Magic blue eyes
24.06.2007., nedjelja
Tri? Šest?
"Zašto je Preobrazba sada toliko dosadna?"
"Zato jer se ne možeš skoncentrirat na nju dok razgovaraš samnom." "Da, ali mi je sve cijeli dan dosadno. Htijela bih otići negdje i napraviti nešto." "imam ideju. Reci McGonagallici da ti je loše." -Profesorice, meni je loše. Imam osjećaj da ću povraćati.- -Joj, baš na mojem satu.- "Pa normalno kada je predosadno." "Samo nek te pusti." -U redu. Neka vas vaša sestra odcede do Madame Pomfrey.- -Hvala, doviđenja.-rekla sam te smo obje izašle van. -I do ćemo sad?-pitala sam Norah. -Neki dan sam našla nekakvu prostoriju iza slike Sira Cadogana.- -Pa zar nije to onaj koji te stalno izaziva na dvoboj?- -Je. I taj dan sam bila toliko živčana da sam pristala na dvoboj i pobjedila sam ga, a onda mi je postavio neku laganu zagonetku i kada sam mu točno odgovorila slika se pomaknula. Iza nje je bio ulaz u neku prostoriju.-rekla je Norah. -I? Jesi ušla u nju?-pitala sam ju. -Nisam, jer su počeli dolaziti profesori. Zato ćemo mi sada otići tamo.- -Ok.-odgovorila sam joj. Kada smo stigle do slike Sira Candogana on nas je odmah počeo izazivati na dvoboj. -Borite se, kukavice jedne! Borite se!- -S čim da se borimo?-pitala sam ja Norah. -Evo ti ovaj štapić.-rekla mi je pružajući mi štapić sa poda. -Gotov si Candogane.-rekla sam mu. -Prvo ja sam Sir Candogane.-rekao mi je uvrijeđeno. -Ok, hoćemo počet više?-pitala sam ga. -Dobro. Tri, četiri, sad! Neka borba počne.-rekao je. Par puta sam zamahnula štapićem ispred njega i on je već bio na podu. -U redu. Pobjedila si. Ali za ulazak trebaš riješiti jednu zagonetku.-rekao mi je. -Pucaj.-rekla sam mu. -Pa nemam pušku.-rekao mi je. -To se samo tako kaže da što brže kažeš to zagonetku.-objasnila mu je Norah. -Zagonetka glasi : Što je to malo, žuti i skače u travi?-rekao je. -Uf... Meni je bila: Što je to ima dva trbuha i četiri uha?-rekla je Norah. -Ma znam ja rješenje. Rješenje je: Smoki slavi rođendan.-rekla sam Candoganeu. -Točno. U sto godina, koliko sam ovdje, ti si jedina znala odgovor na tu zagonetku.-rekao mi je. -Super, a sad se miči.-rekla mu je Norah. -I bolje bi ti bilo da ne zakasnimo na ručak.-rekla sam Norah. Ušle smo u tu prostoriju. Bio je to prašnjavi podruma prepun prašnjavih knjiga. -Fuj! Na kakvo si me to mjesto dovela?-pitala sam Norah. -Šta ti se gadi? Princeza majoneza..-rekla mi je. -Ma mama ti princeza majoneza.-odgovorila sam joj. -Onda je i tebi.- -Ma bitno da ja nisam princeza majoneza.- -Gle ovu knjigu.-rekla je Norah i puhnula u knjigu da se prašina makne. Naravno, sva prašina s knjige je odletila meni u facu. -Dobro šta je tebi?!-pitala sam ju. -Sorry.- Bila je to zelena knjiga sa srebrnim obrubom. Norah ju je polako otvorila. -Da vidimo šta tu piše. Čiri-bu-čiri-ba sada ste tri.-pročitala je Norah. -Zar stvarno to piše? Zar je to neka knjiga za djecu bezjaka?- -Ne znam, al fakat je glupo.-rekla je Norah i zatvorila knjigu. Prostorija se počela vrtit, a ja sam se osjećala kao da nekakva sila uzima dio mene. Sve se zaustavilo. Meni se toliko vrtilo da sam pala. -Kakvo je ovo mjesto?-pitao je netko. Digla sam se i ugledala nekoga tko je bio isti ja. -AAAAAAAAAAAAAAAA!!!!! Tko si ti? Što si ti?-pitala sam. -Tvoja dvojnica. Sjećaš se da ste ti i tvoja sestra izrekle čaroliju.-rekla mi je. -To je bila prava čarolija?- -Pa...Da!-rekla je. -AAAAAAAAA!-zaderala sam se još jednom kada sam ugledala još jednu mene. -A tko si to?-pitala sam ju. -Tvoja trojnica.-odgovorila mi je. -Ima li vas još?-pitala sam već pomalo u plaču. -Ne.-rekle su istovremeno. -AAAAAAAA!!!-zaderala se Norah. -Jel ja to vidim DUPLO SEBE?-pitala je kada je ugledala svoju dvojnicu i trojnicu. -Da. tvoja dječja čarolija je to učinila.-rekla sam joj. -I-i-i šta ćemo sad?-pitala me. -Neć rješenje da ih se rješimo.-rekla sam joj.   P.S. Evo ja sam se vratila na dva dana doma pa sam napisala ovaj post, ali sutra za stvarno idem na more. P.P.S. Želim svima ugodne praznike. Da se nakupate, pocrnite i zabavite. P.P.P.S. Pozz...Kisss... |
