Pregled posta

Nije baš sve bajno i krasno...

Evo me ljudi, uletilo mi, napokon, nesto posla pa nestigoh pisat... Radin od jutra do mraka, a kako meni triba 3-4 ure da napisen post, sta zbog mog sporog pisanja, (ja badan po tipkovnici se dva prsta i falijen svaku trecu ric, pa se moran vracat i ispravljat) sta zbog duzine postova, a sta cu, ja se trudin to sta krace i brze napisat, ali ne ide...
Malo cu van nadopunit prethodni post, ali prvo cu malo o poslu, posli ce to bit bitno pa da to odma razjasnimo. Znaci nasa mala firma od troje ljudi, ja i dvi sestre, koje su meni ka sestre, otvaramo i preuredjujemo jedan kafic, i ima posla ko u prici, sve se obnavlja, tako da je to sad u zavrsnoj fazi i to je sad ludnica ziva, pituravanje, namjestaj itd... Nadamo se da ce otvorenje bit za nekih 10-ak dana, vjerovatno ce i jedan post bit posvecen tom dogadjaju, ako se buden moga sitit icega...
No dobro, o tom po tom, da ja nastavim, znaci znamo da san ja otisa u Osijek i da je sve ispalo kako triba i da je ona dosla sa menon u Vodice...
Posli toga je uslijedila borba sa odlascima i dolascima, jer je bilo najbitnije od svega da ona zavrsi fakultet. Pa je dolazila dva puta misecno na par dana, ja san tada jos uvik radija sa onin pomenutim namjestajem, i to je funkcioniralo nekako, ja san dobro zaradjiva i moga san si priustit da placan kredit za auto, podstanarstvo, hranu za prizivit i njoj za kartu da moze dolazit dva puta misecno (ona nije mogla sebi priustit za kartu, jer su njeni dosta siromasni...iako to sad nije toliko bitno, ali bit ce posli).
I to je tako bilo 8 miseci, a onda su joj zavrsila predavanja i ostali su samo ispiti, i tada je preselila za stalno u Vodice jer vise nije bilo potribe da stoji u Osijeku, odlazila bi samo na ispite.
E sad to je bilo super i to je bilo to, ali nekoliko miseci nakon sta je preselila se moralo dogodit sranje, a sranje je bilo to sta je meni puka disk u kraljeznici i jebi ga, otisa san na bolovanje, obavija sve pretrage i rezultat je bija taj da vise ne mogu radit taj posal, i to je bila katastrofa, neko vrime san gura bolovanje, pa posli bolovanja san nesto prima sa biroa, ali onda je stalo, nema vise nikakvih prihoda...
I svo to vrime dok san prima nesto crkavice sa zavoda, ja san trazija intezivno posal, prijavia san se za 200-tinjak (ne pretjerujen) poslova, od cistaca do prodavaca, ma na svaki oglas za koji san smatra da bi moga taj posao radit ja san se prijavia, ali nebi isus, nece pa nece, od svih tih pustih oglasa i zivotopisa koje san posla mozda njih 10-ak mi je odgovorilo, (da nisan primljen naravno) a ostali se nisu udostojili niti odgovorit...
I onda je pocelo, auto san uvalija ocu na neko vrime, nek vozi i placa kredit, mada ni on nije bas u nekoj krasnoj situaciji, ali eto tada je moga nekako jos i preuzet tu obavezu od mene, ona je tu i tamo davala repeticije iz mat i fiz, i nekako smo jedva spajali kraj sa krajen, ja bi odradija tu i tamo neku faturetu kad bi uletilo, ali sve je to bilo osudjeno na propast...
Onda je njoj uletija posal u osnovnoj skoli u Vodicama, ali samo privremeno kao zamjena, to je trajalo cili jedan tjedan... , ali eto dobro je uletilo i opet smo nekako gurali ko siromasi... Najgore od svega je bilo to sta je ona tribala putovat dosta cesto na ispite...
I onda je uletilo nesto bolje, ona se uspila zaposlit sezonski u konzuma, a ja san isto tako samo na par miseci kod jednog vulkanizera uspija nac posla malo...
Ali sezona je brzo prosla...opet smo oboje bez posla, ostale su samo repeticije koje je davala...a od toga se nemoze placat podstanarstvo i zivit...ja san vec upa u dugove do grla...i vise nije bilo izlaza...
I tako mi odlucimo ic u Osijek dok ona ne zavrsi fakultet, i nagovorin ja nekako ovog naseg stanodavca da mi cuva stan i da ga ne iznajmi nikome dok se ne vratimo, i dogovorimo se da cu mu placat 500 kn samo da mi cuva stan, da ga ne iznajmi, to je tribalo trajat tri miseca...i odosmo mi u Osijek, u biti lazem, ja nisan bija za to, ja nisan tija ic u Osijek jer san sebi obeca posli Tribunja (koga zanima nek odskrola doli do posta "6 godina u Tribunju") da vise nikad necu zivit u zajednici sa bilo cijim roditeljima, i nisan odma otisa, ali nakon dvadesetak dana gladovanja su me nagovorili da dodjem, i sjedoh ja u svog 30 godina starog fiat una, natocin rezervar loze i odoh u Osijek...
Izdrza san 20-ak dana i vidjeh da to nece funkcionirat, da se odma razumimo, ja neman nista protiv njenog brata i majke, (oca nema) ali jednostavno pocele su tenzije, a ja nisan tija opet prolazit kroz ta "natezanja" i tako se ja pokupih pod izgovorom da san nasa neki posal u Vodicama i odoh, ona je ostala kako je i bilo planirano, dapace ja san inzistira da ostane, jer tamo ce bar imat nesto za jest, a ja cu se snac nekako...
Bilo je to jebeno razdoblje, posla neman, gladan, stanodavac ne zna da san se vratija i da san u stanu jer on zivi u zg, iskljucilo mi internet, mobitel, televiziju, sve....sam u stanu bez icega, a sta je najbitnije bez hrane....gladan...doslovno, a posla ni za ljek..
Ja ni sam neznan kako san se snalazija, kad bi me ona nazvala, ja bi reka da je sve ok, da nisan gladan, da se snalazim nekako, samo da se ne sekira i da zavrsi vise taj fakultet...i onda ko grom iz vedra neba nazove me mater i kaze da mi je poslala nesto hrane autobusom, iako nisan trazija niti je znala ona sta se dogadja...i to me spasilo, poslala je dovoljno da san ja to uspija rastegnit ohooho...i tako san se ja krpa 2 miseca, bez icega...
E onda je napokon nesto krenilo, naime moja susida koja zivi vrata do mene, a prije mi je i bila cimerka, (to jedna od one dvi sestre sa pocetka ove price) zivili smo skupa u ono vrime kad san ja upozna svoju dragu, u biti ona je cak djelomicno i zasluzna za to, jer mi je ona dala svoj laptop na koristenje i uputila me na "smokvu" di san, kao sta znate iz prethodnog posta, i upozna svoju dragu, ali da sad ne digresiram previse, ona mi je ponudila posao u svojoj, maloj, gore na pocetku pomenutoj tvrtci, i zahvalan san joj da kraja zivota za to! (ona nezna da ja pisem ovaj blog, da nebi mislili da joj se ulizujen!)
Iako ni ona nije znala da gladujem, ali znala je da trazim posao, i eto spasila me je, doslovno, ali posao je u glavnini ljeti kad krene turizam, preko zime nema bas sta se radit, ali i zimi kapne nesto novaca, tako da san ja presretan sa ovim poslom, jer mi nije naporan za kicmu, sta mi je najbitnije, ali da neduljim, znaci ja san nasa posal, draga je zavrsila fakultet i dosla nazad u Vodice, i malo posli nego sta je dosla je nasla posao u pekari, i prijavljivala se na natjecaje za svoj posao, i sad kako smo se oboje zaposlili tako smo i nekako posudili novaca pa smo platili neke racune, tako da bar imamo internet i tv...i pomalo se sve pocelo normalizirat, doduse ja nisan odma poceja radit jer je tada bija treci misec, pa nisan jos ima sta radit, ali bilo je sigurno da vec negdi sredinom cetvrtog pocinjem...
I onda je krenilo, ona je nasla ubrzo posao u svojoj struci i radi u osnovnoj skoli u Sibeniku, predaje matematiku i fiziku, ja san poceja radit i sve se prominilo na bolje, i bas u to vrime me nazove otac, koji takodjer nije zna sta se dogadja, i kaze mi da nemoze vise placat kredit i da dodjem po auto i da se snadjem kako god znam, da mi je to reka misec dana prije, moga bi se slobodno ubit...
Ali nije jos gotova prica, sad kad se nekako stabilizirala financijska situacija, i oboje imamo posal, onda je dosla nova pizdarija, moja draga upade u zdravstvene probleme, necu navodit kakve, (to je njena zelja, da nepisem o tome, a ja postujem njene zelje) samo cu van rec da je imala prije nekih 3 miseca dvi operacije, i jos nije sve u potpunosti rijeseno, ali nadamo se da ce bit...a taman dobila pravi posal...nemos virovat koje san ja kurceve srice, i ona takodjer...ali dobro je i dalje radi na istom mistu u istoj skoli i trebala bi uskoro i dobit ugovor za stalno...ostalo je jos puuuuno dugova i neplacenih racuna, auto san proda, ali iman onog unica 30 god starog i sluzi me!
I eto sad san van isprica cilu pricu, ono sta je bitno je to da ja i dalje radim za svoju "sestru" i da je draga tu na kaucu kraj mene i priprema se za sutrasnji radni dan u skoli, i idalje mi se smije dok ja nabadam po ovoj klapavoj tipkovnici!
Tako da kad se sve skupa zbroji, nije bas bajno i krasno, ali moglo je bit i gore...evo citirat cu Olivera za kraj: "...šaka suza, vrića smija, ća je život vengo fantažija.."
A evo van i videjo iste pisme, bas mi nekako pase ova pismica uz ovi post...





Ljudi moji, zdravi i veseli bili, do sljedeceg citanja!

Post je objavljen 27.03.2011. u 10:42 sati.