LudiSplitjo

Danas necu pisat puno o sebi, danas cu napisat post o jednom postu koji san procita i koji me je naljutija!
Znan da mnoge zaboli neka stvar sta je mene naljutilo, ali neka, ja cu ga svejedno napisat, i znan da ce bit mnogo negativnih komentara, pogotovo od onih koji se osjete prozvani, ali neka, zato san i napisa da su svi komentari dobrodosli, i pozitivni i negativni...
Pa da krenemo, otvorin ja naslovnu stranicu bloga i u ovom zadnjem pregledu blogerskog tjedna vidim slijedecu recenicu: "Kruletova priča o Zoranu je mnoge rasplakala." (koga zanima sad zna di ce nac pricu) a ja cu ukratko opisat sta pise u tom postu, znaci taj nas kolega bloger je taj dan radija svoj uobicajeni posao, koliko san ja svatija iz posta, on nadzire gradilista na kojima firma za koju on radi izvodi nekakve gradjevinske radove, i tako on sjedeci i pricajuci na mob, ugleda nekog jadnog covika koji gleda prema njemu, i osjeti on da taj covik nesto triba, on to sve lipo i slikovito opisuje u svom postu, a ja sad nezelin to sve prepisivat, i pita on njega u cemu je problem i sta zeli, i taj jadni covik njemu kaze da zeli radit i da zeli posao, (odsad cemo ga zvat Zoran, tako se valjda i zove taj jadni covik) i sad on njega pozove u svoj kontejner ponudi mu da zapali, i krene prica, naime Zoran je gladan, ima je oca alkoholicara koji je maltretira njega i mater, podstanar je i jednom rijecju jadan covik koji nema srice u zivotu...
I tako oni pricaju, on mu kaze da mu on nemoze dat posao, nego neka se javi u sjediste firme, i pomalo oni dodju do toga da se zoran vec prijavljiva u tu firmu i da ga nisu nikad niti kontaktirali, i covik odma izgubi nadu da ce se tu zaposlit, ali on ga ohrabljuje da ne odustaje i da ide osobno u sjediste firme i tamo nek pita za posao, i ode i kupi coviku nesto za jest, (sta je pohvalno i velikodusno, da se odma razumimo) i sad prije nego ja krenem sa paljbom, preporucujem svima da odu i procitaju post i komentare, evo provat cu i link stavit ako uspijen Kruletov post , valjda je dobar...
E sad zasto san ja ljut na taj post, i sta me muci, prvo da se odma razumimo ja uopce nevidin koja je svrha ovog posta, osim eventualno stjecanje "popularnosti" ili nesto slicno tome, neman nista protiv naseg cijenjenog kolege blogera, ali me smetaju ovakve stvari i iman pravo na svoje misljenje, koje je iz druge perspektive, iz Zoranove perspektive, naime ocigledno je da ja imam i kompjuter i internet i da sad nisam u Zoranovoj kozi, ali san bija i te kako san bija! Ja prije par godina nisan ima nista od navedenog, posal san izgubija radi zdravstvenih problema sa kraljeznicom, podstanar san i dan danas, posao san trazija dvi godine, posla san 300 zamolbi na 300 mista, i svi su me odjebali, velika vecina se nije ni udostojila odgovorit na zamolbu, isa san od vrata do vrata firmi trazeci posao, nisan ga dobija, bija san gladan isto ko i Zoran, nekad danima nisan ima niti koru kruva za jest, doslovno! Cura mi je zivila u Osjeku, nazvala bi me i pitala sta je i iman li sta za jest, ja bi reka da iman i da je sve u redu, jer znan da mi nemoze pomoc, pa sta cu je onda zamarat i govorit joj da san gladan, isto tako je bilo i sa roditeljima, pa cak i ni moja susida, (ona mi je dala posao i dan danas radin za nju) koja zivi vrata do mene i dobra mi je prijateljica, nije znala da san gladan vec danima, ali nisan kuka, onda idemo dalje, moj stanodavac, za razliku od Zoranovog nije ima razumijevanja za moju situaciju, i nije ga zanimalo nista drugo osim novaca i to tocno na vrime, bez kasnjenja iti jedan dan, ako taj dan u misecu nemas novce, pakuj se i odi di god znas, e sad zasto ja uopce pisen ovo o sebi, e pa pisen za to sta "Zorana" ima koliko god oces u ovoj nasoj krasnoj drzavi, i siguran san da ni jednome Zoranu nece pomoc post, poput kruletovog, ni najmanje, a ni puste prolivene "suze" suosjecajnih "komentatora", ne tvrdin ja da njima nije stvarno zaj covika, ali mi jednostavno ovakve stvari dizu tlak i zato ocu napisat sta ja mislin o tome, ako vec pises takav post i zelis pomoc coviku u nevolji, onda ga pitaj puno ime i prezime, adresu, neki kontakt broj, i napisi to u postu, pa neka svi ti koji procitaju, umisto da liju "suze" i umiru od tuge, neka posalju nesto Zoranu, 10,20,100 kn, koliko ko moze, bilo sta, hrane, ponudu za posao, ma bilo sta, jer Zoran se nece najest od pustih komentara i tog tuznog posta, nece ga ni procitat, E jeben ti ja taki post prijatelju, virujen ja da su tvoje namjere iskrene i da ti je zaj covika, ma mi ce cini da ti je vise stalo do citanosti, nego do toga da iskreno pomognes coviku...
Eto toliko od mene za danas, znan da ovo nije moja uobicajena rutina, ali brate mili, nevolin da se neko "promovira" (bar san ja to shvatija kao samopromociju na blogu, jer nevidin druge svrhe ovog posta, niti kako on moze pomoc Zoranu) na racun jadnih i gladnih ljudi, kakav san i sam bija, necu se nikome ispricavat na racun ovoga posta, jer ako se neko i osjeti uvrijedjen, znaci da mu je jasno da san u pravu sta ovo pisen, a sama spoznaja toga je prvi korak ka tome da postanu jos bolji ljudi nego sta jesu...
Ljudi moji, zdravi i veseli bili, do sljedeceg citanja!