, peti svjetlo plavi,šesti je bio ljubičasti, a sedmi šareni. Iz svakog bljeska je nastao jedan cvijet sa sedam latica. Iako je bilo jako hladno, možda početak sječnja,a na cvijeće nije padao snijeg. P.S Ovo je baš sedmi post, kada smo već kod broja sedam... P.P.S. Likovi u mojoj priči izaberite jednu on ovih boja, samo ne šarenu. P.P.P.S.ja sutra idem na more tak da ću ideući post napisat tek 14.-15. ili 16. 07.. Zato očekujem puuno koemntara... |
18.06.2007., ponedjeljak
Prijatelj? Ni za živu glavu!!
-Ej, pa to bi mogla biti ti, Nicole.- rekla mi je Thalia.
-Da, a mogla bi biti i Anna. Ona je isto rođena u sječnju i ima sestru blizanku.-odgovorila sam joj. -Voledmort nije rekao da moraju biti blizanke.-rekla je Mel. -Nije ni rekao da moraju biti sestre.-dodala je Omen. -A nije ni rekao da su dvije rođene.-rekla je elisabeth. -Otkud ti tu?-pitala ju je Gabriella. -Norah je htijela ići pa je i mene povela iako sam ja bila protiv toga.-odgovorila je. -Norah?-pitala sam, jer je nisam vidjela od kada ju je klobuk premjestio. -Ej, sis.-rekla mi je. -Ej. Šta ti tu radiš?- -Snape mi je rekao da dođem.-rekla je. -I meni.- Htijele smo i dalje pričati, ali je Voldemort opet počeo pričati. -Mislim i da su one danas s nama, ovdje. Zar ne Snape?- -Pa, zapravo...sve četiri su rekle da neće doć, iako ja misli da su ovdje.- -Sve četri?-začudio se oldemort. -Da...jer su sve rođene u siječnju.- -Tko to?- -Pa...Nicole i Norah Rossum i Anna i Scarlett Potter.- -Potter? Ne! To nije moguće. One ne mogu biti nasljednice zla.- -Mislite, ni jedna od jih dvije ne može biti nasljdnica zla, jer samo jedna je nasljednica.- -Ne ispravljaj me Snape!- -Oprostite Gospodare.- -Šta to s nama?-odjednom su iz drugog grma iskočile Anna i Scar. -Znači dvije su tu, još dvije i možemo vidjet koja je nasljednica.-rekao je sa smješkom Voldemort. norah je već htijela ustat i otić do njega, ali sam ju zaustavila. -Norah...zar stvarno želiš da te ubije?- -Možda nisi ti nasljednica, već ja. Uvijek ti moraš biti nešto.- -Norah, saberi se. Ostani ovdje.- ali prekasno sam rekla. Ona je već iskočila i otišla do njega. -Evo sada smo sve.-rekla mu je. -Još jedna fali, ako znaš brojat do pet.-rekao joj je. -Znam, zadnja je tu, iza grma.- -Koja glupača.- promrmljale su Omen, Mel, Thalia i Gabriella u isti glas. -Nicole, izađi.-rekao je i neka me sila povukla iz grma. -Znao sam ja da su one preznatiželjne da ne bi došle, pogotovo gospođica Nicole.- -Ušuti Snape.- rekli smo Voldemort i ja. -Ne oponašaj me.-opet smo rekli u isti glas. -Dosta.-vrisnuo je. -Ok, šta se odmah dereš?- -A zašto si ti tako opuštena?- -Zato jer znam da nas nećeš ubit jer ti treba nasljednica da nap...- -Stani! Kako znaš sve to?- -Čitam te ko knjigu.-rekla sam mu. -Molim?- -Pa takvi kao ti se nikada na mjenjaju.- -Kako to misiš?- -Radiš samo ono od čega bi ti mogao imati koristi, iako misliš da će biti teško naći nasljednicu. I ti je osobno želiš podučaati.- -Zar ti čitaš misli?- -Da... Šta to nisi skužio?- -Ja nisam netko tebi u rodu i ne razgovraj tako samnom.- -Pa o tome bi se već moglo popričat.- -Dobro na koga si ti to tako bahata?- -Valjda na svog tatu.- -Tko ti je tata?-pitao me. -Tvoj nekadašnji sljedbenik, Tom Rossum.- -Taj ne postoji.-počeli su mrmljat smrtonoše.- -Slušaj mala, ako želiš da ti se Gospodar smiluje ne moraš izmišljt takve gluposti jer ti se neće smilovati.-rekla mi je Bellatrix. -Dugo se nismo vidjele Bellatrix.-rekla sam joj. -Ma ti mala...-počela je, ali ju je Voldemort, koji je bio sva u šoku od kad sam mu rekla tko mi je tata, prekuinuo. -Dosta Bellatrix. Od ove male bi mogli imati koristi.- -Ja nisam mala!!-zaderala sam se. -Mali su oni koji ne mogu izvesti bar čaroliju Crucio.-rekao je smrtonoša zalizane, duge, plave kose. -Pa onda je nisam mala, Malfoy.- -Moraš mi se obraćati sa gospodine.-počeo se derati. -Čekaj malo. Jel ona upravo rekla da može izvesti čaroliju Crucio?-rekla je neka vještica. -Da, hoćeš da je na tebi izvedem?-pitala sam ju već živčano. -Nicole, to je neoprostiva kletva.-rekla mi je Elisabeth koja je sa ostatkom ekipe već stajala u krugu i pozorno slušala sve što se oko nas događa. -Pa? Jedna ko nijedna.-rekla sam joj. -Nicole ti si ista svoj otac.-rekao mi je Voldrmort. -Joj, kako sam se sad raznježnila. Pustite me više! Šta ne vidite da neću pobjeć?!- i odmah su me smrtonoše pustile. -A kako ti pokušavaš otkrit koja je od njih nasljednica?- pitala je Omen. -Nije te briga.-odgovorio je. -Zapravo, briga nas je.-rekla je Mel. -Jel ti uopće znaš što to pročanstvo znači?-pitala ga je Gabrilla. -Da, znam.-rekao joj je. -Onda nam reci koja je treća moć!-rekla je Thalia. -Ja znam! A i vi ćete to doznat u pravo vrijeme.-naljutio se. -Mi nećemo otić dok nam ne kaćete odgovore na sva pitanja.-rekla je Anna. -Možda nećete vi otić ali ćemo mi.-rekao je Malfoy. -A kako to mislite napravit?-pitala je Elisabeth. -Aparacijom, glupačo.-rekla je Bellatrix. -Sada si ti ispala glupača, Bellatrix.-rekla joj je Norah. -Vas se ne može nadmašit.- -Izgleda da može, jer si ti upravo to učinila.-rekla je Scarlett. -Ako nisi znala u unutrašnjosti i u okolici Hogwartsa se nemožeš aparirat.-rekla je Mel. -Šta ćeš sad Voldemort? Na teastralima? Znaš li ti išta o njima.-pitala sam ga. -Prestani mi čitat misli. Tko te naučio legilimenciji?- -Nasljedila sam to od tate. Bio je vraški dobar crni mag.- -I što si još nasljedila od njega?-pitao me. -Oklumenciju i sposobnost da razgovaram sa zmijama...- -Slytherin si, zar ne?- -Naravno.- -mislim da ćemo biti vrlo dobri prijatelji.-rekao je. -Ha,ha...dobra fora. S tobom ne bih bila prijateljica ni za živu glavu, osim toga, ti ni nemaš prijatelja. Samo sljedbenike.- P.s. sorryte na preglupom post, ali morala sam nekak napraviti zaplet... |
14.06.2007., četvrtak
|
-Nicole!!- budila me Omen.
-Da?- -Požuri zakasnit ćeš na Npitke, tvoj naj predmet.- -Pa kako? Prvo ide doručak pa onda nastava.- -Prespavala si ručak.- -Molim?! Sad nisam ni doručkovala, ni ručala.- -Ok, Nicole ja znam da je tebi doručak vrlo važan, ALI AKO SE NE POŽURIŠ, ZAKASNIT ĆEMO!!!- -Ok, ok. Evo dižem se.- Nabrzaka sam se obukla, navukla pelerinu i sa Omen potrčala prema tamnici. Tamo je bila i Anna Potter koja je stajala ispred tamnice. -Ej.-rekla na je. -Bok.-pozdravila sam ju. -Neće vas pustit unutra. Ja sam zakasnila samo minutu i njije me više pustio unutra.- -Vidjet ćeš da će nas pustit unutra, Potterice.-odgovorila je Omen i pogledala me onim pogledom jel-to-ta-cura. pokucale smo i ušle unutra,a Snape nas je samo pogledao i rekao nam da se primimo posla. -A mene ne bi pustili unutra?- počela se žalit Anna. -Ne, žao mi je.- -Ali one su kasnije još više od mene.- -Žao mi je, ali one su iz mojeg doma,a vi ne.- -Pa? Svejedno ne bi smjeli imati miljenike.- -Miljenici su pojedinci, a ja bih pustio sve Slytherine, a Griffyndore ne.- rekao je. -Do viđenja.-još je dodao i tako završio raspravu. Radili smo nekakav glupi napitak i iako mi je krivo ispao Snape je jedino mene pohvalio na što se Hermiona odmah nafurila. -Profesore, napitak ne bi trebao tako izgledati.- -Da, gospođice Granger. Krivo ste ga napravili.- -Ne, nisam to mislila. Nicolin Napitak je kriv, a ne moj.- -Mislim da ste krivo shvatili. Vaš napitak je krivo spravljen, ako mi ne vjerujete, probajte ga.- Hermiona se samo namrštila i ušutila. Svi su znali da sam ja Snapeova miljenica. Jedini Slytherin kojeg Snape nije volio je bila moja sestra. na kraju sata Snape mi se obratio. -Gospođice Rossum ostanite još malo ovdje, a vi gospođice jones, Breath, Sawjer i Moreis ste slobodne.- Kako se one nisu micale još jednom im je rekao. -Možete ići.- -Ali ne moramo.-rekla je Gabriella. -Morate.-rekao je Snape. -Ili...-rekla je Melody. -Ili ćete dobiti neopravdane sate.- -Kao da nas je briga.-rekla je Thalia. -Ili ću vas istjerati iz svog doma.-rekao je kada je shvatio da neopravdani nisu ništa za moje best frendice. Odmah su izašle iz tamnice, jer su ipak one jako ponosne što se Slytherinke. -Trebate doći danas u ponoć u Zabranjenu šumu.- -Tko to i zašto?- -Ti i ...khmm...tvoja sestra.- -Zašto?- -Vidjet ćete kada dođete.- -Ok.- -Ali morate doći samo vas dvije.- -Ok.- -Obećaj mi.- -Obećajem.-rekla sam i tako smo završili razgovor, a kada sam mu okrenula promrmljala sam "Obećanja su tu da se krše". -Pa...Tak i onak smo trebale otić danas u na taj skup smrtonoša.-rekla je Gabriella, koja je naravno prisluškivala. -Pa zar ovi zidovi nisu zaštičeni?-pitala sam ju. -Jesu, ali postoje i drugi načini prisluškivanja.-odgovorila mi je sa smješkom. -Jel znaš točno gdje moramo doć?-pitala me Omen. -U Zabranjenu šumu.-rekla sam joj. -Pa...Zabranjena šuma je velika.-rekla je Thalia. -Ma snaći ćemo se.-rekla sam im. -Kao i uvijek.-rekla je Mel pa smo produžile na Travarstvo, tj. trebale smo produžiti na Travarstvo. Markirale smo. Dan je brzo prošao i mi smo se već spremale za izlazak kada sam vidjela da i Thalia ide s nama. -Ti nećš moć samo tako ići.- -Zašto?- pitala me. -Zbog jednog malog problemčića koji nastaje veći kada si ti u blizini. Dečki.- -Aha. Ok, uzet ću plašt.- -Al pazi da ne leprša na sve strane.- Krenule smo. čim smo izašle van pretvorile smo se u svoje bolje polovice, životinje. Omen i Thalia su bile pod plaštom nevidljivosti. Ušle smo u šumu i osluškivale zvukove. Pratile smo ljudski govor i došle smo do jednog proplanka i sakrile se iza grma. -Snape! Gdje su one?- viknuo je netko od čijeg smo se glasa sve naježile. -N-n-ne znam, gospodare. Rekla je da će doći.- -E pa ne mogu ih više čekati.- ne može čekati? Pa tek je ponoć i jedna minuta. -Vi znate da je prije više od jedanaest godina izrečeno jedno proročnastvo? E pa proročanstvo će se ostvariti za par mjeseci. Na točno dvanaest godina od kada je izrečeno. Nitko nije čuo cijelo proročanstvo osim mene i ... Dumbledora.-rekao je jezivi čovjek. -Ovo je proročanstvo: U mjesecu sječnju rodit će se Ona, Živi nasljednik zla. Sada su dvije, Uskoro jedna. Tri jake moći , Spojit će se u jednu, Za točno dvanaest godina. Krv njenog oca, Krv njene majke, I krv njenih sljedbenika. Za točno dvanaest godina, sve će biti drugačije...- |
12.06.2007., utorak
Ne brini, ti ćeš biti dobro...
-Ej, Mel.-rekla sam joj.
-Ej.- -Fakat sorry kaj sam ono rekla ali stavrno sam znatiželjna.- -Da, znam. A što će sada biti samnom?- -Ništa.- -Kako ništa? Pa zaklela sam se svojom krvlju.- -A o tome pričaš. Pa ništa ti neće bit.- -Kako ništa? Nicole ne govori u šiframa.- -Ah...pa to nije prava zakletva. Našla sam neku u maminoj knjizi i samo sam promjenila puno riječi i rekla sam vam da je to zakletva.- -Nicole! Kako si mogla to napraviti.- -Zato jer sam mislila da ako bi postali opasni da vi to nećete samnom napraviti.- -A zašto si se onda jučer derala na mene?- -Zato jer imam neki feeling da ove godine nešto spremaju, a mi sad ne znamo što.- -A što bi smtonoše napravile?- -Mel, jel ti znaš da mi u školi imamo četiri Potterovca (*Anna, Harry, Owen i Scarlett)? -Da, i?- -I jel znaš zašto je Voldemort u takvom stanju u kojem je?- -Da.- -Znaš li zbog koga?- -Da, Harryja.- -A kako se on preziva?- -Pa Potter.-odgovorila mi je još uvijek zbunjena. -Joj, Mel. Pa nisam znala da si tak zbunjena.- -Aha...on bi njih u...- -Šuti.-prekinula sam ju. -To još moramo saznat.- -Kako?- -Pa možda će se i danas navečer okupit na istom mjestu. Mogle bi otić i pogledat.- -Ja se slažem.- -Sa čim se Mel slaže?- upala je Omen. -Navečer čemo ponovo probat,a zakletvu je nicole lažirala.-rekla je Gabriella. -A ti baš uvijek moraš prisluškivat?- pitala sam Gabriellu. -Ah, šta ćeš. Takva sam kakva sam. To mi je hobi.-odgovorila mi je. -Norah!- budila me Elisabeth. -Joj, taman promjenim dom i u ovom me isto dočeka!- -Sorry, al ćemo zakasnit na napitke.- -Neeeeeeeeee. A doručak?- -Prespavala si ga.- -Nee, pretvaram se u svoju sestru.-rekla sam joj. -Zašto?- -Jer ona uvijek prespava doručak.- -Ok, al ajmo se malo požurit.- -S kim imamo napitke?- -Sa Hufflepuffima.- -He,he. Baš me zanima na što će to izgledat.- -Norah jesi li ti dobro?- -Da. Zašto?- -Pa kao da nešto spremaš.- -A tko je rekao da ne spremam?- -Ok, ti još spavaš.- ušle smo u tamnu i vlažnu tamnicu koja mi je sada izgledala potpuno drugačije. Osjećala sam se ugodnije u njoj. snape je počeo brbljat nešto o tome kako ćemo sada raditi jedan napitak sa prve godine (wtf?), tj. napitak koji smo prvi radili. Protiv čireva, tj. za lječenje čireva. nije nam napisao sastojke, već smo se morali sjetiti svih sastojaka. Vidjela sam kako Hannah Abbot odmah juri do ormara sa sastojcima. Valjda je bila neka štreberica. nije mi se svidjela. Bila mi je nakako antipatična. Pokušala sam se sjetiti što bi moja sestra u tom trenutku napravila. Prije nego što je digla kotlić sa vatre ubacila sam joj malo bodljika dikobraza i kotlić. Kako je nespretna, poskliznula se opalila stol, na kojem je bio kotlić, nogom i napitak se prolio po njoj. Počeli su joj izbijati čirevi po cijelom tijelu. Svi su se popeli na stolice i bili u šoku, jedino sam se ja poskrivečki smijala. Kada sam shvatila što radim počela sam plakati i pobjegla sam u ženski zahod. -Norah! Norah! Šta je bio?- upitala me Elisabeth kada me našla. -Pretvaram se u svoju sestru.-odgovorila sam joj. -Zašto to misliš?- -Zato jer sam ja namjestila da Hannah dobije čireve.- -Molim?- -La,la,la. Bok curke!- rekla je neka djevojka guste, crne kose i plavih očiju. -Bok.-rekla je Elisabeth ujmesto mene. -Šta je bilo?- -Ma ništa. Zašto me jednostavno svi ne ostavite na miru?!-zaderala sam se. -Sorry. Samo sam došla na wc. Ja sam inače Anna Potter.- -Potter?-pitala sam je. -Da.- -Ne. Nema on valjda sestru.-pitala ju je Elisabeth. -Ne. Ja sam mu polusestra.- -Aha.-rekla sam. -Moram ić.- Otišla sam i sakrila sam se u neki kut. "Ej, sis." "Ej." "Jesi li ti znala da Harry ima polusestru?" "Ne. A kako si ti to saznala?" "Sad sam je upoznala." "Tnx šta si mi to rekla. To će mi biti od velke pomoći." "A što mislite napraviti?" "Ne brini. Ti ćeš biti dobro." Nastavit će se... P.S.Idući post počinjem kao Nicole, ponovo. Sorryte na kratkom postu ali nastavak će biti dužiii. |
10.06.2007., nedjelja
A to je bilo prije puno godina...
Velika dvorana je kao i uvijek bila prakrasna (ovo opisivanje ne liči na mene). Meni nije bila prekrasna. Nije mi bila prekrasna ni prvog dana kada sam ušla u ovaj dvorac, neće mi nikada ni bit prekrasna. A zašto bi mi bila? Samo neke zvjezdice, svijeće, mjesec i sve ostale gluposti lebde iznad nas. Osjećam se kao da će sve to jednom past na mene. Nakon toliko godina sam se prestala obazirat na strop. Pažnju mi uvijek privuku mokri prvašići, hehe. Nakon malo maltretiranja prvašića nismo otišle u Veliku dvoranu, iako sam tako napisala. Otišle smo do Napadačke vrbe, u svoje sklonište , ispod nje. Tamo smo mogle raditi što god smo htijele. Sada smo ga na brzinu očistile, sremište, i krenule prema dvorcu. Ispred ulaza nas je dočekao Snape.
-Školska godina nije još ni počela, a vi se već smucate. Mogle bi biti izbačene iz škole, ali ću vas ovaj put poštedit.- Tako kaže svaki put kada nas ulovi da radimo nešto što ne bi smjele radit. -Gospođice Rossum, idite za mnom. Ostale se vratite na večeru. Zapravo, večera je gotova. Otiđite u svoje sobe.-rekao je Melody, Gabrielli i Omen. Norah je bila otišla u Veliku dvoranu. Sljedila sam Snapea. Vodio me u Dumbledorov ured. -Jesam li ja u nekakvoj nevolji?-upitala sam ga. -Ne znam. Možda da, a možda ne.- Joj mrzim kada to radi. Ja sam ne strpljiva i on to zna i zato me uvijek drži u neizvjesnosti i moram čekat, čekat i čekat. Kada smo ušli u Dumbledorov ured progovorio je. -Sjednite gospođice Rossum.-rekao je Dumbledore. -Moja sestra nema ništa s tim.-rekla sam kada sam je ugledala. Sjedila je do mene. -Mislim da ne znate o čemu se radi.-odgovorio je. -Ne znam?-rekla sam. -Vidite prije pet godina se dogodila mala zabuna.- -Kakva zabuna?-upitala sam ga. -Sjećate se kada vas je klobuk razvrstavao pa je rekao:"Ovo je nevjerojatna sličnost. Skoro su iste. Obično su blizanci razdvojenih domova, ali one neće biti."?-pitao me. -Da.- odgovorila sam mu. Sada sam već znala o čemu se radilo. -Gospođice Rossum, jeste li vi kojim slučajem metamorfomagus?- -Zašto pitate?- -Zato jer mislimo da taj dan niste obje stvile klobuk na glavu, već samo jedna. Vi.- -Pa kako bih ja to napravila?- -Vi dobro znate kako ste to napravile. Vi ste sjele na stolicu i stavile klobuk na glavu i klobuk je istog trena viknuo Slytherin. Nakon toga ste sjele do sestre i promjenile boju očiju. Kada vam je profesorica McGonagall rekla da morate sjest za Slytherinski stol niste Vi otišle do Slytherinskog stola, već Norah. nitko to nije primjetio jer je Norah tada imala plave oči.- -Da, dobro napravila sam to. I pa šta sad? Imale smo jedanaest godina i htijele smo biti zajedno u domu i za svaki slučaj smo to napravile. A kako ste to saznali tek sad?- -Vidite klobuk se svakih pet godina prisjeća koga je gdje smjestio i gleda kako se sad ponaša. Primjetio je da ponašanje gospođice Norah nije za Slytherine, ali vaše je i previše za Slytherine.-odgovorio mi je. -I šta će sada biti?- pitala sam ga. -Ponovo ćemo razvrstat gospođicu Norah.-odgovorio mi je. -A šta ti Norah samo šutiš ko zalivena?!-pitala sam ju. -Zato jer bih htjela u neki drugi dom.- -Molim?- -Da. Nije mi dobro u Slytherinu. Htjela bih u neki mirniji dom.- -Ok. Nek ti bude. Mogla si mi to prije reć! Šta sve držiš u sebi?!- -Eto vidiš zašto ja nisam Slytherin, ja ne pošizim zbog svake sitnice kao ti.- kada je to rekla samo sam izjurila iz ureda i potrčala u svoju sobu gdje su me već čekale Melody, Omen i Gabriella. -Nemoraš nam ništa govoriti, sve znamo.-rekla je Omen. -Produžne uši?-pitala sam ih. -Da. Mislile smo da je zid nekako zaštičen ali nije.-rekla je Melody. -Jel znate u koji je dom premještena?- -U Ravenclaw.- -Auč! Netko meni u rodu je u Ravenclawu.-rekla sam. -A nisu ti oni baš tako loši.-rekla je Melody. -Bar su bolji od Griffindora.-nastavila je Omen. -Da.- -Sad će nam doć nova cimerica.-rekla je Gabriella. -Nova cimerica? Nemoj me zezat. Tko će sad doć?-pitala sam ih. -Thalia Brooke Sawyer.-odgovorila mi je Omen. -Nemoj me za*ebavat. Ta šminkerica? Nema teoretske da se ja sprijateljim s njom.- U tom trenutku je ušla ona, Thalia Brooke Sawyer. Najveća šminkerica koju sam ikada upoznala. -Hej curke. Koji je moj krevet?- -Onaj ispod mene.-rekla sam joj bezdušno. -Hoćeš se mjenjat? ja bih bila gore.-rekla je. -Ja sam već pet godina na tom gornjem krevetu i ne mislim se s nikim mjenjat.- -Ok. Onda će i ovak bit ok.- Sada ću pisat kao Norah, znači sada sam ja Norah. Ušla sam u Raveclawsku društvenu. Nije baš neš. Slytherinska je bolja, ali i ova je ok. -Bok! Jesi ti ona iz Slytherina? Norah?-upitala me cura kovrčave, plave kose. -Da. A ti si?- -Elisabeth Catherine Wayans. Samnom si u sobi i s još nekoliko cura.- -Ok.- -Zašto su te prebacili u Ravenclaw?- -Duga priča. Ispričat ću ti je jednom.-rekla sam veselo jer sam upravo upoznala neku normalnu curu. "Nemoj ništa govoriti o Slytherinskom domu." čula sam glas u sebi. "Nicole? Jesi li to ti?" "Da, ja sam." "I pliz nemoj ništa govoriti." "ok, al gdje si ti?" "Pa u Slytherinskoj društvenoj." "A koko onda možemo razovarat?" "Telepatijom, Norah." "A kada si saznala da to možemo?" "Ma sad mi je Thalia pričala o tome kako neki blizanci mogu razgovarat telepatijom pa sam probala." "A tko je Thalia?" "Naša nova cimerica." "Aha." "Ajd moram ić. Ekipa te pozdravlja." "Pozdravi i ti njih." -Norah! Norah! Jesi dobro??- -Da, zašto?- -Pa nisi mi odgovarala na pitanja i imala si zatvorene oči. Kao da spavaš.- -Uh, sorry.- Sada sam opet Nicole. -Čuj, Thalia mi idemo van i ako te netko pita gdje smo reci da...ne znam. Izmisli nešto.-rekla je Thalii Gabriella. -Molim? Pa da ostanem sama u sobu u gluho doba noći?- -Da.- rekla sam joj. -Neću. Ja idem s vama.- -Ok.-rekla je Melody. -Melody?- upitno sam ju pogledala. -Pa pust ju. Bar ćemo vidjet jeli prava Slytherinka ili ne.-odgovorila mi je. -Ok, ali si ti odgovorna za nju. I znaš što to znači.- -Pa nisam mala beba. Mogu i sama biti odgovorna za sebe.- rekla je Thalia. -Ne znaš o čemu pričamo. Bolje šuti i orati nas.-rekla joj je Omen. Izašle smo iz društvene, pokrile smo se plaštem nevidljivosti, svaka svojim. Samo je Thalia ostala vidljiva te je otišlja sa Melody pod plašt. Kada smo izšle van ja sam se pretvorila u mačku, Melody u crnu panteru, Gabriella u orla, a Omen je ostlaa pod plaštem jer nije animagus. Thalia nas je samo sljedila pod plaštem. Taman kada smo htijele uči u naše skrovište, ispod Napadačke vrbe, par dečki je povikalo: -Eno je tamo, pod plaštem. Viri joj noga!- -Thalia, sad ti ovo sredi. Ostani ovdje i stjeraj ih, a mi ćemo se vratiti u sobu.-rekla sam joj. -Melody, rekla sam ti da ju nisi trebala pustit da ide s nama. Ovo je prva godina da nismo dovršile tradiciju.-rekla sam joj ljutito. -A možda bi mogle promjeniti tradiciju.-odgovorila mi je. -Ti si se zaklela svojom krvlju, ako se sjećaš, još prvi dan da će nam to biti tradicija. Tako da si si sama kriva. Ne možeš to mjenjat.- -Da, nicole ima pravo. Gadno bi završila ako ju ne bi htjela dovršit, tradiciju mislim.-rekla je Omen. -A što je sa Norah? Ni ona nije završila tradiciju.-rekla je Melody. -Ona se nije zaklela.-rekla je Gabriella. Tada je ušla Thalia. -I što su htijeli?-pitala ju je Omen. -Pa...mene.-rekla je onak, malčice tužno. -i kako bi ti htijela onda s nama sve to radit?-pitala ju je Gabriella. -Koje to?-pitala je Thalia. -Nije važno.-rekla sam prije nego što su joj rekle što smjeramo.-Ako nam se želiš priključit, ima mjesta, ali moraš sutra u 00.00 sati biti u društvenoj. I ako će te dečki slučajno slijediti gadno ćeš završiti, jer su sada mpžda otkrili da smo animagusi.- -Ok. A vi ste neregistrirani animagusi?- -Ne bi bilo fora da smo registrirani. Onda bi svi znali za nas.-rekla je Melody. Nakon malog razgovora, svaka je otišla u svoj krevet i sve smo zaspale istog trena. P.S. Melody smijem li te zvat Mel? P.P.S. sorryte na predugačkom postu, ali sam imala inspiracije. |
09.06.2007., subota
Cijela ekipa na okupu...
-Nicole! Zar se još nisi spremila?- počela je Norah koja se spremila već tri dana prije putovanja.
-O joj...-rekla sam. -Pa šta je tebi?! Za sat vremena krećemo, a ti se nisi ni digla iz kreveta!-počela se derat. -Pliz sis, pomogni mi i nemoj se derat toliko da te mama čuje.-zamolila sam ju. Na brzaka sam se spakirala, spremila Death u kavez, obukla se i spustila se dole na doručak. -Nicole, jesi li sigurno sve uzela?-pitala me mama. -Da, jesam.- -Nemoj da bude kao prošle godine kada si zaboravila skoro pola knjiga.- -Mama ja to nisam zaboravila, već sam ostavila doma.- -Pa sam ti ja morala sve knjige slat po osam sova.- -Sorry, mam. Kad imaš kćer poput mene.- -A zašto Norah nije takva, poput tebe?- -Premalo se družimo.- -Kako? Pa stalno ste zajedno.- -Mama, budi sretna da ne utječem toliko na nju. Moramo krenut za petnaesr minuta!!!-završila sam raspravu. Kada sam ušla u sobu shvatila sam da još pola stvari nisam spremila,a mama se penjala gore da nam uzme kofere. Naravno pošizila je i morala sam do deset do jedanaest pakirat stvari. Brzo smo uzele stvari i stigle do vlaka točno dvije minute do jedanaest. Norah i ja smo sjele u odjeljak sa ostatkom društva: Omen, Gabriellom i Melody. Ali uvijek mora postojati nešto loše u dobrome pa je tu bio i Malfoy da nam uništi svu mogućnost zabave. Vlak je polako kretao,a Norah i ja smo mahal mami kroz prozor. -Cure budite dobre! Pogotovo ti Nicoloe!-viknula nam je mama. -Dobro mamice!- viknula sam tako da me svi čuju. -Napokon ću se odmoriti od vas!- -I mi od tebe, ali ne brini, možda dođemo za Božićne praznike!!- derala se Norah iz sveg glasa. Napokon se vlak udaljio dovoljno daleko od perona da više nismo mogle vidjet staru ( sada kad je nema, mogu je tako zvat). Uvalile smo se u sjedala i počele razgovarat o praznicima. Malfoy je, hvala bogu, otišao kod svojih priljepaka tako da smo mogle u miru razgovarat. Melody i Omen su bile u Francuskoj,a Gabriella, Norah i ja smo , naravno, ostale u Londonu čameći puna dva i pol mjeseca u kući. -Bok. mislim da bi se trebali presvuć u pelerine.- rekla je mutnjakuša. -A zašto ti misliš da si ti dostojna nama reći tako važnu informaciju?-pitala sam je. -Zato jer sam ja perfektica.-odgovorila mi je. -Joj, pa da. Perfekti su naravno oni koji imaju previše slobodnog vremena jer nemaju društva, zar ne?- -Ja za razliku od tebe imam prave prijatelje koji bi za mene i život dali.- -Pa, to možemo provjeriti samo na jedan način.- -A to bi bio?- -Da tebe pokušamo ubiti. Nikome ne bi nedostajala. Samo malom crvenom.- -Neću pasti na tvoju razinu Jessica.- -Ti si ispod moje razine, mutnjakušo. I da se nisi više usudila obraćati mi se sa Jessica.- -Ok, možda si malo preokrutna.-rekla je Omen. -Okrutnosti nikad dosta.-Gabriella je naravno bila na mojoj strani. -Jel netko ima eksplozivni puc-puc?-pitala je Melody.-Malo je dosadno kada nemamo kog zezat.- -Dolaze prvašići danas.-rekla je Omen sa smješkom. Sve smo shvatile na što cilja. Na našu tradiciju. Vlak se polako zaustavljao i sve smo se više približavali Hogwartsu. Hagrid je dozivao prvašiće, a Melody, Omen, Norah, Gabriella i ja smo sjele u kočije štapićima upirući u čamce pune prvašića. -Tko će prvi?- -Ja sam svake godine prva.-rekla je Melody. Naciljala je jedan čamac koji je malo zaostajao za drugima i viknula- WINGARDIUM LEVIOSA!- U tom trenutku se čamac dignuo u zrak ,okrenuo u zraku i pado u ledenu vodu. Naravno da bi spriječili da se sazna tko je to učinio Norah je viknula: -Jeste li vidjeli kolika je bila ona orijaška lignja? Čovječe nikada nisam vidjela toliku!- I naravno svi su okrenuli glave prema jezeru. Vidjeli su samo kako neki profesori umataju promrzle i mokre učenike u deke. -Mislim da je sada red na meni.-rekla je Omen i viknula-Leviocorpus!- neki dječak u čamcu je počeo lebdjeti i zatim se okrenuo u zraku i visio dok Omen opet nije viknula - Liberacorpus!- -A jadan dečko. Jesi vidjela kako se prepao?- rekla je Gabriella.- Sada sam ja na redu. Zar ne??- Također je naciljala jedan čamac koji je bio zadnji i viknula- Aguamenti.- i iz štaćića izletio mlaz vode koji je polio sve prvašiće u čamcu. -O joj. Misli da ne možemo više. McGonallica je blizu nas.- rekla sam. -Ok. Nastavit ćemo u dvorcu.-rekla je Omen. Kada smo ušle u dvorac svi prvašići su se okupili na jednom mjestu. To je bila prava prilika da se nešto napravi. Ugledala sam jednog malog, mršavog ,plavokosug dječaka i viknula sam-Tarantallegra!- počeo je plesati kao luđak rušeći pred sobom sve kipove i slike. Hvala bogu da nije bilo ni jednog profesora na vidiku. -Finite Incantatem!- viknula sam kada sam vidjela da mi se približava Grangerica. Taman kada je htijela nešto reći Gabriella je šapnula -Langlock.- i Hermionin jezik se zaljepio za njeno nepce. -Htijela si nešto reći?-pitala ju je Melody. -Finite Incantatem.- rekla je Omen te smo sve ležerno otišle u Veliku dvoranu. Nastavit će se... |
08.06.2007., petak
Gnjavator i pol....
-Nicole!! Norah! ! Dižite se moramo ići u Zakutnu ulicu!- budila nas je mama.
-Ako s nama ide i ono govno od Dreka onda se ni neću budit.- odbrusila sam joj. -Jel ide on s nama uopće??- znatiželjno je upitala Norah. -Naravno da ide. I Nicole budi tako ljubazna pa digni svoju debelu guzicu iz kreveta!!-zaderala se mama. -Prvo moja guzica nije debela i drugo ne želim smrditi po Dreku!- -Nicole digni se!! Neću te više molit, bacit ću urok na tebe.-derala se na mene, a Norah je već doručkovala. -Kao da si me molila do sada.-rekla sam joj i digla sam se jer je jednom stvarno bacila urok na mene. Hvala bogu da mi nije ostao ožiljak na guzici od spaljene kože. Polako sam se krenula tuširat i oblačit, ali naravno to mojoj najdražoj mami nije bilo dovoljno brzo. -Očeš se ti spremui još ovo tisućljeće.- -Mama ja možda idem polako, ali sigurno. Idem korak po korak.- -Ako ti ne ubrzaš svoj korak dobit ćeš rozu svećanu pelerinu.- -Ok, ok . Evo već sam gotova.-zaderala sam se te sam promumljala sebi u bradu-Preskočila sam doručak samo zato da bih bila blizu Dreka. Ne mogu vjerovat.- Brzo smo otišle u Šuplji kotlić gdje su nas već čekali Drek i Narcissa. uši smo u Zakutnu ulicu i ja sam primjetila da oko nas leti jedna muha te sam šapnul Norah: -Vidiš da je Malfoy drek. Da nema njega sada ova muha ne bi zujala oko nas.- -Daj šuti. Nije više smješno.-odgovorila sam joj. -Joj, pa zaboravila sam. On je tvoj Cvetek.- -Nicole , prestani.- -Ok. Neću da se zbog Smrada posvađamo.- Mama je odlučila da mi odemo kupit svečane pelerine, a da Malfoy i Narcissa odu kupiti svima sve knjige i sve potrebno za školi i da odu na sladoled te da se nađemo za tri sata ispred Olivanderovog dućana. Tri sata? Ah, da. To ipak Norah kupuje svečanu pelerinu. Čim smo ušleu dućan mama i Norah su počele pregledavat svaku pelerinu. Mama je samo bacala na jednu stlicu sve pelerine koje bi mi trebale probat. Većina je bila roze boje te smo Norah i ja s gadljivošću odgovorile da nema teoretske šanse da mi to obučemo. Norah je išla probat jednu plavu, a ja sam odlučila probat jednu zelenu. Čim smo ušle u kabinu mama je opet počela bacat svakakve pelerine u kabinu. Ja i Norah smo samo čekale da nam baci neku normalnu... -Mama, ajde nađi neku srebrnu i crnu pelerinu, a ne samo roze!- viknula sam i mama nam je odmah donjela dvije prekrasne pelerine. Jedna je bila jednostavna crna bez naramenica, ta je bila za mene, a druga je bila sivo srebrne boje na nekakve ukrašene prugice. Naravno da smo ih Norah i ja odmah probale i , kako su nam super stajale, kupile. Taman kada smo htijele izaći iz dućana mama je rekla: -Samo jednu? A što ako vam se ta zmaže?? Ajde tražite još jednu.- To je bio jako iscrpljujuć posao. Norah je tražila još jednu srebrnu,a ja sam sada tražila neku plavu. Kako je dućan bio prevelik i haljina je bilo previše naša potraga je trajala dva sata. Napokon je Norah našla jednu sivu haljinu sa dijamantićima i sa čipkom, a ja sam uzela plavu običnu haljinu sa šljokicama na naramenicama. Kada smo došle do Olivanderova dućana narcissa nam je odmah počela gurati knjige u ruke. -Ovo je tvoje Norah,a ovo je tvoje Nicole.- -Ma dajte... Škola još nije ni počela,a ja već moram tegliti sa sobmo tonu knjiga. Stavite to negdje pa kada ćemo krenuti kući ćemo uzeti.- žalila sam se. -Nicole, ti si jako razmažena.- rekla mi je Narcissa. -A pogledajte vi svoj sinčića pa mi se onda javite.- odbrusila sam joj. Ona je od šoka otvorila usta i izbečila oči i opet sam ja naravno ispala kriva. -Nicole! Koko možeš tako razgovarat sa osobom starijom od tebe?!-pitala me i taman kada sam joj htjela odgovorit je rekla - Ne želim čut ni riječi.- -Evo vidiš da mogu tako razgovarat sa starijima.- promumljala sam si u bradu tako da me Norah može čut. -Zakon si sis.- rekla je. -A sad sam zakon? A kad se radi o Dreku onda nisam.- -Gle znaš mene. Al nećemo se valjda sad svađat?- pitala me i zagrlile smo se. -I Nicole jesi li si kupila koju žensku stvar ili nosiš samo muške??- pitao me Malfoy. -A jeli ti to glava ili ti se krava posrala na vrat??- odgovorila sam mu. -Jesi li ti daltonist? Pa ja imam plavu kosu, to nimalo ne liči kravljoj kakici.- -Da, ali tvoj miris liči.- -Stvarno imaš petlje Nicole. Ali znaj da ću ti vratit jednog dana za to.- -Nećeš sam. Jer su uz tebe uvijek tvoji priljepci Crabbe i Goyle.- -Rossumica, bilo bi ti bolje da šutiš.- -Sad i prijetiš! Bilo bi ti bolje da se čuvaš u Hogwartsu!- zaprijetila sam mu. -Ok, sad bi bilo dosta. prestanite se svađat. Zar vas dvoje nikad ne možete doć na zelenu granu?- prekidala nas je Norah. -Ne. Jer sve uvenu od Malfoyjevog smrada.- rekla sam joj blagim tonom. -Nicole sad je dosta. U Hogwartsu možeš koliko god hoćeš , ali tu je njegova stara.-tiho mi je šapnula. -Ok.-prestala sam. Nakon previše sladoleda i previše riječi koje su ostale u mojim ustima ,a nisu izašle postalo mi je mučno te sam rekla mami da nosi moje knjige. Kada smo se razdvojili od Malfoyjevih napokon nas je muha prestala sljidit. Možda ne vjerujete, ali je istina. Norah se odmah počela spremat za Hogwarts,a imamo još dva dana. Pa čemu žurba?? Nastavit će se... |
