LudiSplitjo

Evo me ljudi, uletilo mi, napokon, nesto posla pa nestigoh pisat... Radin od jutra do mraka, a kako meni triba 3-4 ure da napisen post, sta zbog mog sporog pisanja, (ja badan po tipkovnici se dva prsta i falijen svaku trecu ric, pa se moran vracat i ispravljat) sta zbog duzine postova, a sta cu, ja se trudin to sta krace i brze napisat, ali ne ide...
Malo cu van nadopunit prethodni post, ali prvo cu malo o poslu, posli ce to bit bitno pa da to odma razjasnimo. Znaci nasa mala firma od troje ljudi, ja i dvi sestre, koje su meni ka sestre, otvaramo i preuredjujemo jedan kafic, i ima posla ko u prici, sve se obnavlja, tako da je to sad u zavrsnoj fazi i to je sad ludnica ziva, pituravanje, namjestaj itd... Nadamo se da ce otvorenje bit za nekih 10-ak dana, vjerovatno ce i jedan post bit posvecen tom dogadjaju, ako se buden moga sitit icega...
No dobro, o tom po tom, da ja nastavim, znaci znamo da san ja otisa u Osijek i da je sve ispalo kako triba i da je ona dosla sa menon u Vodice...
Posli toga je uslijedila borba sa odlascima i dolascima, jer je bilo najbitnije od svega da ona zavrsi fakultet. Pa je dolazila dva puta misecno na par dana, ja san tada jos uvik radija sa onin pomenutim namjestajem, i to je funkcioniralo nekako, ja san dobro zaradjiva i moga san si priustit da placan kredit za auto, podstanarstvo, hranu za prizivit i njoj za kartu da moze dolazit dva puta misecno (ona nije mogla sebi priustit za kartu, jer su njeni dosta siromasni...iako to sad nije toliko bitno, ali bit ce posli).
I to je tako bilo 8 miseci, a onda su joj zavrsila predavanja i ostali su samo ispiti, i tada je preselila za stalno u Vodice jer vise nije bilo potribe da stoji u Osijeku, odlazila bi samo na ispite.
E sad to je bilo super i to je bilo to, ali nekoliko miseci nakon sta je preselila se moralo dogodit sranje, a sranje je bilo to sta je meni puka disk u kraljeznici i jebi ga, otisa san na bolovanje, obavija sve pretrage i rezultat je bija taj da vise ne mogu radit taj posal, i to je bila katastrofa, neko vrime san gura bolovanje, pa posli bolovanja san nesto prima sa biroa, ali onda je stalo, nema vise nikakvih prihoda...
I svo to vrime dok san prima nesto crkavice sa zavoda, ja san trazija intezivno posal, prijavia san se za 200-tinjak (ne pretjerujen) poslova, od cistaca do prodavaca, ma na svaki oglas za koji san smatra da bi moga taj posao radit ja san se prijavia, ali nebi isus, nece pa nece, od svih tih pustih oglasa i zivotopisa koje san posla mozda njih 10-ak mi je odgovorilo, (da nisan primljen naravno) a ostali se nisu udostojili niti odgovorit...
I onda je pocelo, auto san uvalija ocu na neko vrime, nek vozi i placa kredit, mada ni on nije bas u nekoj krasnoj situaciji, ali eto tada je moga nekako jos i preuzet tu obavezu od mene, ona je tu i tamo davala repeticije iz mat i fiz, i nekako smo jedva spajali kraj sa krajen, ja bi odradija tu i tamo neku faturetu kad bi uletilo, ali sve je to bilo osudjeno na propast...
Onda je njoj uletija posal u osnovnoj skoli u Vodicama, ali samo privremeno kao zamjena, to je trajalo cili jedan tjedan... , ali eto dobro je uletilo i opet smo nekako gurali ko siromasi... Najgore od svega je bilo to sta je ona tribala putovat dosta cesto na ispite...
I onda je uletilo nesto bolje, ona se uspila zaposlit sezonski u konzuma, a ja san isto tako samo na par miseci kod jednog vulkanizera uspija nac posla malo...
Ali sezona je brzo prosla...opet smo oboje bez posla, ostale su samo repeticije koje je davala...a od toga se nemoze placat podstanarstvo i zivit...ja san vec upa u dugove do grla...i vise nije bilo izlaza...
I tako mi odlucimo ic u Osijek dok ona ne zavrsi fakultet, i nagovorin ja nekako ovog naseg stanodavca da mi cuva stan i da ga ne iznajmi nikome dok se ne vratimo, i dogovorimo se da cu mu placat 500 kn samo da mi cuva stan, da ga ne iznajmi, to je tribalo trajat tri miseca...i odosmo mi u Osijek, u biti lazem, ja nisan bija za to, ja nisan tija ic u Osijek jer san sebi obeca posli Tribunja (koga zanima nek odskrola doli do posta "6 godina u Tribunju") da vise nikad necu zivit u zajednici sa bilo cijim roditeljima, i nisan odma otisa, ali nakon dvadesetak dana gladovanja su me nagovorili da dodjem, i sjedoh ja u svog 30 godina starog fiat una, natocin rezervar loze i odoh u Osijek...
Izdrza san 20-ak dana i vidjeh da to nece funkcionirat, da se odma razumimo, ja neman nista protiv njenog brata i majke, (oca nema) ali jednostavno pocele su tenzije, a ja nisan tija opet prolazit kroz ta "natezanja" i tako se ja pokupih pod izgovorom da san nasa neki posal u Vodicama i odoh, ona je ostala kako je i bilo planirano, dapace ja san inzistira da ostane, jer tamo ce bar imat nesto za jest, a ja cu se snac nekako...
Bilo je to jebeno razdoblje, posla neman, gladan, stanodavac ne zna da san se vratija i da san u stanu jer on zivi u zg, iskljucilo mi internet, mobitel, televiziju, sve....sam u stanu bez icega, a sta je najbitnije bez hrane....gladan...doslovno, a posla ni za ljek..
Ja ni sam neznan kako san se snalazija, kad bi me ona nazvala, ja bi reka da je sve ok, da nisan gladan, da se snalazim nekako, samo da se ne sekira i da zavrsi vise taj fakultet...i onda ko grom iz vedra neba nazove me mater i kaze da mi je poslala nesto hrane autobusom, iako nisan trazija niti je znala ona sta se dogadja...i to me spasilo, poslala je dovoljno da san ja to uspija rastegnit ohooho...i tako san se ja krpa 2 miseca, bez icega...
E onda je napokon nesto krenilo, naime moja susida koja zivi vrata do mene, a prije mi je i bila cimerka, (to jedna od one dvi sestre sa pocetka ove price) zivili smo skupa u ono vrime kad san ja upozna svoju dragu, u biti ona je cak djelomicno i zasluzna za to, jer mi je ona dala svoj laptop na koristenje i uputila me na "smokvu" di san, kao sta znate iz prethodnog posta, i upozna svoju dragu, ali da sad ne digresiram previse, ona mi je ponudila posao u svojoj, maloj, gore na pocetku pomenutoj tvrtci, i zahvalan san joj da kraja zivota za to! (ona nezna da ja pisem ovaj blog, da nebi mislili da joj se ulizujen!)
Iako ni ona nije znala da gladujem, ali znala je da trazim posao, i eto spasila me je, doslovno, ali posao je u glavnini ljeti kad krene turizam, preko zime nema bas sta se radit, ali i zimi kapne nesto novaca, tako da san ja presretan sa ovim poslom, jer mi nije naporan za kicmu, sta mi je najbitnije, ali da neduljim, znaci ja san nasa posal, draga je zavrsila fakultet i dosla nazad u Vodice, i malo posli nego sta je dosla je nasla posao u pekari, i prijavljivala se na natjecaje za svoj posao, i sad kako smo se oboje zaposlili tako smo i nekako posudili novaca pa smo platili neke racune, tako da bar imamo internet i tv...i pomalo se sve pocelo normalizirat, doduse ja nisan odma poceja radit jer je tada bija treci misec, pa nisan jos ima sta radit, ali bilo je sigurno da vec negdi sredinom cetvrtog pocinjem...
I onda je krenilo, ona je nasla ubrzo posao u svojoj struci i radi u osnovnoj skoli u Sibeniku, predaje matematiku i fiziku, ja san poceja radit i sve se prominilo na bolje, i bas u to vrime me nazove otac, koji takodjer nije zna sta se dogadja, i kaze mi da nemoze vise placat kredit i da dodjem po auto i da se snadjem kako god znam, da mi je to reka misec dana prije, moga bi se slobodno ubit...
Ali nije jos gotova prica, sad kad se nekako stabilizirala financijska situacija, i oboje imamo posal, onda je dosla nova pizdarija, moja draga upade u zdravstvene probleme, necu navodit kakve, (to je njena zelja, da nepisem o tome, a ja postujem njene zelje) samo cu van rec da je imala prije nekih 3 miseca dvi operacije, i jos nije sve u potpunosti rijeseno, ali nadamo se da ce bit...a taman dobila pravi posal...nemos virovat koje san ja kurceve srice, i ona takodjer...ali dobro je i dalje radi na istom mistu u istoj skoli i trebala bi uskoro i dobit ugovor za stalno...ostalo je jos puuuuno dugova i neplacenih racuna, auto san proda, ali iman onog unica 30 god starog i sluzi me!
I eto sad san van isprica cilu pricu, ono sta je bitno je to da ja i dalje radim za svoju "sestru" i da je draga tu na kaucu kraj mene i priprema se za sutrasnji radni dan u skoli, i idalje mi se smije dok ja nabadam po ovoj klapavoj tipkovnici!
Tako da kad se sve skupa zbroji, nije bas bajno i krasno, ali moglo je bit i gore...evo citirat cu Olivera za kraj: "...šaka suza, vrića smija, ća je život vengo fantažija.."
A evo van i videjo iste pisme, bas mi nekako pase ova pismica uz ovi post...





Ljudi moji, zdravi i veseli bili, do sljedeceg citanja!

Evo uvatila me neka manija pisanja, pa cu van napisat kako san nasa sricu...bilo je to prije jedno 4 godine otprilike i bilo je to mozda dva tri miseca posli Zmije (koga zanima ko je Zmija i sta se tu dogadjalo neka odskrola malo doli i procita post "Ko srna ranjena"). Znaci, rijesija san se Zmije i sta sad? I onda san poceja prckat po internetu i gledat ove razno razne stranice za upoznavanje i tako naidjoh na Smokvu. To doduse i nije bas neka stranica za upoznavanje, nego vise onako eroticna stranica, sto je meni tada bilo zanimljivo, jer mi je tada jedina ljubavnica bila Desanka Šakić. I tako se ja ulogirah na tu Smokvu i krenuh u potragu. I naidjen na par zanimljivih profila, i sad, tu je postajala opcija za ocjenjivanje profila. I ocjenin ja tako par profila koji su mi se ucinili zanimljivi i nakon dan-dva dodje meni poruka od jedne od tih cura ciji san profil ocijenija (valjda je bila cura, ko ce ga znat, mozda je bio neki debeli prasac, peder ili sta ti ja znan)
E sad, ja bi vama najradje kopipejsta tu poruku odi, ali kako je to bilo prije 4 godine, ta se stranica bitno prominila, pa nema vise mog profila, pokusa san se ulogirat al nema me vise tu! Tako da van moran pricat onako kako se sicam da je bilo. Uglavnom, da ne duzim, posalje ona meni poruku u kojoj kao pise da mi je samo poslala poruku da je bezobrazno od mene da ocjenjujem njezin profil, a da ne znan o kakvoj se osobi radi. I ja njoj odgovorin da ja nisan ocjenia osobu, nego ono sta je ta osoba napisala o sebi u profilu i ne vidin sta tu nije u redu na kraju krajeva. Mislin zasto uopce nesto pises u profilu ako ces posli kritizirat nekoga ko ce ocjenit to sto si ti napisala u profilu. Nema bas smisla, al eto, tako je bilo...I da, jos je na kraju poruke naglasila kako je to jedina poruka koju ce mi poslat. Medjutim, nakon sta san ja njoj posla to sto san posla, dodje i druga poruka od nje u kojoj je napisala kako mi pise samo iz tog razloga sta je procitala u mom profilu nesto sta joj se svidja. Ja je pitam sta je to sta joj se svidja. E sad, da van objasnim kako je to izgledalo u mom profilu. Ima naravno, razno raznih pitanja, uglavnon orjentiranih na sex i medju njima je bilo jedno, kao u stilu, koji je po tebi najbitniji uvjet da bi dvoje ljudi mogli dugorocno imat dobru i ispunjenu (uspjesnu) seksualnu vezu, i ja san na to pitanje odgovorija ljubav. I to je to sta se njoj svidilo u mom profilu zbog cega je odlucila i dalje pisat iako je rekla da ce mi poslat samo jednu jedinu poruku, jer se ne dopisuje sa onima koji ocjenjuju profile. I nastavili se mi tako dopisivat, iako ja iskreno nisam bija zainteresiran za tu osobu, jer mi se nije svidija njen nacin razmisljanja niti malo, al eto, odlucih se malo zajebavat. I na kraju mi je maltene jela iz ruke. i odjedanput nestade. I sad, nisan ima kako drukcije doc do nje nego trazit po nekim parametrima profila (znaci, zna sam sta je u horoskopu, zna san visinu otprilike, zna sam boju kose, boju ociju i tako, par sitnica). I ukucam ja tako to u trazilicu i da vidin sta ce mi izbacit. I izbaci mi profile od jedno 10-ak osoba. I posaljem ja svima njima poruku, jesu li su oni ta i ta osoba, koja ja bila pod tim i tim nadimkom ( ne mogu se vise sitit pod kojin nadimkom je bila registrirana, zaboravija san) i od tih 10-ak odgovori mi samo jedna, i kaze ka stvarno mi je zao ali nisan ja ta. I kako je to bila jedina osoba koja mi je odgovorila uopce, ja njoj uzvratim da joj fala sta mi je odgovorila, jer je jedina koja je uopce odgovorila.
I krene tako prica, malo pomalo, ona je iz Osijeka, nije u vezi, upravo je izasla iz neke ruzne veze, studira matematiku i fiziku, radi u kaficu, (bilo je litnje doba) i u to vrime je bila slobodna, sta ja znan, na godisnjem ili nesto tako slicno. I pocnen ja nju nagovarat da dodje do Vodica, ako oce, i njoj se svidi ta ideja, ali je malo neodlucna, sta iz financijskih razloga, sta malo zbog straha jebiga nepoznata osoba, ovo ono , ne zna ni di ide ni ko ju zove, nista..i pribacimo se mi ubrzo sa te Smokve na mobitel, razmjenimo cak i slike i pocnemo se dopisivat priko mobitela. I nagovaran ja nju, ona se ne da, i malo pomalo, malo pomalo, postanen ja sve uporniji i pocnen navaljivat sve cesce i cesce da dodje. A sad da van objasnin zasto, ja san van u to doba upozna Majinog brata (to ce van bit poznato iz one price sa Majom, koga zanima neka odskrola doli na post "Neprezaljena ljubav") koji mi je sredija vezu da se zaposlin u Njemackoj ko varioc i ima san namjeru otic i zato san poceja pozurivat, nisam tija bit napadan, ali jebiga, blizilo se vrime za krenit za dojcland, a tija san bas upoznat tu curu, i eto, zato san poceja je pozurivat da dodje. I tu se ona valjda pripala i postadose poruke sve rjedje i jedno vrime, mozda dvi sedmice, nista, niti jedne poruke, ni ja njoj ni ona meni. A sta cu, ja racunan, jebiga, ono, navalija san , ona se pripala, necu sad upirat vise, nece i nece. Odlucih ja ic u svabiju...
I jednog dana, sedmicu-dvi prije nego sta bi triba krenit za dojcland stigne meni poruka od nje. I kaze kao: "kako si, ne pises vise, a nisan se ni ja bas nesto pretrgla" I ja odgovorin, da nisam tija vise upirat, i sta cu, sta da radim, objasnin joj da znan da san posta naporan, i da san zato presta slat poruke. I pocne ponovo komunikacija. Prvo s porukama par dana, i onda je uspijen nekako nagovorit da je nazoven i da se javi! Jer san je ja par puta nazva, a ona se nece javi. I tako, javi se ona napokon, malo procavrljamo, bilo je to vise smijanje nego pricanje, al dobro, bolje ista nego nista. I tako mi kroz pricu i smih konstatiramo da ona nema novaca za doc do Vodica, a vec se lito i blizilo kraju pa vise ne bi ni bilo to tolko zanimljivo, kao sta bi bilo da je dosla kad je lito bilo u punom jeku (bija je 9. misec i vec je bilo onako malo i zaladilo tako da vise nije bilo ni smisla da je nagovaran da dolazi u Vodice). I odlucih ja otic u Osijek. I pristane ona na to da ja dodjen u Osijek. I pita ona mene sta ja ocekujem kad dodjem u Osijek. Ja rekoh da ocekujem zagrljaj i poljubac u obraz, i to je to, nista drugo. I ona kaze dobro. Ja isti dan dignem cili limit sa kartice, napunin goriva u auto i krenuh put Osijeka. Nikad u zivotu nisan bija u Osijeku, niti blizu Osijeka, nisan zna maltene ni kako cu doc do Osijeka. I odlucin ja da cu ic magistralom do Karlovca, a u Karlovcu cu se ukrcat na autoput do Osijeka, ustvari do Djakova, do Osijeka tada nije ni bilo autoputa. To je bija put od 600-700 km.
Znaci, krenija sam oko 2 popodne, stiga san oko 9 navecer u Osijek. Nazoven ja nju da mi objasni di se nalazi, medjutim, ona je ovako malo smotana sama od sebe, pa mi nije znala objasnit, nego mi je dala svoju prijateljicu na telefon da mi ona objasni. I pocne ona meni objasnjavat, i ni ja sam ne znan kako stvorih se drito isprid njih dvi, koje su stajale isprid jednog kafica i cekale me. I kako san ih skuzija, tako se okrenem nabrzinu, priko dvi pune crte i uletin s autom na trotoar drito isprid ulaza u kafic, i uto, naravno, taman pandur naidje i gleda me u cudu. Ja ignoriram pandura zasad, krenem prema njima, zagrlin je odma i poljubin je u obraz, kako smo se i dogovorili. Onda smo se tek upoznali, posli zagrljaja i poljupca. Onda sam objasnio gospodinu policajcu da san sad stiga iz Vodica, da san umoran i da cu se odmah priparkirat samo da me pusti dvi minute na miru, a on je srica bio neki dobri, pa je samo manija rukom i nastavija (bice pomislija u sebi, ko ce se sad raspravljat sa ovon budalom).
I sjedosmo u kafic, bilo je tu jos par njenih prijateljica, popili smo tu par piva i krenili po neku njenu trecu prijateljicu. I onda su mi odlucile malo pokazat Osijek, di izlaze Slavonci. Stigli smo u prvi kafic u Tvrdji i tu smo dobro zalomili, i kako je vrime prolazilo tako neke prijateljice su pomalo jedna po jedna odlazile ca, i ostali sami nas dvoje, taj smo kafic zatvorili, pa smo otisli u sljedeci koji je radija, pa smo i taj zatvorili i onda je bilo vrime za krenit kuci.
E sad je nasta problem, u njenu kucu nismo mogli, jer tu nismo imali di, i jos njena mama nije ni znala da cu ja doc, pa me uvalila u kucu do njene, koja je od njenog rodjaka, koji nije bija tu nego je bija u Zagrebu i znali smo da nece doc. Tu vecer nisam nista tija pokusavat, posto smo bili oboje pijani, da ne bi sutra bilo nisam znao. Ujutro, kad smo se probudili smo otisli u njenu kucu i upoznah se ja sa njenon mamom i bratom. I taj dan smo proveli uglavnom kod nje u kuci i malo ovako u obilasku Osijeka, a tu vecer smo trijezne glave odlucili da bi mogli pokusat nesto i Kako san ja sutradan mora krenit nazad, nagovorih ja nju da ide smenon u Vodice i ona pristade. I odosmo mi sutradan u Vodice...
Ostatak price i nije sad toliko bitan, ono sta je bitno je da je ona i dan danas odi u Vodicama skupa smenon i evo sidi odi na kaucu dok ja ovo pisen i davi se od smija...
I evo van za kraj ove moje price, sa, napokon hepiendom, jedne meni jako drage pismice...



P.S. ovo je nasa pisma, pa otud i naslov...
Ljudi moji, zdravi i veseli bili, do sljedeceg citanja!

Evo opet san raspolozen za kritiziranje cijenjenih kolega blogera, iako mozda kad ovo sve procitate sta cu ja sad ovod naskrabat, nekima nece bit jasno sta se to mene tice i sta ja iman oko toga se nervirat, e pa neznan ni ja sam odgovor na to, takav san i jebaji ga druze, moja blog stranica, moje misljenje, moja volja o cemu cu pisat, a jel' tako, naravno da je, i opet ce bit podiljenih misljenja i to je ok, to je normalno.
Dakle, opet, na naslovnici bloga, u pregledu tjedna, naidjoh na post, evo kopipejstat cu, "...a najviše ste komentirali Ivanov razvod..."
I naravno mene zainteresira, kliknem na link i krenuh citat post, i post je, kako i naslov kaze, o razvodu jednog naseg, novopridoslog, kolege blogera. (odsad cemo ga zvat Ivan) I sad necu previse o postu, kasnije u postu cu stavit link, pa ko ima volje i vrimena neka procita, ukratko covik je sazna, otkrija da ga zena vara i odlucija se razvest, i isto tako je to odlucija podilit sa nama, e sad, u cemu je problem, problem nije u postu, post je normalan, uredno i lipo napisan, (za razliku od mojih :)) i tu se nema sta vise pricat, problem je u tim komentarima, to je nesto strasno, ja dodjoh na post, procitan i onda sok, 170-ak komentara, majke ti bozje mislin se ja u sebi, pa sta je ovo, mislin nije post sad neznan kako dramatican i sta ti ja znan, odkud ovoliko komentara...i krenuh ja citat te komentare, i kao i obicno prvih 30-40 su se djelomicno i drzali teme posta, i onda je krenilo, naime jedan nas cijenjeni kolega bloger, (necu mu navodit ime, jer ko san ja da mu sudim, morat ce te sami procitat post i komentare i bit ce van odma sve jasno) je izrazija svoje misljenje, koje je po mom misljenju, najblaze receno, DEBILNO, ali ni to nije bitno, iako se niko nije slozija sa njegovim misljenjem, osim mozda ponekog njemu bliskog prijatelja ili poznanika, ali kao sto rekoh, to nije bitno, nego je bitno to sta su on, pa i oni koji su usli u raspravu sa njim, poceli svoju osobnu prepirku, koja nema veze sa postom, ni sa tim bidnim covikon koji je napisa post, i nije to sad par redaka prepucavanja, to je nesto nevjerovatno, od tih 170-ak komentara, jedno 100 je njegovih, (napamet buban, nisan brojia) 50-ak je od onih koji su se raspravljali sa njim, 10-ak je od autora i 10-ak od ljudi koji su komentirali post sta je i bit komentara, izrazit svoje misljenje, stav ili eventualno dat neki savjet ili koju ric podrske, a ne napravit od covikovog posta svoju prciju za jebavanje jedno drugoga u "zdrav" mozak, jedan komentar san in i ja ostavija, evo kopipejstat cu ga:

"a jadni li ste majke ti isusove, jadan ti je ovi bidni covik sta je napisa post, vjerovatno je trazija onako podsvjesno neki savjet ili koju ric utjehe, a vi (znamo koji) ste napravili svoju prciju od njegovog posta...zalosno, ziv covik da neviruje kojih redikula odi sve ima...
P.S. ja san, ocigledno, totalno nepismen i zaboli me kita za to! ;)

@autor posta: prijatelju, moj savjet ti je da obrises ovi post i nastavis zivit kako najbolje znas, i sritno ti bilo! ;)"

Eto to je bija moj komentar, nisan moga izdrzat, a da ne napisen nesto! I sad znan da ce mnogi pomislit, sta to mene briga sta se dogadja na necijoj blog stranici, sa kojom ja neman nikakve veze, niti se na ikoji nacin tice mene, i bit ce u pravu oni koji to pomisle, ali ja san takav i jebaji ga, ja kad vidin nesto sta smatram bezobraznim, nepristojnim, neprimjerenim i krajnje bezobzirnim prema autoru posta, nesto klikne u meni i amen, nema tu vise nazad, mene vodi srce kroz cili zivot i reagiran instiktivno, bez puno razmisljanja, i ne tvrdim da je to dobro, ali je iskreno i posteno!
I jos nesto, mozda i nebi ja misa se u to sve da nisan primjetia, da autor posta vise uopce nemoze doc do rici, naime on je presta komentirat nakon otprilike 50-og komentara, i nakon mog, koji je pri kraju, 160-i neki, se javija sa krajnjim zakljuckom na to sve sta se povise dogadjalo, i onda je stalo sve, covik je ocito pretolerantan i dobar, pa ih je pustija nek se izivljavaju, mozda mu je bilo i zabavno to sve citat, mada sumnjam u to uzevsi u obzir sadrzaj samog posta...evo link: Ivanov post
I eto tako ja opet po cijenjenim kolegama blogerima, ali sta cu, smetaju me takve stvari i imam pravo na svoje misljenje, znam da ce vam, mnogima, bit naporno citat ovo sve, ali pomalo kad uvatite vrimena, procitajte i vidit ce te zasto san napisa ovi post...
Ljudi moji, zdravi i veseli bili, do sljedeceg citanja!

Evo mene u mojoj uobicajenoj rutini, ;) opisat cu van jednu provedenu noc u pp Split, i pokusat cu van docarat, iz osobnog iskustva, kako nasa policija moze bit surova ali i na kraju i postena i kako nikad neznas sta te ceka u zivotu...
Bilo je to jedne zimske veceri, (ima san oko 18-19 god, uglavnom bija san punoljetan) i bilo je oko 21-22 sata, subota, skupilo se nas par iz ekipe i spremamo se za ic na neki tulum, i ja nam priskrbim malo travice, meni je to stvarno bilo uvik dostupno i besplatno, u takvom san bija krugu ljudi, i uglavnom bija je to piz trave zamotan u alu foliju velicine kutije sibica, ovo je bilo bitno da opisen zbog dogadjaja koji slijede, i tako mi sidimo na zidicu i pijuckamo pivce, i naidje jedan prijatelj koji je bija narkoman i bija je dosta stariji od nas, (sad je vec pokojni, overdose :( ) i zamoli on mene da ga odbacin do jednog kvarta udaljenog mozda 10-ak km od naseg, (ja san ima vespu tada) naravno ja san zna "zasto" ga triba odbacit do tamo, ali san svejedno prista jer mi je bija drag taj prijatelj, (od sad cemo ga zvat Dino) i sidne on iza mene i odosmo mi, ja svojoj ekipi kazen da cu se vratit za 20-ak min, i da me pricekaju, i stigosmo mi di je tribalo, i da privarija san se, ja san mislija da id po dop, ali nije, isa je put ljekarne po pribor, sta je meni bilo olaksanje u neku ruku, i kako se on udaljava prema ljekarni, ja ga ispracam pogledom, okrenen se, i isprid ociju mi se nacrta policajac!? (a kod mene u djepu ona pomenuta trava) i dobro dobra vecer, dobra vecer, prometnu i vozacku molim, ja nisan ima A kategoriju, niti je vespa bila registrirana, i nastavi on, molim vas izvadite sve iz djepova na sic, ja gotov, znojin se usrid zime, (ima san na sebi onu tada popularnu spit-fajericu) i sta cu sad majko mila, i zavucen ja ruku u djep i i podvucen onaj piz trave pod onaj steznik od jakete oko zgloba, i nekako taj piz tu zaglavi i relativno je nevidljiv, i izvadin ja sve na sic, on kaze da dignem ruke u zrak da bi moga pretrazit, ja dignen ruke on prepipa i ne nadje nista, kaze dobro pokupi sve sa sica i pita me di mi je prijatelj isa, ja kazen da neznan, da me je samo zamolija da ga odbacin do odi i to je to, on kaze dobro pricekat cemo ga, u to dodje policijsko auto i parkira se pored nas, i kaze meni policajac da udjen u auto, ja pitan zasto, sta san napravia, on meni, znas ti dobro sta si napravija, ja se pokusavan opravdat da nisan nista napravija, u biti ni nisan nista napravija, osim ovo za vespu, neregistrirana i to, ali ne jebe on mene normalno i ugura ma u auto, ja pitan za motor, sta cu sa vespon, on kaze nebrini se za vespu, uto evo jos jednog policajca i vodi Dina sa sebon, uguraju i njega u auto bez rijeci, i krenusmo...
E sad u autu je bilo napeto, nas dvojica smo sidili iza, a inace to nije praksa, inace jedan policajac sidne naprid i jedan osumnjiceni, a jedan iza sa drugim osumnjcenim, (ovo isto iz osobnog iskustva znam) ali ovaj put je meni to doslo ko naruceno, jer san uspija oni piz trave iz rukava izbacit na pod i nogom gurnit ispod vozacevog sica, e sad mi je bilo puno lakse, to san obavija neprimjetno, i vise i da nadju to, ni isus nemoze dokazat da je to moje, voznja je protekla bez rijeci...
I kad smo stigli u postaju, Dina odma odvedu negdi gori uza skale, a mene sili na klupu, stavili lisice, i rekli da pricekan inspektora, (znan mu i dan danas ime i prezime, ali presutit cu to) i cekan ja tako jedno po ure i eto njega, cin je usa kroz vrata postaje, (ako je iko bija u 2.pp Split, zna koja je to klupa i kako izgleda to predvorje) izgleda je vidno iznerviran, i prvo sta mi je reka bilo je: "sad cu ti jebat mater" i kao ljut sta se je mora dizat it kreveta i dolazit u postaju radi mene, ja san pomislija u sebi, nisi ti triba dolazit radi mene, ali san presutija taj komentar, nekako mi se nije cinilo pametno ic se pravit pametan u tom trenutku, i kaze ajde za menom, otisli na gornji kat i usli u njegovu kancelariju, cim smo usli prvo me pita zasto se drogiran, ja kazen da se ne drogiram, on kaze ne lazi, ja da nelazen, on: pokazi mi ruke, ja skinen jaketu, i pokazen mu ruke, on nastavi i kaze da se skinem, ja pitan sta da skinen, on kaze sve, ja u cudu gledan, on poceja zivcanit, skidaj se! znan ja di se vi sve bodete! Ja se skinen u mudante, on, i mudante, ja skinen, a sta cu nema tu bas puno izbora, i on vidi da nema tragova uboda i kaze mi da se obucen, ja obucen mudante, on kaze to je dovoljno, meni nije jasno, ja kazen zima mi je, on kaze sta me briga i stavi ruku priko ostatka moje robe koja je bila na stolu i kaze da sidnen na stolicu koja je bila pored stola, i onda je krenilo, kaze znaci ne bodes se, onda smrces, ja kazen da ne konzumiran droge, on meni da ne lazen i da mu priznan sta trosin jer oni vrlo dobro znaju Dina i znaju da ja neman sta radit sa njim ako ne trosin nista, ja mu kazen da se ja ne druzin sa Dinom i da san ga samo poveza do tamo di su nas priveli policajci, i da san samo jedan put u zivotu prova travu i da mi se nije svidilo, i da radje popijen malo ako je vec neka prilika, on nastavi, di si kupija travu tada kad si je prova, ja izmislin jedan nadimak (crni) i recen kod njega tu i tu, on kaze i sta ako te sad ja odveden tamo i kazen da si ga cinka, ja kazen ha, sta cu a nista, dobit cu batine, i bit cu sritan ako samo batine dobijen, (a u sebi molin boga, gospu i isusa da me nigdi nevodi jer iako nisan nikoga cinka, nije bas dobro da se negdi pojavis sa policijskim inspektorom koji tvrdi da si nekog cinka) a onda me je pita jesan li spreman testirat se na drogu, ja kazen ko iz topa da jesan, (to mi je bija najveci blef u zivotu, da me je odlucija testirat nasa bi sve moguce opijate koje je moguce nac) a on na to kaze da ako mu priznan sta san radija sa Dinom i da me nece nigdi vodit, i da me nece testirat, (tada san vec svatija da on nije iz narkotika, i bilo mi je puno lakse disat) ja ponovim istinu da nista nisan radija sa njim da san ga samo poveza sa motorom i to je to...
E onda je pocelo psihofizicko "maltretiranje" sigurno me je 20 puti natira da ponovin pricu od pocetka do kraja, a u medjuvremenu bi mi se onako unija u lice, pa bi me malo glavon udrija, pa rukon onako po celu tako da ja potiljkom udren u zid...i tako tome slicne metode, uglavnom nista sta bi ostavilo traga na meni, i trajalo je to poprilicno dugo jedno 2-2.5 sata, i virujte mi nije ugodno, dodje coviku da laze da je nesto napravija samo da ne gnjavi vise, ako me razumite, i svo to vrime ja san jos uvik u mudantama i smrzla mi se dusa, i sad da ne duzim previse, jer moga bi ja sad napisat post od metra samo navodeci detalje, pa cu pokusat skratit, znaci nakon te torture u kancelariji iz koje nije nista pametno proizaslo, izvede on mene tako u mudantama na hodnik i veze me lisicama za klupu pokraj prozora i otvori prozor, tako da san ja sidija na klupi tik uz prozor sa rukama vezanin iza ledja za rub klupe, ma strasno nesto, u zivotu se nisan tako smrza, i danas mi je ladno kad se toga sitin, i kaze mi da se malo "oladin" i da razmislin ocu li i dalje lagat, i ode u neku drugu kancelariju, predpostavljan u onu ukojoj je Dino bija...
Prosla ura vrimena sigurno, ja ko sladoled na stapicu, smrza se, nos curi, a nemogu ga obrisat, cili san bija razjeban, ali ima nesto zanimljivo, dok san sidija na toj klupi na zidu nasuprot mene san vidija potpise nekih ljudi koje znan, i samo san mislija o tome kako bi se i ja potpisa na taj zid, mislin stvarno od svih muka mene je najvise mucilo to kako cu se potpisat na taj zid, ali mozda to i nije tako cudno s obzirom da nista nisan napravia i neman sta se mislit sta cu i kako cu...
I nakon tako otprilike uru-uru ipo, eto inspektora i neke inspektorice, i kaze ajde ako neces meni, mozda ces njoj rec,mi ionako znamo sta se tocno dogodilo, evo Dino nam je sad reka, i odvezu oni mene i uvedu me u kancelariju, i sad ona pili ali onako umiljato, kao ona je dobra, a on je los, iskreno meni su bili isti, i vec mi je bija pun kurac svega, ista pitanja isti odgovori, i onda zazvoni telefon, tada je bilo vec negdi oko 3.5-4 ujutro, i javi se on, kratko je traja taj razgovor, digne se on sa stolice i kaze mi da se obucen, ja pomislin u sebi ajme meni odvest ce me medju one dilere, usra se ziv, kad on meni daje ruku, kaze da se ispricava i da mogu ic, navodno je Dino potvrdija moju pricu da san ga ja samo odbacija sa motoron do apoteke i da me prije toga ni cuja ni vidija nije, ja presretan, ali ne izlazin iz kancelarije, on me pita sta je, sta cekan, a ja ga pitan sta je sa vespon, ocu li dobit motor nazad, a on odma telefon u ruke i nazove nekoga i pita za moju vespu, i sad neznan sta je glas sa druge strane zice govorija, ali evo sta je on govorija, prvo kaze: "doc ce sad momak po motor, dajte mu motor", onda je nesto ovaj sa druge strane zice nesto govorija, a on se izdere u slusalicu: "ma ne zanima me, reka san da mu das motor" i zalipi onu slusalicu u telefon, i mene posalje doli po motor, vjerovatno mu je ovaj govorija kako motor nije registriran ni osiguran i bla bla, uglavnom eto to bi bilo to, ni kriv ni duzan, a najeba i ozeba, a zasto, zato sta san se nasa na krivom mistu u krivo vrime sa krivon osobom...
I sad da van jos recen sta je ustvari bilo, vjerovatno vas zanima, naime tog dana nesto ranije, prije ovog navedenog dogadjaja je Dino sa jos nekom meni nepoznatom osobom na motoru (vespi) nekoj zeni ukra torbicu sa ramena, i ona je to, normalno, prijavila i opisala dogadjaj policiji, i eto sta ti je kurceva srica, mislin zamislite kolike su sanse da vam se nesto ovako dogodi...
Ljudi moji, zdravi i veseli bili, do sljedeceg citanja!

Danas necu pisat puno o sebi, danas cu napisat post o jednom postu koji san procita i koji me je naljutija!
Znan da mnoge zaboli neka stvar sta je mene naljutilo, ali neka, ja cu ga svejedno napisat, i znan da ce bit mnogo negativnih komentara, pogotovo od onih koji se osjete prozvani, ali neka, zato san i napisa da su svi komentari dobrodosli, i pozitivni i negativni...
Pa da krenemo, otvorin ja naslovnu stranicu bloga i u ovom zadnjem pregledu blogerskog tjedna vidim slijedecu recenicu: "Kruletova priča o Zoranu je mnoge rasplakala." (koga zanima sad zna di ce nac pricu) a ja cu ukratko opisat sta pise u tom postu, znaci taj nas kolega bloger je taj dan radija svoj uobicajeni posao, koliko san ja svatija iz posta, on nadzire gradilista na kojima firma za koju on radi izvodi nekakve gradjevinske radove, i tako on sjedeci i pricajuci na mob, ugleda nekog jadnog covika koji gleda prema njemu, i osjeti on da taj covik nesto triba, on to sve lipo i slikovito opisuje u svom postu, a ja sad nezelin to sve prepisivat, i pita on njega u cemu je problem i sta zeli, i taj jadni covik njemu kaze da zeli radit i da zeli posao, (odsad cemo ga zvat Zoran, tako se valjda i zove taj jadni covik) i sad on njega pozove u svoj kontejner ponudi mu da zapali, i krene prica, naime Zoran je gladan, ima je oca alkoholicara koji je maltretira njega i mater, podstanar je i jednom rijecju jadan covik koji nema srice u zivotu...
I tako oni pricaju, on mu kaze da mu on nemoze dat posao, nego neka se javi u sjediste firme, i pomalo oni dodju do toga da se zoran vec prijavljiva u tu firmu i da ga nisu nikad niti kontaktirali, i covik odma izgubi nadu da ce se tu zaposlit, ali on ga ohrabljuje da ne odustaje i da ide osobno u sjediste firme i tamo nek pita za posao, i ode i kupi coviku nesto za jest, (sta je pohvalno i velikodusno, da se odma razumimo) i sad prije nego ja krenem sa paljbom, preporucujem svima da odu i procitaju post i komentare, evo provat cu i link stavit ako uspijen Kruletov post , valjda je dobar...
E sad zasto san ja ljut na taj post, i sta me muci, prvo da se odma razumimo ja uopce nevidin koja je svrha ovog posta, osim eventualno stjecanje "popularnosti" ili nesto slicno tome, neman nista protiv naseg cijenjenog kolege blogera, ali me smetaju ovakve stvari i iman pravo na svoje misljenje, koje je iz druge perspektive, iz Zoranove perspektive, naime ocigledno je da ja imam i kompjuter i internet i da sad nisam u Zoranovoj kozi, ali san bija i te kako san bija! Ja prije par godina nisan ima nista od navedenog, posal san izgubija radi zdravstvenih problema sa kraljeznicom, podstanar san i dan danas, posao san trazija dvi godine, posla san 300 zamolbi na 300 mista, i svi su me odjebali, velika vecina se nije ni udostojila odgovorit na zamolbu, isa san od vrata do vrata firmi trazeci posao, nisan ga dobija, bija san gladan isto ko i Zoran, nekad danima nisan ima niti koru kruva za jest, doslovno! Cura mi je zivila u Osjeku, nazvala bi me i pitala sta je i iman li sta za jest, ja bi reka da iman i da je sve u redu, jer znan da mi nemoze pomoc, pa sta cu je onda zamarat i govorit joj da san gladan, isto tako je bilo i sa roditeljima, pa cak i ni moja susida, (ona mi je dala posao i dan danas radin za nju) koja zivi vrata do mene i dobra mi je prijateljica, nije znala da san gladan vec danima, ali nisan kuka, onda idemo dalje, moj stanodavac, za razliku od Zoranovog nije ima razumijevanja za moju situaciju, i nije ga zanimalo nista drugo osim novaca i to tocno na vrime, bez kasnjenja iti jedan dan, ako taj dan u misecu nemas novce, pakuj se i odi di god znas, e sad zasto ja uopce pisen ovo o sebi, e pa pisen za to sta "Zorana" ima koliko god oces u ovoj nasoj krasnoj drzavi, i siguran san da ni jednome Zoranu nece pomoc post, poput kruletovog, ni najmanje, a ni puste prolivene "suze" suosjecajnih "komentatora", ne tvrdin ja da njima nije stvarno zaj covika, ali mi jednostavno ovakve stvari dizu tlak i zato ocu napisat sta ja mislin o tome, ako vec pises takav post i zelis pomoc coviku u nevolji, onda ga pitaj puno ime i prezime, adresu, neki kontakt broj, i napisi to u postu, pa neka svi ti koji procitaju, umisto da liju "suze" i umiru od tuge, neka posalju nesto Zoranu, 10,20,100 kn, koliko ko moze, bilo sta, hrane, ponudu za posao, ma bilo sta, jer Zoran se nece najest od pustih komentara i tog tuznog posta, nece ga ni procitat, E jeben ti ja taki post prijatelju, virujen ja da su tvoje namjere iskrene i da ti je zaj covika, ma mi ce cini da ti je vise stalo do citanosti, nego do toga da iskreno pomognes coviku...
Eto toliko od mene za danas, znan da ovo nije moja uobicajena rutina, ali brate mili, nevolin da se neko "promovira" (bar san ja to shvatija kao samopromociju na blogu, jer nevidin druge svrhe ovog posta, niti kako on moze pomoc Zoranu) na racun jadnih i gladnih ljudi, kakav san i sam bija, necu se nikome ispricavat na racun ovoga posta, jer ako se neko i osjeti uvrijedjen, znaci da mu je jasno da san u pravu sta ovo pisen, a sama spoznaja toga je prvi korak ka tome da postanu jos bolji ljudi nego sta jesu...
Ljudi moji, zdravi i veseli bili, do sljedeceg citanja!

Ovo se dogodilo u periodu neposredno posli mog odlaska iz Tribunja, i da odma naglasin, za sve ovo sta cu van sad ispricat san JA iskljucivi krivac, sam san se u valija u pizdariju koja mi nije tribala u zivotu, ali eto sta je tu je...
Pa da krenem, znaci otisa san iz Tribunja, svi koji me citaju znaju kako i sta i zbog cega, i sad san bija u dilemi, otic doma u Split (iako to i nije bas bila opcija, otac se ozenija i guzva je nastala u tom stanu, za mene tu vise nima mista) ili ostat u Vodicama i nac stan, a ni to nije bilo lako, mala placa, auto na kredit, i aj sad jos i placaj podstanarstvo i zivi od necega! I na kraju je odluku umisto mene donija moj sef, (to je oni iz namjestaja po mjeri, di san se zaposlija dok san bija u tribunju) ja san njemu reka sta se dogodilo i da cu najvjerovatnije morat dat otkaz i vratit se u Split, i onda me on "zajeba" reka mi je da mogu stat kod njega u jednom od apartmana koje inace liti iznajmljuje, i da mogu tu bit dok se ne snadjen, nemoran placat stanarinu nego samo rezije, ocito me je tija po svaku cijenu zadrzat na tom poslu, (a kako i nebi kad san radija po 12 sati, nekad i duze, za nekih 3200 i nisan se bunija nikad) i kaze kao stoj tu dok ne nadjes stan, a kad nadjes, malo cemo povecat placu i dobro, ja pristanen, a i nisan bas ima nekog izbora...
I dobro da sad ne duzin, bija san u tom apartmanu mozda 1-2 miseca i nadjoh stan, i to za 700kn misecno! A sef mi poveca placu na cilih 3800, ma strasno je to kako ljudi neznaju cijenit dobrog radnika, a ja san bija dobar radnik, (nije da se falin, to je bila cinjenica) i preselin ja u taj novi stan, sve je lipo krasno, koliko moze bit za te pare, i sad da malo razjasnim situaciju sa tin stanon, znaci to je bila velika kuca na dva kata, gornji je bija od vlasnika, a donji kat su bila dva apartmana, dvi garsonjere odvojene jednim zidom, i to je bilo za stalno, sta je najbitnije, jer inace u Vodicama nac stan za cilu godinu je ko dobit na lotu, svi bi oni tili iznajmljivat posebno zimi, a posebno liti, ma oces kitu, da nebi ja selija svako lito "negdi" pa se vracat zimi, no da neduljin sa turizmom u Vodicama, amo mi dalje, znaci uselija ja tu i dobro je zadovoljan san bija...
I prvu vecer, ja saznan da iman suside u tom apartmanu do sebe, i oden ja pitat imaju li koju kesicu caja i da se upoznan, tu su stale mama i kcer, (necu je imenovat, kcer, od sad cemo je zvat Zmija, jer je to i bila u punom smislu rijeci) i pozovu one mene da udjen i da popijen stogod, i ja pristanen, udjoh, bili su in jos neki prijatelji tu i igrali su remi, inace to in je bila praksa svaku vecer, a ja volin remi, i tako ja malo pomalo odma tu prvu vecer se skompan sa njima, popija par piva, odigra par partija remija i odoh lec...
Sutra dan navecer pozovu oni opet mene da dodjen, a meni se iskreno nije bas ni dalo, bija je naporan dan i bija san umoran, al nisan tija bit nepristojan pa dodjoh, i opet isto, popija pivu-dvi, malo se bolje upoznali, odigrali malo remija i odoh lec, al prije nego san otisa, vidin da Zmija trza na mene, kita joj viri iz ociju, a meni godi, otud i naslov posta ko srna ranjena, bija san spreman prihvatit prvo sta naidje bez ikakvog razmisljanja... (uh koja je to greska bila al pomalo amo po redu)
Sutra dan navecer, ista prica, ali ja odbijen, reka san in da san umoran i da san uzea neki film i da cu se izvalit na krevet i gledat film, i dobro, to je bilo oko otrpilike osan uri, odma posli posla, i ja u stanu spreman nesto za veceru sebi, i dodje Zmija i kaze kao dosli joj neki ujci, ujne i sta ti ja znan, i kao sta ja radin i jel mi smeta ako kasnije kad veceran, malo navrati do mene pa cemo skupa pogledat film jer su joj oni tamo dosadni, i naravno ja pristanem, zasto ne, dapace bit ce mi zadovoljstvo, i nakon mozda uru vrimena eto nje u pidjami ko da ide u krevet, to sad i nije bilo toliko cudno jer kao tu smo u istoj kuci, al dobro nije to sad ni bitno, a sobzirom na to kakav je bija taj stan, nije mi mogla bit televizija nigdi drugo nego u sobi, tako da je pidjama cak i imala smisla jer ce film ionako gledat iz kreveta, i izvalili se mi na krevet i poceli gledat film, ali nekako vise laprdamo nego sta gledamo, i malo ona mene bocne, ali ja nisan skakljiv, pa bocnen je nju, a ona je skakljiva i krenulo je, malo smo se skakljali, onda san ja nju "slucajno" onako u zaru borbe poskaklja po pikici, nije se bunila, a onda je ona mene "savladala" i okrenula me na ledja, popela se na mene i stvari su izmakle kontroli, ja mislin da mi je to bija najdivljiji sex u zivotu, ta cura nije bila normalna, jahala me od, neznan tocno sad, al otprilike od 23 do 4 ujutro, dusu mi je isisala iz tjela, nevjerovatno nezasitna, ja san pet puti reka da nemogu vise, nemogu i gotovo, ali ne predaje se ta majci, koliko god je bija "nemocan" ona ga je osposobila svaki put... al dosta o sexu, amo dalje...
Gore opisani dogadjaj se ponovija jos par puta onako bez obaveza, samo sex i nista drugo, i onda je to pomalo postalo ozbiljnije, i jednu vecer kaze ona meni kako ima celijakiju, (crijevna bolest, nije toliko opasna ako se pridrzavas doktorskih uputa, a glavni problem je sta nesmis jest nista sta sadrzi gluten) i kao kaze mi da se nemoran vezat za nju ako me to smeta, i da mi ne zeli bit teret i tako to, i sta sad, sad se u meni probudija oni zastitnicki osjecaj koji mi je valjda usadjen jos od onog vrimena kad san pazija na mater bolesnu, (ko nezna o cenu se radi, pise u postu ispod ovoga) i ja joj kazen kako to nije uopce problem i da cu joj rado pomoc, skupa cemo to rijesit, mislin, ja nikad u zivotu nebi ostavija neku osobu radi toga sta je bolesna, mislin, svako ko bi radi bolesti ostavija osobu koja mu se svidja je za mene idiot svjetskih razmjera...
E onda su pocele pizdarije, kako to i obicno biva kod mene, svaku drugu vecer san bija sa njon na hitnoj, i nista to meni nije bilo tesko, ono sta je mene smetalo je to sta ona jednostavno nije tila slusat nikoga, doktor kaze nemoj jest kruv, jer kruv ima puno glutena u sebi, u biti psenicno brasno ima puno glutena u sebi, pa tako i svi proizvodi od psenicnog brasna, i sad dok san ja doma, ona se toga pridrzava koliko toliko, a dok san ja na poslu, nju mater sopa sa normalnom hranom, iako zna da nesmi, (zamislite tako glupu mater) i tako san se ja borija sa njon i materon, i postalo naporno, (smrsavija san 15kg u misec dana, toliko je bilo naporno) svako malo na hitnu u 3-4 ujutro, pa dodji doma odspavaj dvi ure, pa radi 12 uri, i tako iz dana u dan, sve zato sta ne zeli pazit sta jede, jos san ja nabavija "meni" od doktora sa popisom namirnica koje smi jest, i nije to tako tesko ni skupo se toga pridrzavat, a to je sve sta triba da bi se bolest drzala pod kontrolom....
I tako je to trajalo neko vrime, vec meni i posal poceja patit, kronicno san neispavan, zivci mi na rubu, i uzmen ja bolovanje i odlucin je odvest u bolnicu u zagreb, a vec je do tad lezala u sibenskoj bolnici dva puta po 5-6 dana, odlucija san se za zagreb jer mi je mater bila u zagrebu, i kao sta znamo moja mater radi svoje bolestu je upoznala sve moguce doktore i odlucila da ce nan pomoc, i odemo mi u zg, tamo sazna sve sta vec zna i dobije iste upute ko sta je dobila i odi, nema drugog nacina nego se pridrzavat propisane prehrane...
E sad dolazimo do ovoga zmijskog dijela price, ovaj dio price se pocea desavat nakon dva miseca od onog dana kad smo "film gledali", doslo je litnje doba, njoj je bilo malo bolje, i malo pomalo pocela ona sve kasnije dolazit doma, ona nista nije radila, ja radija ko konj svaki dan i neman snage ni volje svaki bozji dan ic vanka do 3 ujutro, i ja joj kazen da ja necu ic a ona ako oce sa prijateljicama, nek ide, ja moran radit svako jutro, i tako njoj to i pasalo, i jednu vecer kaze da ide u kafic di joj prijateljica radi i da ja ako ocu dodjen, ali da nece dugo, to je bilo oko devet navecer, i prosla ponoc a meni se nesto ne spava, i obucen se ja i spustin se do kafica, zatvoreno, a vodice nisu tako velike i odlucin ja obic jos par kafica koji rade, bija je neki glupi dan ja mislin utorak, tako da nema bas puno kafica koji rade, i da ne duljin, nadjen je u jednom kaficu, mortus pijanu kako visi po nekom konobaru, meni mrak na oci, al neka, produzin dalje i oden doma, ona mene nije vidila, i zaspen...
Sutra dan dodjen sa posla i pitan je kako je bilo sinoc, ona kaze kako su njih tri prijateljice bile u kaficu cilu noc, ja kazen da san bija do kafica, ali je bilo zatvoreno, ona meni da su one zatvorile kafic posli radnog vrimena i ostale unutra i zajebavale se, ja joj kazen da san je vidija i da znan di je bila i sta je radila i da je gotovo, nek se spakuje i ide ca materi, kratko i jasno, i naravno pocela odma opravdanja, plakanje, bla bla, ma ne zanima me ja kazen, tek san otisa od jedne kucke, netriba mi odma druga, i drz nedaj, pokupi se ona i ode tri metra dalje u materin stan, ali nije ponila sve stvari, i ja pokupin sta je ostavila i oden joj to odnit, udjen u apartman a ona sidi u fotelji i u saci joj hrpa normabela, cila kutija, istisla je cilu kutiju normabela od 10mg u saku i kaze da ce popit to sve, ja tija uzet joj iz ruke, al nemogu, stisla tablete u saku i nepusta, mogu joj jedino polomit prste, i kao nista, ajde ti ca ona ce meni, a ona ce to popit i to je to, i naravno sta sad, sta bi vi napravili u takvoj situaciji? nekako ja nju uvjerin da ce sve bit u redu, da cemo pokusat ponovo, ali samo ako ce bit po mome, a to nije tako strasno, ja san vrlo razuman i fleksibilan, i ne branin nista, ali mi nije bas drago da neko pravi budalu od mene, i prodje to tako...
I odma sutra dan, dolazin ja sa posla, a oko kuce svi susidi podboceni na zidicu i gledaju prema njihovom apartmanu, ja pitan sta je, sta se dogadja, oni mi kazu da se nesto dimi iz njihovog apartmana, a da su njih dvi otisle setat pasica, ja dodjen do apartmana i pogledan unutra, nevidi se nista od dima, (zamislite te ljude, vide da je pozar u apartmanu i nista, niti pozvali vatrogasce, podbocili se i gledaju) i ja razbijen prozor i udjen unutra, nevidin prst prid okon, probijen se kroz taj dim do kuzine i tamo vidin sta je, ostavile su rucak da se kuva i otisle, i naravno zapalilo se, uvatila vatra neku krpu i elemenat povise tece sa ruckom, i ugasin ja to nekako, otvorin spinu i natopija sve sa vodon, i otvorija sva prozore da se to izvitri, i da skratin pricu, izbacija nas vlasnik iz apartmana, njih iz ocitih razloga, a mene, neznan zasto, valjda zato sta san mu spasija kucu od pozara!? al on je meni isprica pricu kako on namjerava to sve preuredit u jedan veliki apartman, umisto ova dva manja, bla bla, i sta cu, sta je tu je...
E sad di ic, njena mater je nasla sebi neki apartmanic, a mi bi kao trebali skupa nac nesto, (iako meni ta ideja nije nimalo bila primamljiva, ja san samo ceka kako da je se rjesin, a da ne napravi kakvu pizdariju) pa smo tako krenuli u potragu za stanom i nasli ga isti dan, isli doslovno od vrata do vrata i pitali ljude i eto posricilo se, sad cu malo ubrzat pricu, ovo se vec oduzilo, znaci nasli smo apartman, priselili se i dobro, neko vrime je to funkcioniralo, kratko vrime jedno 20-ak dana, i onda je uslijedija pocetak kraja, prvo se spetljala sa nekin dileron i nekon narkomankom, i pocela ih dovodit doma, ja jo reka da ja to necu trpit i da ih vise ne dovodi doma, ona se tu bunila nesto, kao nisu oni takvi, to ja umisljan i bla bla, a ja se odgojija medju narkomanima i dilerima, no dobro, ja san je upozorija, al ona po svome dok meni nije jedan dan puka film, bilo je oko 3 ure ujutro, ja spavan, a oni dosli zavidani ko zmije svi troje i poceli tulum, a ja radin ujutro, i mene probude zvuci cajke iz kuzine (cajke ne mogu smislit) i ja izletin iz sobe onako gol u mudantama, izderen se na njh, njega uvatin za vrat i zalipin ga uza zid, svi zamukli, samo Zmija pametuje, sta ti oces, ja iman pravo dovodit koga ocu bla bla, i istiran je njih sve ca iz kuce i zapritin njemu, ako jos jedan put dodje da cu ga izmlatit ko beba zvecku ako ga jos jedan put vidin odi, nije se vise pojavia, ali je zato ona pocela sve cesce dolazit doma razvaljena heroinom, jednu vecer nisan smija zaspat jer je bila toliko puknuta da je zamalo zapalila krevet, kljucala sa cigaron u ruci, a ja samo gledan kako ce joj ispast i kako ce opet pozar napravit, al eto nije za divno cudo...
I onda je dosa kraj, jednog dana me zove ona i kaze kako joj je lose i kako nemoze nista kuvat pa da ja kupin nesto gotovo za jest kad dodjen sa posla, ja joj cujen po glasu da je zavidana, al pravin se glup, pa kazen dobro uzet cu neke hamburgere ili nesto, (ionako nije znala kuvat, ja san za nju karampandja) i dodjen ja doma, a ona se tusira i sredjuje, ja pitan di ces, rekla si da ti je lose, ona meni onako ladno, ma zva me jedan prijatelj kojeg nisan vidila sto godina da popijemo pice, aj dobro kazen ja, a u biti zabolime neka stvar i di ce i s kim ce, i ode ona oko 7 navecer i vrati se oko 4 ujutro, ja se prenen iz sna i pogledan na sat, a ona meni, sta gledas koliko je uri, ja cu ti rec 4 ujutro je, onako izdere se, ja nista, okrenen se i nastavin spavat, ujutro probudin se i uzmen joj mobitel koji je u biti moj mobitel koji san joj da da koristi, jer ona nije imala mob, i na koji mi je nabila 3200kn racuna, (ali to san kasnije sazna) i pogledan u mobitel medju slike i iman sta vidit, neki covik u svojin 50-im godinama gol i raskrecen na krevetu, pa slijedeca slika ona raskrecena na krevetu gola, i tako jos par slikica sa datumom od tog istog dana, samo par sati prije nego san ja uzea mob u ruke, i to je bilo nesto najbolje sta mi se moglo dogodit, to mi je bija izlaz, spas od te Zmije!
Mislin zna san da me vara di god stigne, al jednostavno me nije bilo briga, nit san je volia nit mi je bilo na ikoji nacin stalo do nje, to je bilo bas ono sta mi je tribalo, da ja mirne savjesti oden svojim putom, i sad ce mnogi pomislit, zasto nisan prije otisa i gotovo, a ja cu van rec zasto, zato sta jednostavno nisan ima vise snage se zajebavat sa nekin ko je u stanju napravit glupost zbog koje cu ja imat griznju savjest, tako da san ja jednostavno svojom ravnodusnoscu navea nju da radi sta oce i na taj nacin me "otira" od sebe, meni je i onako bilo ko da nje ni nema tu, nije to bila vise veza, vise smo mi zivili ko cimeri, uglavnom ja san njoj ostavia mobitel sa tom slikom na ekranu, tako da kad se probudi da odma vidi da san ja to vidija i gotova prica, kasnije tog dana kad san dosa doma nje nije bilo u kuci, ja se spakova i otisa kod svog sefa (onog sa pocetka price) u onaj isti apartman iz kojeg san zavrsija kod ove Zmije, ljudi moji, to je najzlocestija osoba koju san ja u zivotu upozna, totalno bolesna u glavu i bas ono ZLA do srzi, cudo jedno, al jebiga bija san ko srna ranjena, a ona vuk u janjecoj kozi, ali sta je tu je kako ja to volin rec, to je sve skupa trajalo neka 3 mj. tako da nema zla, a sad san van isprica sve tuzne ili zalosne price koje san ima, od sad pocinjen sa veselim pricama, i znan da san to napisa i u proslom postu, al sad stvarno necu vise tuzne price... obecavan...
Ljudi moji, zdravi i veseli bili, do sljedeceg citanja!