-Kako se usuđuješ tako razogarati sa Gospodarem?-pitala me Bellatrix.
-Pa ti si jako mutava. Već sam odgovorila na to pitanje. Jer ima koristi od mene i neće me ubit.-
-Da, ali može ubiti tvoju sekicu.-rekla je.
-Nisi čula proročanstvo? Dvije se moraju spojit u jednu...-
-A jesi ti negdje čula da moraju biti blizanke?-pitala me.
-Ne...-rekla sam već pomalo zabrinuto.
Svi su ušutili. Voldemort je otvorio usta da nešto kaže, no u tom su se trenutku začuli koraci. Smrtonoše i Voldemort su pobjegli duboko u Zabranjenu šumu, a mi smo se sakrile iza grma.
-Grawpy, gdje si??-čulo se kako Hagrid zove nekoga.
Sve nam se više približavao i odjednom se zemlja počela tresti. Na taj proplanak je došao div. Izgledao je poput trola ali puno,puno,puno veće. Sve smo se prepale kada je počeo trgati drveće.
-N-n-n-nicole? Možemo li sada ići?-pitala je Gabriella.
-D-da. A-ali što tiše i sporije.-rekla sam joj.
Malo smo šuškale i Grawp se odmah okrnuo prema nama. Počele smo trčet i vrištat ko lude.
-Dobro, šta vi radite u Zabranjenoj šumi u gluho doba noći.-pitao nas je Dumbledore koji nas je čuo i odmah izašao van.
-Paaa...-počela sam.
-Znate onog plavo dečka?-pitala ga je Mel.
-Da šta s njim? To je Draco Malfoy.-rekao je.
-E pa, ja sam zaljubljena u njega, a on me ne ferma ni 1/2 posto.-tada je počela plakati.
-Nemoj plakati.-rekao joj je Dumbledor.
-I mi smo našle u nekoj knjizi napitak kojim se čovjek koji ga popije zaljubi u prvu osobu koju ugleda i ja sam ga htijela napraviti. Kako mi Snape nije htio dati sastojke onda smo otišle u Zabranjenu šumu po njih.-rekla je još uvijek gušeći se u suzama.
-A zašto su gospođice Potter i gospođica Wayans išle s vama.-
-One su nas htijele cinkati.-rekla je.
-Al godpođice Jones, još ste mladi i ima puno riba u moru.-
-Z-z-znam. I više se nikada neće ponoviti.-u tom trenutku je stvila ruke iza leđa.
-U redu. Ovaj put vam je oprošteno, ali da se više ne ponovi.-
-Neće.-rekle smo sve u isti glas stavljajući ruke iza leđa.
-Ok, a sad na spavanje.-rekao je Dumbledore.
Krenule smo u svoje spavaonice. Sve je bilo tiho.
-PA DOBRO GDJE STE VI?!!!!!!-zaderao se Snape toliko da smo se sve stresle.
-AJME MENI; ŠTA SE DEREŠ!!!-viknula je Omen.
-MENI SE MORAŠ OBRAĆATI SA GOSPODINE ILI PROFESORE!-zaderao se još glasnije.
-Šta te to Malfoy naučio ili si ti njega?-rekla je Thalia.
-Molim?-pitao je.
-Pa sad kada smo bile u Z...-počela je Gabriella ali ja sam joj začepila usta rukom.
-Mislila je da, sada kada smo bile u knjižnici se u jodnoj knjizi spominjao Malfoy i neki profesor...-rekla sam.
-O, da? A koja je to knjiga?-
-Vuk i sedam kozlića?-rekla sam zbunjeno.
-He,he. Ona se šali. To vam je Knjiga koja se zove...hmmm...-počela je Mel.
-Drek i Masni.-izletilo je Thaliji.
-Ne...Nije se tako zvala...Tako se zove naš život...-rekla je Gabrella.
-Hoćete mi onda reć kako se zvala?-
-Da...Zaboravljeni slučaj. Radi se o profesoru koji je ubio jednog dječaka po imenu Malfoy.-rekla sam.
-Potražit ću ju sutra.-rekao je.
-Ok.-
Otišao je,a i mi smo se povukle u svoju spavaonicu.
-Uf...ovo je bilo skoro.-rekla sam.
-Da, al će on potražiti sutra tu knjigu.-rekla je Thalia.
-Pa, zapravo, ta knjiga i postoji...-rekla sam.- Samo je profesor sakrio dječaka po imenu Mafloy, a ne Malfoy.
-Dobro si nas izvukla.-rekla je Gabriella.
-A ti Thalia si stvarno mola prešutjet onaj dio.-rekla je Omen.
-Pa izletilo mi je.-rekla je.
-Ok...mislim da bi sad mogle ić spavat.-rekla je Mel.
-Da, laku noć.-rekla sam.
Sanjala sam nešto zbilja prekrasno.
Bila je prekrasna,zvjezdana noć. Bilo je malčice hladno, povjetarac je puhao i snijeg je padao. Ležala sam na bijelom snijegu i gledala zvijezde. U jednom trenutku je pala jedna zvijezda ispred mojih nogu i pojavio se plavi bljesak. U bljesku sam ugledala jednu školjku, koja je bila razdvojena, ali se polako spajala. Kada je bljesak nestao na pod je pala školjka. Primila sam ju. Bila je topla i više se nije dala razdvojiti. Pala je još jedna zvijezda , a sada se pojavio zeleni bljesak unutar kojeg su bile sedam latica koje su se spajale na stabljiku. Kada je bljesak nestao cvijet se pričvrstio za tlo i nije ga se moglo isčupati. Nakon toga palo je još sedam zvijezda, svaki bljesak je bio različite boje. Jedan je bio plavi, drugi cveni, treći rozi, četvrti zeleni, peti svjetlo plavi,šesti je bio ljubičasti, a sedmi šareni. Iz svakog bljeska je nastao jedan cvijet sa sedam latica. Iako je bilo jako hladno, možda početak sječnja,a na cvijeće nije padao snijeg.
P.S Ovo je baš sedmi post, kada smo već kod broja sedam...
P.P.S. Likovi u mojoj priči izaberite jednu on ovih boja, samo ne šarenu.
P.P.P.S.ja sutra idem na more tak da ću ideući post napisat tek 14.-15. ili 16. 07.. Zato očekujem puuno koemntara...
Post je objavljen 20.06.2007. u 13:51 sati.