LudiSplitjo

Napokon gotovo, u biti nije još ali tu je negdi, jos u ostali ovi vlasnici apartmana, još njih otpremit i to je to!
Prvo pozdrav svin mojin blogofrendovima i frendicama, vidija san da me prizivate i da me se sitite svako malo i na tome van fala velika!
Ovi post ce bit neki rezime ciloga lita, necu puno o poslu i sezoni, bilo je naporno ludnica ziva, od jutra do mraka bez stajanja, mozda san moga i napisat koji post ali nebi to bilo to, onako umoran i nispavan, to bi bilo priko neke stvari, tako da san odlucija da je bolje ne pisat nego pisat bez veze samo da pisen...
Dogodilo se dosta toga ovoga lita, posta san moderator na index.hr-u, to je zivi kaos tamo, debila svih vrsta i dezena, neznan uopce kako san se uvalija u to, malo san cita i pisa i eto ponudili mi i ja prihvatija...nije neka obaveza, kad me volja zakljucan i obrisen par debilnih postova, baniran pokojeg idiota i tako...zna bit i zanimljivo... Upozna san i tamo par dobrih i zanimljivih ljudi...
Kafic oni pomenuti u proslome postu radi ko sat, izgleda super, gostiju ima uvik, mlada i luda ekipa, muzika uzivo svako malo, (a ja mukti pijen) bilo je par dobrih partija ovoga lita ludih i nezaboravnih!
A dogodilo se i nesto sta me je najvise razveselilo i obradovalo, ona moja "sestra" susida, sefika je rodila jednu malu prekrasnu curicu! Ajme kako san bija sritan ko da se meni dite rodilo, zovu me ujo po vodicama jer mi je ta cura stvarno ko sestra...ubija san se ko majka taj dan, i jos san radija kad se to dogodilo, bilo je oko 4 popodne, posla ko u prici, a vijest stigla da je rodila, ostavija sve otisa u kafic i oma 5-6 stock-ova srknija, ja i sestra joj...dosli gosti, salju poruke da cekaju na pumpi (ina) da kad ce neko doc po njih...pomalo cekajte doc ce neko, imamo puno posla i tome slicni su bili odgovori na poruke, posli kad san otisa po njih...a boze sacuvaj, ni ja sam neznan kako san ih doveja do apartmana, jos ja na motoricu a oni me kao tribaju pratit sa svojin auton do apartmana...u 2 km puta san ih 3 puta izgubija pa se vracaj po njih, ma uzas...bolje da ne prican dalje, a kako san ih popisiva za prijavit u turisticku zajednicu...i jos poljaci i ona njihova prezimena...to ni bog nije moga procitat sta san ja pisa...no dobro...rijesija se njih i nazad u kafic, ludnica ziva sve do jutra, popija san bocu stocka...ubija se, ali nije mi zaj...bas san bija sritan!
Jedino mi zaj sta niko od vas nije uspija uvatit malo vrimena da doletite do Vodica, a bas san se nekako nada da cu upoznat bar nekog od vas...ali dobro, sta je tu je...ne gubin nadu, doc cete vi meni kad tad, nagovorit cu ja vas prije ili kasnije! ;)
Amo dalje, ovi zadnji dio posta cu posvetit mojoj prvoj i najvecoj ljubavi Hajduku! Otvorija se jedan novi forum, evo link: Hajduk fans i tu san isto moderator, i to mi je posebno drago jer stvarno uzivan na tom forumu, em je posvecen mome Hajduku, em san tamo nasa nekoliko stvarno dobrih ljudi sa kojima svakodnevno prican, zajebavan se i ukratko uzivan, ovo nije reklamiranje, samo ocu docarat kako mi je super tamo sa tim ljudima, a kako oni znaju za ovi moj blog ovim putem cu ih sve pozdravit, nemojte mi zamirit ali moran ih nabrojat...znaci redom: Admine, Marko, Bira , MCML, Korky, Medi, Kiso, Splycho, Marijo, Diego, Uncut, Apoc, Croato, Ivana , Vesti, Ruzi, Branac, Čaš'ca...pozzz ekipa, ovi su najaktivniji na chat-u, ako san koga zaboravija neka mi oprosti, i još jedna napomena vrlo vazna, (ovo radi Marka pisen ) redoslijed je skroz "random" znaci svi su mi podjednako dragi!
Eto moji dragi blogofrendovi/ce nemojte mi zamirit šta san malo zaspama ali mora san, i slobodno se pridruzite ako zelite, svak je dobro dosa, najbolje je to sta imamo chat i uvik je neko na njemu...eto necu vise o tome...
E sad ima toliko toga sta bi van ima za rec ...ali pomalo cemo, ima vrimena...I'm back! Za ovi prvi poslijesezonski post je dosta, nesmin predugo pisat jer ce mi se Slatka mala Martina naljutit! :) Nisan vas zaboravija i puno puti ste mi pali na pamet, eMice tebe se sitin svaki put kad yt otvorin ;), Nato od tebe kopiran viceve pa lipin okolo ;), Teobalda ti si mi dizajn inspiracija ;), Uvik jaka vidin linkaš ko luda, neka ;), "Majko draga" mailova nikad dosta! ;) Fra gavuniću čitan te... ;) Svaki put kad napravin pizdariju Ibe mi padne napamet ;), Tajana andjele moj, nisan te zaboravija...jednostavno nije bilo vrimena, oprosti mi...
Eto da ne nabrajan svih jer bi to moglo potrajat...nikoga nisan zaboravija i sve vas puno pozdravljan i ocekujen da mi malo pisete sta kod vas ima novoga, znan da je Sedma otisla i moran priznat da mi je puno zaj...ako ovo procitas Sedma znaj da falis... :(
Potrudit cu se procitat sta ste sve lipoga pisali svo ovo vrime dok me nije bilo...ali potrajat ce to, ka sta san i reka na pocetku nije jos sve stalo, jos se radi ali iman vise vrimena pa cu cesce navracat...evo opet san cili lancun napisa a nista skoro nisan reka...a vec ste navikli...taki san kaki san...uvik isti od prvog dana, znan da me takvog i volite! (uuuuu ovo je bilo samouvjereno )

Ljudi moji, zdravi i veseli bili, do sljedeceg citanja!

Evo mene ljudi moji dragi i mili, prvo ispricavan se zbog poduzeg izbivanja ali sta je tu je...iskreno nije mi zaj jer napokon iman posla pa ce bit i para, a za pisanje nikad nije kasno!
Drugo, puno fala mojim vjernim citateljima/cama, (puno vise je citateljica, sta meni godi u neku ruku ;)) sta se brinu za mene i posjete me svako malo u komentarima da vide di san i sta se dogadja, pa evo da van objasnin situaciju...
Uskrsnija san! Sta bi znacilo da san iz zimskog mrtvila, koje je trajalo predugo za moj pojam, napokon zivnija, sta oce rec da iman more posla i da san presretan sa takvim razvojem situacije jer nisan ocekiva nista posebno prije pocetka sezone, ali eto privarija san se i presretan san sta jesan!
A kako se kod mene nista nemoze normalno odvijat tako se ni ovo sa poslon nije "normalno" dogodilo, nego iz totalne letargije san uletija u totalnu euforiju i ludnicu, krenilo je kao tribalo bi nesto malo pogledat u jednom apartmanu, ima nesto vlage na par mista, i tribalo bi stavit jednu plafonjeru....a ispalo je triba pruredit cili kafic i zavrsit sve da bude spremno za otvaranje prije uskrsa, i onda jos u medjuvremenu dosla jedna njemica i jedna englezica i oce da in se opitura i preuredi cili apartman do sezone, i onda jos jedna njemica oce sredit cilu kucu na tri kata i to tuto-kompleto, sve zivo triba napravit u kuci, zidovi u kurcu, nema lustera i plafonjera, nevaljaju nepovratni ventili na bojlerima, grilje (skure) i prozore i vrata triba opiturat...da ne nabrajan vise, nema sta nema za radit u toj kuci, a ja to sve sam radin...i eto tako to ide kod mene iz krajnosti u krajnost, ali ne zalin se, naprotiv uzivan radeci, dosta mi je bilo cilu zimu mulit!
I eto to je to, zato me nema i zato ne pisen, jednostavno ne stignen i iskreno neman ni volje onako umoran kad dodjen doma, radin od jutra do mraka, a nedilja, nediljon bi i moga nesto napisat, ali kako je lipo vrime i kako smo taj kafic sredili i otvorili...nekako mi cila nedilja prodje u setnjici danju i boravkom u tom kaficu nocu, malo glumin dj-a i eto tako ni nediljon ne stignen nista napisat...i evo sad vas usput i pozivan da ako dodjete u Vodice ovoga lita, obavezno potrazite caffe "Centar" pa cete vidit mojih ruku djelo!
Sve skupa je ispalo super sa kaficom, a to je kafic od buduceg muza moje sefike (to je ona susida iz proslog posta za koju ja radin) koja je trudna da usput kazem, tako da je ova sezona na meni i njenoj sestri da to odradimo kako triba, nece bit lako...ali o tom potom...ima jos dva miseca do sezone...
Eto sad san van lipo objasnija di san i sta se dogadja i zasto me nema!
A sad cu jos malo pisat da nebi pomislili kako san poceja pisat kratke postove, a to nebi bilo u redu s moje strane nikako! Ovo ce se sigurno svidit slatkoj maloj Martini ;)
Odlucih bas danas pisat jer je uskrs a ja se osjecan, kako naslov kaze, uskrsnutim, i ovim putem vam svima zelim sretan uskrs! Ja nisan neki vjernik kao sta vec do sad vjerovatno znate, u biti ne da nisan neki vjernik, nego nisan nikakav vjernik da se razumimo, a iman i razloga za ne bit, ali necu na danasnji dan o toj temi iz postovanja prema svim vjernicima protiv kojih nemam ama bas nista, nekim ljudima jednostavno triba vjera da bi normalno funkcionirali i ja to cijenim, meni ne triba, ja virujen u svoje ruke i svoje srce, jer da nije toga ni bog me nebi spasija gladi...
I smatram se dobrom osobom, cak puno boljom nego puno njih koji su svaku nedilju u crkvi boga mole, a kad izadju iz crkve pokazu pravo lice...ali necu, necu vise o tome, ja uvik necu o tome i onda roman napisen, a sta cu kad san takav...
Amo dalje, sta je jos bilo zanimljivoga, sad kad pisen da napisen sve sta mi je na pameti jer ko zna kad ce sljedeci post...aha prvo da vas sve moje vjerne blogofrendove pozoven ovako javno da dodjete u Vodice bar na jedan dan...ako nemozete vise, eMicu, šašavu mamicu, slatku malu Martinu, Teobaldu i Natašu san vec pozva, ja mislin bar da jesan, uglavnom smjestaj za dvoje iman pa sad, ko oce nek dodje dobrodosli ste svi, ili bar ako vas put navede kroz Vodice, javite se da popijemo kavicu, eto to smo rijesili, sta jos ima novoga....hm...zajeba san popisivace, niti su me popisali niti znaju ko san ni di san, ja san prijavljen u Splitu jos uvik i bit cu i dalje, i glupa su pitanja do boli...znan ja da je to sve za razno razne statistike i bla bla, ali to je sve sranje da prostite, i bas san reka da nema isusa da me popisu i nisu, curu su popisali mene nisu, ja ne postojin, tako da ce ove godine bit bar jedan stanovnik manje, tako da znate kad objave konacne rezultate da ima jos jedan vise koji nije popisan!
Ali ozbiljno, ovo popisivanje je tesko preseravanje, necu sad navodit pitanja kad ih vec svi vjerovatno znate, to su teske nebuloze, pa samo ja u ovoj maloj sredini znan 20-ak ljudi koji su se izjasnili kao vjernici katolici reda radi, a nisu vjernici i to znaju i pticice na grani, tako da te njihove statistike ce bit smjesne na kraju svega, jer po hrvatske misli da se mora izrazit kao katolik vjernik, inace nije hrvat, ma nabijen ja taki popis na neku stvar, kad se ljudi srame necega sta jesu ili nisu...ali dobro da ne duljim vise oko toga, idemo dalje...pa i nema bas vise nista posebno za navest...to bi bilo to otprilike...
Znaci sve u svemu, radin i presretan san zbog toga, uskrsnija san...svi vec znate iz mojih prethodnih postova da, kao i mnogi drugi, jedva spajan kraj sa krajen i ovo sta mi je sad uletilo me je stvarno spasilo i obradovalo i uzivan u poslu, virovali ili ne, sa guston se budin svako jutro i iden radit i cili dan radin sa guston, i radija san jucer i sutra cu vjerovatno, svojom voljom, niko me nije tira da radin jucer, niti me tira da radin sutra, ali ja ocu jer se osjecan super i uzivan i dani mi lete ko ludi, to i nemora nuzno bit dobro, ali tako je...eto ljudi moji, jos jednom se zahvaljujen na svim komentarima i drago mi je da ste me se zazelili, zaj mi je sta sad nece bit nesto puno postova slijedecih par miseci...ali sta je tu je...trudit cu se da vas drzin informirane sta cesce i unaprid se radujen da cu mozda i upoznat nekog od vas ako vas put navede prima Vodicama...
Evo jedna prigodna za trenutnu situaciju:



Ljudi moji, zdravi i veseli bili, do sljedeceg citanja!

Evo me ljudi, uletilo mi, napokon, nesto posla pa nestigoh pisat... Radin od jutra do mraka, a kako meni triba 3-4 ure da napisen post, sta zbog mog sporog pisanja, (ja badan po tipkovnici se dva prsta i falijen svaku trecu ric, pa se moran vracat i ispravljat) sta zbog duzine postova, a sta cu, ja se trudin to sta krace i brze napisat, ali ne ide...
Malo cu van nadopunit prethodni post, ali prvo cu malo o poslu, posli ce to bit bitno pa da to odma razjasnimo. Znaci nasa mala firma od troje ljudi, ja i dvi sestre, koje su meni ka sestre, otvaramo i preuredjujemo jedan kafic, i ima posla ko u prici, sve se obnavlja, tako da je to sad u zavrsnoj fazi i to je sad ludnica ziva, pituravanje, namjestaj itd... Nadamo se da ce otvorenje bit za nekih 10-ak dana, vjerovatno ce i jedan post bit posvecen tom dogadjaju, ako se buden moga sitit icega...
No dobro, o tom po tom, da ja nastavim, znaci znamo da san ja otisa u Osijek i da je sve ispalo kako triba i da je ona dosla sa menon u Vodice...
Posli toga je uslijedila borba sa odlascima i dolascima, jer je bilo najbitnije od svega da ona zavrsi fakultet. Pa je dolazila dva puta misecno na par dana, ja san tada jos uvik radija sa onin pomenutim namjestajem, i to je funkcioniralo nekako, ja san dobro zaradjiva i moga san si priustit da placan kredit za auto, podstanarstvo, hranu za prizivit i njoj za kartu da moze dolazit dva puta misecno (ona nije mogla sebi priustit za kartu, jer su njeni dosta siromasni...iako to sad nije toliko bitno, ali bit ce posli).
I to je tako bilo 8 miseci, a onda su joj zavrsila predavanja i ostali su samo ispiti, i tada je preselila za stalno u Vodice jer vise nije bilo potribe da stoji u Osijeku, odlazila bi samo na ispite.
E sad to je bilo super i to je bilo to, ali nekoliko miseci nakon sta je preselila se moralo dogodit sranje, a sranje je bilo to sta je meni puka disk u kraljeznici i jebi ga, otisa san na bolovanje, obavija sve pretrage i rezultat je bija taj da vise ne mogu radit taj posal, i to je bila katastrofa, neko vrime san gura bolovanje, pa posli bolovanja san nesto prima sa biroa, ali onda je stalo, nema vise nikakvih prihoda...
I svo to vrime dok san prima nesto crkavice sa zavoda, ja san trazija intezivno posal, prijavia san se za 200-tinjak (ne pretjerujen) poslova, od cistaca do prodavaca, ma na svaki oglas za koji san smatra da bi moga taj posao radit ja san se prijavia, ali nebi isus, nece pa nece, od svih tih pustih oglasa i zivotopisa koje san posla mozda njih 10-ak mi je odgovorilo, (da nisan primljen naravno) a ostali se nisu udostojili niti odgovorit...
I onda je pocelo, auto san uvalija ocu na neko vrime, nek vozi i placa kredit, mada ni on nije bas u nekoj krasnoj situaciji, ali eto tada je moga nekako jos i preuzet tu obavezu od mene, ona je tu i tamo davala repeticije iz mat i fiz, i nekako smo jedva spajali kraj sa krajen, ja bi odradija tu i tamo neku faturetu kad bi uletilo, ali sve je to bilo osudjeno na propast...
Onda je njoj uletija posal u osnovnoj skoli u Vodicama, ali samo privremeno kao zamjena, to je trajalo cili jedan tjedan... , ali eto dobro je uletilo i opet smo nekako gurali ko siromasi... Najgore od svega je bilo to sta je ona tribala putovat dosta cesto na ispite...
I onda je uletilo nesto bolje, ona se uspila zaposlit sezonski u konzuma, a ja san isto tako samo na par miseci kod jednog vulkanizera uspija nac posla malo...
Ali sezona je brzo prosla...opet smo oboje bez posla, ostale su samo repeticije koje je davala...a od toga se nemoze placat podstanarstvo i zivit...ja san vec upa u dugove do grla...i vise nije bilo izlaza...
I tako mi odlucimo ic u Osijek dok ona ne zavrsi fakultet, i nagovorin ja nekako ovog naseg stanodavca da mi cuva stan i da ga ne iznajmi nikome dok se ne vratimo, i dogovorimo se da cu mu placat 500 kn samo da mi cuva stan, da ga ne iznajmi, to je tribalo trajat tri miseca...i odosmo mi u Osijek, u biti lazem, ja nisan bija za to, ja nisan tija ic u Osijek jer san sebi obeca posli Tribunja (koga zanima nek odskrola doli do posta "6 godina u Tribunju") da vise nikad necu zivit u zajednici sa bilo cijim roditeljima, i nisan odma otisa, ali nakon dvadesetak dana gladovanja su me nagovorili da dodjem, i sjedoh ja u svog 30 godina starog fiat una, natocin rezervar loze i odoh u Osijek...
Izdrza san 20-ak dana i vidjeh da to nece funkcionirat, da se odma razumimo, ja neman nista protiv njenog brata i majke, (oca nema) ali jednostavno pocele su tenzije, a ja nisan tija opet prolazit kroz ta "natezanja" i tako se ja pokupih pod izgovorom da san nasa neki posal u Vodicama i odoh, ona je ostala kako je i bilo planirano, dapace ja san inzistira da ostane, jer tamo ce bar imat nesto za jest, a ja cu se snac nekako...
Bilo je to jebeno razdoblje, posla neman, gladan, stanodavac ne zna da san se vratija i da san u stanu jer on zivi u zg, iskljucilo mi internet, mobitel, televiziju, sve....sam u stanu bez icega, a sta je najbitnije bez hrane....gladan...doslovno, a posla ni za ljek..
Ja ni sam neznan kako san se snalazija, kad bi me ona nazvala, ja bi reka da je sve ok, da nisan gladan, da se snalazim nekako, samo da se ne sekira i da zavrsi vise taj fakultet...i onda ko grom iz vedra neba nazove me mater i kaze da mi je poslala nesto hrane autobusom, iako nisan trazija niti je znala ona sta se dogadja...i to me spasilo, poslala je dovoljno da san ja to uspija rastegnit ohooho...i tako san se ja krpa 2 miseca, bez icega...
E onda je napokon nesto krenilo, naime moja susida koja zivi vrata do mene, a prije mi je i bila cimerka, (to jedna od one dvi sestre sa pocetka ove price) zivili smo skupa u ono vrime kad san ja upozna svoju dragu, u biti ona je cak djelomicno i zasluzna za to, jer mi je ona dala svoj laptop na koristenje i uputila me na "smokvu" di san, kao sta znate iz prethodnog posta, i upozna svoju dragu, ali da sad ne digresiram previse, ona mi je ponudila posao u svojoj, maloj, gore na pocetku pomenutoj tvrtci, i zahvalan san joj da kraja zivota za to! (ona nezna da ja pisem ovaj blog, da nebi mislili da joj se ulizujen!)
Iako ni ona nije znala da gladujem, ali znala je da trazim posao, i eto spasila me je, doslovno, ali posao je u glavnini ljeti kad krene turizam, preko zime nema bas sta se radit, ali i zimi kapne nesto novaca, tako da san ja presretan sa ovim poslom, jer mi nije naporan za kicmu, sta mi je najbitnije, ali da neduljim, znaci ja san nasa posal, draga je zavrsila fakultet i dosla nazad u Vodice, i malo posli nego sta je dosla je nasla posao u pekari, i prijavljivala se na natjecaje za svoj posao, i sad kako smo se oboje zaposlili tako smo i nekako posudili novaca pa smo platili neke racune, tako da bar imamo internet i tv...i pomalo se sve pocelo normalizirat, doduse ja nisan odma poceja radit jer je tada bija treci misec, pa nisan jos ima sta radit, ali bilo je sigurno da vec negdi sredinom cetvrtog pocinjem...
I onda je krenilo, ona je nasla ubrzo posao u svojoj struci i radi u osnovnoj skoli u Sibeniku, predaje matematiku i fiziku, ja san poceja radit i sve se prominilo na bolje, i bas u to vrime me nazove otac, koji takodjer nije zna sta se dogadja, i kaze mi da nemoze vise placat kredit i da dodjem po auto i da se snadjem kako god znam, da mi je to reka misec dana prije, moga bi se slobodno ubit...
Ali nije jos gotova prica, sad kad se nekako stabilizirala financijska situacija, i oboje imamo posal, onda je dosla nova pizdarija, moja draga upade u zdravstvene probleme, necu navodit kakve, (to je njena zelja, da nepisem o tome, a ja postujem njene zelje) samo cu van rec da je imala prije nekih 3 miseca dvi operacije, i jos nije sve u potpunosti rijeseno, ali nadamo se da ce bit...a taman dobila pravi posal...nemos virovat koje san ja kurceve srice, i ona takodjer...ali dobro je i dalje radi na istom mistu u istoj skoli i trebala bi uskoro i dobit ugovor za stalno...ostalo je jos puuuuno dugova i neplacenih racuna, auto san proda, ali iman onog unica 30 god starog i sluzi me!
I eto sad san van isprica cilu pricu, ono sta je bitno je to da ja i dalje radim za svoju "sestru" i da je draga tu na kaucu kraj mene i priprema se za sutrasnji radni dan u skoli, i idalje mi se smije dok ja nabadam po ovoj klapavoj tipkovnici!
Tako da kad se sve skupa zbroji, nije bas bajno i krasno, ali moglo je bit i gore...evo citirat cu Olivera za kraj: "...šaka suza, vrića smija, ća je život vengo fantažija.."
A evo van i videjo iste pisme, bas mi nekako pase ova pismica uz ovi post...





Ljudi moji, zdravi i veseli bili, do sljedeceg citanja!

Evo uvatila me neka manija pisanja, pa cu van napisat kako san nasa sricu...bilo je to prije jedno 4 godine otprilike i bilo je to mozda dva tri miseca posli Zmije (koga zanima ko je Zmija i sta se tu dogadjalo neka odskrola malo doli i procita post "Ko srna ranjena"). Znaci, rijesija san se Zmije i sta sad? I onda san poceja prckat po internetu i gledat ove razno razne stranice za upoznavanje i tako naidjoh na Smokvu. To doduse i nije bas neka stranica za upoznavanje, nego vise onako eroticna stranica, sto je meni tada bilo zanimljivo, jer mi je tada jedina ljubavnica bila Desanka Šakić. I tako se ja ulogirah na tu Smokvu i krenuh u potragu. I naidjen na par zanimljivih profila, i sad, tu je postajala opcija za ocjenjivanje profila. I ocjenin ja tako par profila koji su mi se ucinili zanimljivi i nakon dan-dva dodje meni poruka od jedne od tih cura ciji san profil ocijenija (valjda je bila cura, ko ce ga znat, mozda je bio neki debeli prasac, peder ili sta ti ja znan)
E sad, ja bi vama najradje kopipejsta tu poruku odi, ali kako je to bilo prije 4 godine, ta se stranica bitno prominila, pa nema vise mog profila, pokusa san se ulogirat al nema me vise tu! Tako da van moran pricat onako kako se sicam da je bilo. Uglavnom, da ne duzim, posalje ona meni poruku u kojoj kao pise da mi je samo poslala poruku da je bezobrazno od mene da ocjenjujem njezin profil, a da ne znan o kakvoj se osobi radi. I ja njoj odgovorin da ja nisan ocjenia osobu, nego ono sta je ta osoba napisala o sebi u profilu i ne vidin sta tu nije u redu na kraju krajeva. Mislin zasto uopce nesto pises u profilu ako ces posli kritizirat nekoga ko ce ocjenit to sto si ti napisala u profilu. Nema bas smisla, al eto, tako je bilo...I da, jos je na kraju poruke naglasila kako je to jedina poruka koju ce mi poslat. Medjutim, nakon sta san ja njoj posla to sto san posla, dodje i druga poruka od nje u kojoj je napisala kako mi pise samo iz tog razloga sta je procitala u mom profilu nesto sta joj se svidja. Ja je pitam sta je to sta joj se svidja. E sad, da van objasnim kako je to izgledalo u mom profilu. Ima naravno, razno raznih pitanja, uglavnon orjentiranih na sex i medju njima je bilo jedno, kao u stilu, koji je po tebi najbitniji uvjet da bi dvoje ljudi mogli dugorocno imat dobru i ispunjenu (uspjesnu) seksualnu vezu, i ja san na to pitanje odgovorija ljubav. I to je to sta se njoj svidilo u mom profilu zbog cega je odlucila i dalje pisat iako je rekla da ce mi poslat samo jednu jedinu poruku, jer se ne dopisuje sa onima koji ocjenjuju profile. I nastavili se mi tako dopisivat, iako ja iskreno nisam bija zainteresiran za tu osobu, jer mi se nije svidija njen nacin razmisljanja niti malo, al eto, odlucih se malo zajebavat. I na kraju mi je maltene jela iz ruke. i odjedanput nestade. I sad, nisan ima kako drukcije doc do nje nego trazit po nekim parametrima profila (znaci, zna sam sta je u horoskopu, zna san visinu otprilike, zna sam boju kose, boju ociju i tako, par sitnica). I ukucam ja tako to u trazilicu i da vidin sta ce mi izbacit. I izbaci mi profile od jedno 10-ak osoba. I posaljem ja svima njima poruku, jesu li su oni ta i ta osoba, koja ja bila pod tim i tim nadimkom ( ne mogu se vise sitit pod kojin nadimkom je bila registrirana, zaboravija san) i od tih 10-ak odgovori mi samo jedna, i kaze ka stvarno mi je zao ali nisan ja ta. I kako je to bila jedina osoba koja mi je odgovorila uopce, ja njoj uzvratim da joj fala sta mi je odgovorila, jer je jedina koja je uopce odgovorila.
I krene tako prica, malo pomalo, ona je iz Osijeka, nije u vezi, upravo je izasla iz neke ruzne veze, studira matematiku i fiziku, radi u kaficu, (bilo je litnje doba) i u to vrime je bila slobodna, sta ja znan, na godisnjem ili nesto tako slicno. I pocnen ja nju nagovarat da dodje do Vodica, ako oce, i njoj se svidi ta ideja, ali je malo neodlucna, sta iz financijskih razloga, sta malo zbog straha jebiga nepoznata osoba, ovo ono , ne zna ni di ide ni ko ju zove, nista..i pribacimo se mi ubrzo sa te Smokve na mobitel, razmjenimo cak i slike i pocnemo se dopisivat priko mobitela. I nagovaran ja nju, ona se ne da, i malo pomalo, malo pomalo, postanen ja sve uporniji i pocnen navaljivat sve cesce i cesce da dodje. A sad da van objasnin zasto, ja san van u to doba upozna Majinog brata (to ce van bit poznato iz one price sa Majom, koga zanima neka odskrola doli na post "Neprezaljena ljubav") koji mi je sredija vezu da se zaposlin u Njemackoj ko varioc i ima san namjeru otic i zato san poceja pozurivat, nisam tija bit napadan, ali jebiga, blizilo se vrime za krenit za dojcland, a tija san bas upoznat tu curu, i eto, zato san poceja je pozurivat da dodje. I tu se ona valjda pripala i postadose poruke sve rjedje i jedno vrime, mozda dvi sedmice, nista, niti jedne poruke, ni ja njoj ni ona meni. A sta cu, ja racunan, jebiga, ono, navalija san , ona se pripala, necu sad upirat vise, nece i nece. Odlucih ja ic u svabiju...
I jednog dana, sedmicu-dvi prije nego sta bi triba krenit za dojcland stigne meni poruka od nje. I kaze kao: "kako si, ne pises vise, a nisan se ni ja bas nesto pretrgla" I ja odgovorin, da nisam tija vise upirat, i sta cu, sta da radim, objasnin joj da znan da san posta naporan, i da san zato presta slat poruke. I pocne ponovo komunikacija. Prvo s porukama par dana, i onda je uspijen nekako nagovorit da je nazoven i da se javi! Jer san je ja par puta nazva, a ona se nece javi. I tako, javi se ona napokon, malo procavrljamo, bilo je to vise smijanje nego pricanje, al dobro, bolje ista nego nista. I tako mi kroz pricu i smih konstatiramo da ona nema novaca za doc do Vodica, a vec se lito i blizilo kraju pa vise ne bi ni bilo to tolko zanimljivo, kao sta bi bilo da je dosla kad je lito bilo u punom jeku (bija je 9. misec i vec je bilo onako malo i zaladilo tako da vise nije bilo ni smisla da je nagovaran da dolazi u Vodice). I odlucih ja otic u Osijek. I pristane ona na to da ja dodjen u Osijek. I pita ona mene sta ja ocekujem kad dodjem u Osijek. Ja rekoh da ocekujem zagrljaj i poljubac u obraz, i to je to, nista drugo. I ona kaze dobro. Ja isti dan dignem cili limit sa kartice, napunin goriva u auto i krenuh put Osijeka. Nikad u zivotu nisan bija u Osijeku, niti blizu Osijeka, nisan zna maltene ni kako cu doc do Osijeka. I odlucin ja da cu ic magistralom do Karlovca, a u Karlovcu cu se ukrcat na autoput do Osijeka, ustvari do Djakova, do Osijeka tada nije ni bilo autoputa. To je bija put od 600-700 km.
Znaci, krenija sam oko 2 popodne, stiga san oko 9 navecer u Osijek. Nazoven ja nju da mi objasni di se nalazi, medjutim, ona je ovako malo smotana sama od sebe, pa mi nije znala objasnit, nego mi je dala svoju prijateljicu na telefon da mi ona objasni. I pocne ona meni objasnjavat, i ni ja sam ne znan kako stvorih se drito isprid njih dvi, koje su stajale isprid jednog kafica i cekale me. I kako san ih skuzija, tako se okrenem nabrzinu, priko dvi pune crte i uletin s autom na trotoar drito isprid ulaza u kafic, i uto, naravno, taman pandur naidje i gleda me u cudu. Ja ignoriram pandura zasad, krenem prema njima, zagrlin je odma i poljubin je u obraz, kako smo se i dogovorili. Onda smo se tek upoznali, posli zagrljaja i poljupca. Onda sam objasnio gospodinu policajcu da san sad stiga iz Vodica, da san umoran i da cu se odmah priparkirat samo da me pusti dvi minute na miru, a on je srica bio neki dobri, pa je samo manija rukom i nastavija (bice pomislija u sebi, ko ce se sad raspravljat sa ovon budalom).
I sjedosmo u kafic, bilo je tu jos par njenih prijateljica, popili smo tu par piva i krenili po neku njenu trecu prijateljicu. I onda su mi odlucile malo pokazat Osijek, di izlaze Slavonci. Stigli smo u prvi kafic u Tvrdji i tu smo dobro zalomili, i kako je vrime prolazilo tako neke prijateljice su pomalo jedna po jedna odlazile ca, i ostali sami nas dvoje, taj smo kafic zatvorili, pa smo otisli u sljedeci koji je radija, pa smo i taj zatvorili i onda je bilo vrime za krenit kuci.
E sad je nasta problem, u njenu kucu nismo mogli, jer tu nismo imali di, i jos njena mama nije ni znala da cu ja doc, pa me uvalila u kucu do njene, koja je od njenog rodjaka, koji nije bija tu nego je bija u Zagrebu i znali smo da nece doc. Tu vecer nisam nista tija pokusavat, posto smo bili oboje pijani, da ne bi sutra bilo nisam znao. Ujutro, kad smo se probudili smo otisli u njenu kucu i upoznah se ja sa njenon mamom i bratom. I taj dan smo proveli uglavnom kod nje u kuci i malo ovako u obilasku Osijeka, a tu vecer smo trijezne glave odlucili da bi mogli pokusat nesto i Kako san ja sutradan mora krenit nazad, nagovorih ja nju da ide smenon u Vodice i ona pristade. I odosmo mi sutradan u Vodice...
Ostatak price i nije sad toliko bitan, ono sta je bitno je da je ona i dan danas odi u Vodicama skupa smenon i evo sidi odi na kaucu dok ja ovo pisen i davi se od smija...
I evo van za kraj ove moje price, sa, napokon hepiendom, jedne meni jako drage pismice...



P.S. ovo je nasa pisma, pa otud i naslov...
Ljudi moji, zdravi i veseli bili, do sljedeceg citanja!

Evo opet san raspolozen za kritiziranje cijenjenih kolega blogera, iako mozda kad ovo sve procitate sta cu ja sad ovod naskrabat, nekima nece bit jasno sta se to mene tice i sta ja iman oko toga se nervirat, e pa neznan ni ja sam odgovor na to, takav san i jebaji ga druze, moja blog stranica, moje misljenje, moja volja o cemu cu pisat, a jel' tako, naravno da je, i opet ce bit podiljenih misljenja i to je ok, to je normalno.
Dakle, opet, na naslovnici bloga, u pregledu tjedna, naidjoh na post, evo kopipejstat cu, "...a najviše ste komentirali Ivanov razvod..."
I naravno mene zainteresira, kliknem na link i krenuh citat post, i post je, kako i naslov kaze, o razvodu jednog naseg, novopridoslog, kolege blogera. (odsad cemo ga zvat Ivan) I sad necu previse o postu, kasnije u postu cu stavit link, pa ko ima volje i vrimena neka procita, ukratko covik je sazna, otkrija da ga zena vara i odlucija se razvest, i isto tako je to odlucija podilit sa nama, e sad, u cemu je problem, problem nije u postu, post je normalan, uredno i lipo napisan, (za razliku od mojih :)) i tu se nema sta vise pricat, problem je u tim komentarima, to je nesto strasno, ja dodjoh na post, procitan i onda sok, 170-ak komentara, majke ti bozje mislin se ja u sebi, pa sta je ovo, mislin nije post sad neznan kako dramatican i sta ti ja znan, odkud ovoliko komentara...i krenuh ja citat te komentare, i kao i obicno prvih 30-40 su se djelomicno i drzali teme posta, i onda je krenilo, naime jedan nas cijenjeni kolega bloger, (necu mu navodit ime, jer ko san ja da mu sudim, morat ce te sami procitat post i komentare i bit ce van odma sve jasno) je izrazija svoje misljenje, koje je po mom misljenju, najblaze receno, DEBILNO, ali ni to nije bitno, iako se niko nije slozija sa njegovim misljenjem, osim mozda ponekog njemu bliskog prijatelja ili poznanika, ali kao sto rekoh, to nije bitno, nego je bitno to sta su on, pa i oni koji su usli u raspravu sa njim, poceli svoju osobnu prepirku, koja nema veze sa postom, ni sa tim bidnim covikon koji je napisa post, i nije to sad par redaka prepucavanja, to je nesto nevjerovatno, od tih 170-ak komentara, jedno 100 je njegovih, (napamet buban, nisan brojia) 50-ak je od onih koji su se raspravljali sa njim, 10-ak je od autora i 10-ak od ljudi koji su komentirali post sta je i bit komentara, izrazit svoje misljenje, stav ili eventualno dat neki savjet ili koju ric podrske, a ne napravit od covikovog posta svoju prciju za jebavanje jedno drugoga u "zdrav" mozak, jedan komentar san in i ja ostavija, evo kopipejstat cu ga:

"a jadni li ste majke ti isusove, jadan ti je ovi bidni covik sta je napisa post, vjerovatno je trazija onako podsvjesno neki savjet ili koju ric utjehe, a vi (znamo koji) ste napravili svoju prciju od njegovog posta...zalosno, ziv covik da neviruje kojih redikula odi sve ima...
P.S. ja san, ocigledno, totalno nepismen i zaboli me kita za to! ;)

@autor posta: prijatelju, moj savjet ti je da obrises ovi post i nastavis zivit kako najbolje znas, i sritno ti bilo! ;)"

Eto to je bija moj komentar, nisan moga izdrzat, a da ne napisen nesto! I sad znan da ce mnogi pomislit, sta to mene briga sta se dogadja na necijoj blog stranici, sa kojom ja neman nikakve veze, niti se na ikoji nacin tice mene, i bit ce u pravu oni koji to pomisle, ali ja san takav i jebaji ga, ja kad vidin nesto sta smatram bezobraznim, nepristojnim, neprimjerenim i krajnje bezobzirnim prema autoru posta, nesto klikne u meni i amen, nema tu vise nazad, mene vodi srce kroz cili zivot i reagiran instiktivno, bez puno razmisljanja, i ne tvrdim da je to dobro, ali je iskreno i posteno!
I jos nesto, mozda i nebi ja misa se u to sve da nisan primjetia, da autor posta vise uopce nemoze doc do rici, naime on je presta komentirat nakon otprilike 50-og komentara, i nakon mog, koji je pri kraju, 160-i neki, se javija sa krajnjim zakljuckom na to sve sta se povise dogadjalo, i onda je stalo sve, covik je ocito pretolerantan i dobar, pa ih je pustija nek se izivljavaju, mozda mu je bilo i zabavno to sve citat, mada sumnjam u to uzevsi u obzir sadrzaj samog posta...evo link: Ivanov post
I eto tako ja opet po cijenjenim kolegama blogerima, ali sta cu, smetaju me takve stvari i imam pravo na svoje misljenje, znam da ce vam, mnogima, bit naporno citat ovo sve, ali pomalo kad uvatite vrimena, procitajte i vidit ce te zasto san napisa ovi post...
Ljudi moji, zdravi i veseli bili, do sljedeceg citanja!

Evo mene u mojoj uobicajenoj rutini, ;) opisat cu van jednu provedenu noc u pp Split, i pokusat cu van docarat, iz osobnog iskustva, kako nasa policija moze bit surova ali i na kraju i postena i kako nikad neznas sta te ceka u zivotu...
Bilo je to jedne zimske veceri, (ima san oko 18-19 god, uglavnom bija san punoljetan) i bilo je oko 21-22 sata, subota, skupilo se nas par iz ekipe i spremamo se za ic na neki tulum, i ja nam priskrbim malo travice, meni je to stvarno bilo uvik dostupno i besplatno, u takvom san bija krugu ljudi, i uglavnom bija je to piz trave zamotan u alu foliju velicine kutije sibica, ovo je bilo bitno da opisen zbog dogadjaja koji slijede, i tako mi sidimo na zidicu i pijuckamo pivce, i naidje jedan prijatelj koji je bija narkoman i bija je dosta stariji od nas, (sad je vec pokojni, overdose :( ) i zamoli on mene da ga odbacin do jednog kvarta udaljenog mozda 10-ak km od naseg, (ja san ima vespu tada) naravno ja san zna "zasto" ga triba odbacit do tamo, ali san svejedno prista jer mi je bija drag taj prijatelj, (od sad cemo ga zvat Dino) i sidne on iza mene i odosmo mi, ja svojoj ekipi kazen da cu se vratit za 20-ak min, i da me pricekaju, i stigosmo mi di je tribalo, i da privarija san se, ja san mislija da id po dop, ali nije, isa je put ljekarne po pribor, sta je meni bilo olaksanje u neku ruku, i kako se on udaljava prema ljekarni, ja ga ispracam pogledom, okrenen se, i isprid ociju mi se nacrta policajac!? (a kod mene u djepu ona pomenuta trava) i dobro dobra vecer, dobra vecer, prometnu i vozacku molim, ja nisan ima A kategoriju, niti je vespa bila registrirana, i nastavi on, molim vas izvadite sve iz djepova na sic, ja gotov, znojin se usrid zime, (ima san na sebi onu tada popularnu spit-fajericu) i sta cu sad majko mila, i zavucen ja ruku u djep i i podvucen onaj piz trave pod onaj steznik od jakete oko zgloba, i nekako taj piz tu zaglavi i relativno je nevidljiv, i izvadin ja sve na sic, on kaze da dignem ruke u zrak da bi moga pretrazit, ja dignen ruke on prepipa i ne nadje nista, kaze dobro pokupi sve sa sica i pita me di mi je prijatelj isa, ja kazen da neznan, da me je samo zamolija da ga odbacin do odi i to je to, on kaze dobro pricekat cemo ga, u to dodje policijsko auto i parkira se pored nas, i kaze meni policajac da udjen u auto, ja pitan zasto, sta san napravia, on meni, znas ti dobro sta si napravija, ja se pokusavan opravdat da nisan nista napravija, u biti ni nisan nista napravija, osim ovo za vespu, neregistrirana i to, ali ne jebe on mene normalno i ugura ma u auto, ja pitan za motor, sta cu sa vespon, on kaze nebrini se za vespu, uto evo jos jednog policajca i vodi Dina sa sebon, uguraju i njega u auto bez rijeci, i krenusmo...
E sad u autu je bilo napeto, nas dvojica smo sidili iza, a inace to nije praksa, inace jedan policajac sidne naprid i jedan osumnjiceni, a jedan iza sa drugim osumnjcenim, (ovo isto iz osobnog iskustva znam) ali ovaj put je meni to doslo ko naruceno, jer san uspija oni piz trave iz rukava izbacit na pod i nogom gurnit ispod vozacevog sica, e sad mi je bilo puno lakse, to san obavija neprimjetno, i vise i da nadju to, ni isus nemoze dokazat da je to moje, voznja je protekla bez rijeci...
I kad smo stigli u postaju, Dina odma odvedu negdi gori uza skale, a mene sili na klupu, stavili lisice, i rekli da pricekan inspektora, (znan mu i dan danas ime i prezime, ali presutit cu to) i cekan ja tako jedno po ure i eto njega, cin je usa kroz vrata postaje, (ako je iko bija u 2.pp Split, zna koja je to klupa i kako izgleda to predvorje) izgleda je vidno iznerviran, i prvo sta mi je reka bilo je: "sad cu ti jebat mater" i kao ljut sta se je mora dizat it kreveta i dolazit u postaju radi mene, ja san pomislija u sebi, nisi ti triba dolazit radi mene, ali san presutija taj komentar, nekako mi se nije cinilo pametno ic se pravit pametan u tom trenutku, i kaze ajde za menom, otisli na gornji kat i usli u njegovu kancelariju, cim smo usli prvo me pita zasto se drogiran, ja kazen da se ne drogiram, on kaze ne lazi, ja da nelazen, on: pokazi mi ruke, ja skinen jaketu, i pokazen mu ruke, on nastavi i kaze da se skinem, ja pitan sta da skinen, on kaze sve, ja u cudu gledan, on poceja zivcanit, skidaj se! znan ja di se vi sve bodete! Ja se skinen u mudante, on, i mudante, ja skinen, a sta cu nema tu bas puno izbora, i on vidi da nema tragova uboda i kaze mi da se obucen, ja obucen mudante, on kaze to je dovoljno, meni nije jasno, ja kazen zima mi je, on kaze sta me briga i stavi ruku priko ostatka moje robe koja je bila na stolu i kaze da sidnen na stolicu koja je bila pored stola, i onda je krenilo, kaze znaci ne bodes se, onda smrces, ja kazen da ne konzumiran droge, on meni da ne lazen i da mu priznan sta trosin jer oni vrlo dobro znaju Dina i znaju da ja neman sta radit sa njim ako ne trosin nista, ja mu kazen da se ja ne druzin sa Dinom i da san ga samo poveza do tamo di su nas priveli policajci, i da san samo jedan put u zivotu prova travu i da mi se nije svidilo, i da radje popijen malo ako je vec neka prilika, on nastavi, di si kupija travu tada kad si je prova, ja izmislin jedan nadimak (crni) i recen kod njega tu i tu, on kaze i sta ako te sad ja odveden tamo i kazen da si ga cinka, ja kazen ha, sta cu a nista, dobit cu batine, i bit cu sritan ako samo batine dobijen, (a u sebi molin boga, gospu i isusa da me nigdi nevodi jer iako nisan nikoga cinka, nije bas dobro da se negdi pojavis sa policijskim inspektorom koji tvrdi da si nekog cinka) a onda me je pita jesan li spreman testirat se na drogu, ja kazen ko iz topa da jesan, (to mi je bija najveci blef u zivotu, da me je odlucija testirat nasa bi sve moguce opijate koje je moguce nac) a on na to kaze da ako mu priznan sta san radija sa Dinom i da me nece nigdi vodit, i da me nece testirat, (tada san vec svatija da on nije iz narkotika, i bilo mi je puno lakse disat) ja ponovim istinu da nista nisan radija sa njim da san ga samo poveza sa motorom i to je to...
E onda je pocelo psihofizicko "maltretiranje" sigurno me je 20 puti natira da ponovin pricu od pocetka do kraja, a u medjuvremenu bi mi se onako unija u lice, pa bi me malo glavon udrija, pa rukon onako po celu tako da ja potiljkom udren u zid...i tako tome slicne metode, uglavnom nista sta bi ostavilo traga na meni, i trajalo je to poprilicno dugo jedno 2-2.5 sata, i virujte mi nije ugodno, dodje coviku da laze da je nesto napravija samo da ne gnjavi vise, ako me razumite, i svo to vrime ja san jos uvik u mudantama i smrzla mi se dusa, i sad da ne duzim previse, jer moga bi ja sad napisat post od metra samo navodeci detalje, pa cu pokusat skratit, znaci nakon te torture u kancelariji iz koje nije nista pametno proizaslo, izvede on mene tako u mudantama na hodnik i veze me lisicama za klupu pokraj prozora i otvori prozor, tako da san ja sidija na klupi tik uz prozor sa rukama vezanin iza ledja za rub klupe, ma strasno nesto, u zivotu se nisan tako smrza, i danas mi je ladno kad se toga sitin, i kaze mi da se malo "oladin" i da razmislin ocu li i dalje lagat, i ode u neku drugu kancelariju, predpostavljan u onu ukojoj je Dino bija...
Prosla ura vrimena sigurno, ja ko sladoled na stapicu, smrza se, nos curi, a nemogu ga obrisat, cili san bija razjeban, ali ima nesto zanimljivo, dok san sidija na toj klupi na zidu nasuprot mene san vidija potpise nekih ljudi koje znan, i samo san mislija o tome kako bi se i ja potpisa na taj zid, mislin stvarno od svih muka mene je najvise mucilo to kako cu se potpisat na taj zid, ali mozda to i nije tako cudno s obzirom da nista nisan napravia i neman sta se mislit sta cu i kako cu...
I nakon tako otprilike uru-uru ipo, eto inspektora i neke inspektorice, i kaze ajde ako neces meni, mozda ces njoj rec,mi ionako znamo sta se tocno dogodilo, evo Dino nam je sad reka, i odvezu oni mene i uvedu me u kancelariju, i sad ona pili ali onako umiljato, kao ona je dobra, a on je los, iskreno meni su bili isti, i vec mi je bija pun kurac svega, ista pitanja isti odgovori, i onda zazvoni telefon, tada je bilo vec negdi oko 3.5-4 ujutro, i javi se on, kratko je traja taj razgovor, digne se on sa stolice i kaze mi da se obucen, ja pomislin u sebi ajme meni odvest ce me medju one dilere, usra se ziv, kad on meni daje ruku, kaze da se ispricava i da mogu ic, navodno je Dino potvrdija moju pricu da san ga ja samo odbacija sa motoron do apoteke i da me prije toga ni cuja ni vidija nije, ja presretan, ali ne izlazin iz kancelarije, on me pita sta je, sta cekan, a ja ga pitan sta je sa vespon, ocu li dobit motor nazad, a on odma telefon u ruke i nazove nekoga i pita za moju vespu, i sad neznan sta je glas sa druge strane zice govorija, ali evo sta je on govorija, prvo kaze: "doc ce sad momak po motor, dajte mu motor", onda je nesto ovaj sa druge strane zice nesto govorija, a on se izdere u slusalicu: "ma ne zanima me, reka san da mu das motor" i zalipi onu slusalicu u telefon, i mene posalje doli po motor, vjerovatno mu je ovaj govorija kako motor nije registriran ni osiguran i bla bla, uglavnom eto to bi bilo to, ni kriv ni duzan, a najeba i ozeba, a zasto, zato sta san se nasa na krivom mistu u krivo vrime sa krivon osobom...
I sad da van jos recen sta je ustvari bilo, vjerovatno vas zanima, naime tog dana nesto ranije, prije ovog navedenog dogadjaja je Dino sa jos nekom meni nepoznatom osobom na motoru (vespi) nekoj zeni ukra torbicu sa ramena, i ona je to, normalno, prijavila i opisala dogadjaj policiji, i eto sta ti je kurceva srica, mislin zamislite kolike su sanse da vam se nesto ovako dogodi...
Ljudi moji, zdravi i veseli bili, do sljedeceg citanja!

Danas necu pisat puno o sebi, danas cu napisat post o jednom postu koji san procita i koji me je naljutija!
Znan da mnoge zaboli neka stvar sta je mene naljutilo, ali neka, ja cu ga svejedno napisat, i znan da ce bit mnogo negativnih komentara, pogotovo od onih koji se osjete prozvani, ali neka, zato san i napisa da su svi komentari dobrodosli, i pozitivni i negativni...
Pa da krenemo, otvorin ja naslovnu stranicu bloga i u ovom zadnjem pregledu blogerskog tjedna vidim slijedecu recenicu: "Kruletova priča o Zoranu je mnoge rasplakala." (koga zanima sad zna di ce nac pricu) a ja cu ukratko opisat sta pise u tom postu, znaci taj nas kolega bloger je taj dan radija svoj uobicajeni posao, koliko san ja svatija iz posta, on nadzire gradilista na kojima firma za koju on radi izvodi nekakve gradjevinske radove, i tako on sjedeci i pricajuci na mob, ugleda nekog jadnog covika koji gleda prema njemu, i osjeti on da taj covik nesto triba, on to sve lipo i slikovito opisuje u svom postu, a ja sad nezelin to sve prepisivat, i pita on njega u cemu je problem i sta zeli, i taj jadni covik njemu kaze da zeli radit i da zeli posao, (odsad cemo ga zvat Zoran, tako se valjda i zove taj jadni covik) i sad on njega pozove u svoj kontejner ponudi mu da zapali, i krene prica, naime Zoran je gladan, ima je oca alkoholicara koji je maltretira njega i mater, podstanar je i jednom rijecju jadan covik koji nema srice u zivotu...
I tako oni pricaju, on mu kaze da mu on nemoze dat posao, nego neka se javi u sjediste firme, i pomalo oni dodju do toga da se zoran vec prijavljiva u tu firmu i da ga nisu nikad niti kontaktirali, i covik odma izgubi nadu da ce se tu zaposlit, ali on ga ohrabljuje da ne odustaje i da ide osobno u sjediste firme i tamo nek pita za posao, i ode i kupi coviku nesto za jest, (sta je pohvalno i velikodusno, da se odma razumimo) i sad prije nego ja krenem sa paljbom, preporucujem svima da odu i procitaju post i komentare, evo provat cu i link stavit ako uspijen Kruletov post , valjda je dobar...
E sad zasto san ja ljut na taj post, i sta me muci, prvo da se odma razumimo ja uopce nevidin koja je svrha ovog posta, osim eventualno stjecanje "popularnosti" ili nesto slicno tome, neman nista protiv naseg cijenjenog kolege blogera, ali me smetaju ovakve stvari i iman pravo na svoje misljenje, koje je iz druge perspektive, iz Zoranove perspektive, naime ocigledno je da ja imam i kompjuter i internet i da sad nisam u Zoranovoj kozi, ali san bija i te kako san bija! Ja prije par godina nisan ima nista od navedenog, posal san izgubija radi zdravstvenih problema sa kraljeznicom, podstanar san i dan danas, posao san trazija dvi godine, posla san 300 zamolbi na 300 mista, i svi su me odjebali, velika vecina se nije ni udostojila odgovorit na zamolbu, isa san od vrata do vrata firmi trazeci posao, nisan ga dobija, bija san gladan isto ko i Zoran, nekad danima nisan ima niti koru kruva za jest, doslovno! Cura mi je zivila u Osjeku, nazvala bi me i pitala sta je i iman li sta za jest, ja bi reka da iman i da je sve u redu, jer znan da mi nemoze pomoc, pa sta cu je onda zamarat i govorit joj da san gladan, isto tako je bilo i sa roditeljima, pa cak i ni moja susida, (ona mi je dala posao i dan danas radin za nju) koja zivi vrata do mene i dobra mi je prijateljica, nije znala da san gladan vec danima, ali nisan kuka, onda idemo dalje, moj stanodavac, za razliku od Zoranovog nije ima razumijevanja za moju situaciju, i nije ga zanimalo nista drugo osim novaca i to tocno na vrime, bez kasnjenja iti jedan dan, ako taj dan u misecu nemas novce, pakuj se i odi di god znas, e sad zasto ja uopce pisen ovo o sebi, e pa pisen za to sta "Zorana" ima koliko god oces u ovoj nasoj krasnoj drzavi, i siguran san da ni jednome Zoranu nece pomoc post, poput kruletovog, ni najmanje, a ni puste prolivene "suze" suosjecajnih "komentatora", ne tvrdin ja da njima nije stvarno zaj covika, ali mi jednostavno ovakve stvari dizu tlak i zato ocu napisat sta ja mislin o tome, ako vec pises takav post i zelis pomoc coviku u nevolji, onda ga pitaj puno ime i prezime, adresu, neki kontakt broj, i napisi to u postu, pa neka svi ti koji procitaju, umisto da liju "suze" i umiru od tuge, neka posalju nesto Zoranu, 10,20,100 kn, koliko ko moze, bilo sta, hrane, ponudu za posao, ma bilo sta, jer Zoran se nece najest od pustih komentara i tog tuznog posta, nece ga ni procitat, E jeben ti ja taki post prijatelju, virujen ja da su tvoje namjere iskrene i da ti je zaj covika, ma mi ce cini da ti je vise stalo do citanosti, nego do toga da iskreno pomognes coviku...
Eto toliko od mene za danas, znan da ovo nije moja uobicajena rutina, ali brate mili, nevolin da se neko "promovira" (bar san ja to shvatija kao samopromociju na blogu, jer nevidin druge svrhe ovog posta, niti kako on moze pomoc Zoranu) na racun jadnih i gladnih ljudi, kakav san i sam bija, necu se nikome ispricavat na racun ovoga posta, jer ako se neko i osjeti uvrijedjen, znaci da mu je jasno da san u pravu sta ovo pisen, a sama spoznaja toga je prvi korak ka tome da postanu jos bolji ljudi nego sta jesu...
Ljudi moji, zdravi i veseli bili, do sljedeceg citanja!

Ovo se dogodilo u periodu neposredno posli mog odlaska iz Tribunja, i da odma naglasin, za sve ovo sta cu van sad ispricat san JA iskljucivi krivac, sam san se u valija u pizdariju koja mi nije tribala u zivotu, ali eto sta je tu je...
Pa da krenem, znaci otisa san iz Tribunja, svi koji me citaju znaju kako i sta i zbog cega, i sad san bija u dilemi, otic doma u Split (iako to i nije bas bila opcija, otac se ozenija i guzva je nastala u tom stanu, za mene tu vise nima mista) ili ostat u Vodicama i nac stan, a ni to nije bilo lako, mala placa, auto na kredit, i aj sad jos i placaj podstanarstvo i zivi od necega! I na kraju je odluku umisto mene donija moj sef, (to je oni iz namjestaja po mjeri, di san se zaposlija dok san bija u tribunju) ja san njemu reka sta se dogodilo i da cu najvjerovatnije morat dat otkaz i vratit se u Split, i onda me on "zajeba" reka mi je da mogu stat kod njega u jednom od apartmana koje inace liti iznajmljuje, i da mogu tu bit dok se ne snadjen, nemoran placat stanarinu nego samo rezije, ocito me je tija po svaku cijenu zadrzat na tom poslu, (a kako i nebi kad san radija po 12 sati, nekad i duze, za nekih 3200 i nisan se bunija nikad) i kaze kao stoj tu dok ne nadjes stan, a kad nadjes, malo cemo povecat placu i dobro, ja pristanen, a i nisan bas ima nekog izbora...
I dobro da sad ne duzin, bija san u tom apartmanu mozda 1-2 miseca i nadjoh stan, i to za 700kn misecno! A sef mi poveca placu na cilih 3800, ma strasno je to kako ljudi neznaju cijenit dobrog radnika, a ja san bija dobar radnik, (nije da se falin, to je bila cinjenica) i preselin ja u taj novi stan, sve je lipo krasno, koliko moze bit za te pare, i sad da malo razjasnim situaciju sa tin stanon, znaci to je bila velika kuca na dva kata, gornji je bija od vlasnika, a donji kat su bila dva apartmana, dvi garsonjere odvojene jednim zidom, i to je bilo za stalno, sta je najbitnije, jer inace u Vodicama nac stan za cilu godinu je ko dobit na lotu, svi bi oni tili iznajmljivat posebno zimi, a posebno liti, ma oces kitu, da nebi ja selija svako lito "negdi" pa se vracat zimi, no da neduljin sa turizmom u Vodicama, amo mi dalje, znaci uselija ja tu i dobro je zadovoljan san bija...
I prvu vecer, ja saznan da iman suside u tom apartmanu do sebe, i oden ja pitat imaju li koju kesicu caja i da se upoznan, tu su stale mama i kcer, (necu je imenovat, kcer, od sad cemo je zvat Zmija, jer je to i bila u punom smislu rijeci) i pozovu one mene da udjen i da popijen stogod, i ja pristanen, udjoh, bili su in jos neki prijatelji tu i igrali su remi, inace to in je bila praksa svaku vecer, a ja volin remi, i tako ja malo pomalo odma tu prvu vecer se skompan sa njima, popija par piva, odigra par partija remija i odoh lec...
Sutra dan navecer pozovu oni opet mene da dodjen, a meni se iskreno nije bas ni dalo, bija je naporan dan i bija san umoran, al nisan tija bit nepristojan pa dodjoh, i opet isto, popija pivu-dvi, malo se bolje upoznali, odigrali malo remija i odoh lec, al prije nego san otisa, vidin da Zmija trza na mene, kita joj viri iz ociju, a meni godi, otud i naslov posta ko srna ranjena, bija san spreman prihvatit prvo sta naidje bez ikakvog razmisljanja... (uh koja je to greska bila al pomalo amo po redu)
Sutra dan navecer, ista prica, ali ja odbijen, reka san in da san umoran i da san uzea neki film i da cu se izvalit na krevet i gledat film, i dobro, to je bilo oko otrpilike osan uri, odma posli posla, i ja u stanu spreman nesto za veceru sebi, i dodje Zmija i kaze kao dosli joj neki ujci, ujne i sta ti ja znan, i kao sta ja radin i jel mi smeta ako kasnije kad veceran, malo navrati do mene pa cemo skupa pogledat film jer su joj oni tamo dosadni, i naravno ja pristanem, zasto ne, dapace bit ce mi zadovoljstvo, i nakon mozda uru vrimena eto nje u pidjami ko da ide u krevet, to sad i nije bilo toliko cudno jer kao tu smo u istoj kuci, al dobro nije to sad ni bitno, a sobzirom na to kakav je bija taj stan, nije mi mogla bit televizija nigdi drugo nego u sobi, tako da je pidjama cak i imala smisla jer ce film ionako gledat iz kreveta, i izvalili se mi na krevet i poceli gledat film, ali nekako vise laprdamo nego sta gledamo, i malo ona mene bocne, ali ja nisan skakljiv, pa bocnen je nju, a ona je skakljiva i krenulo je, malo smo se skakljali, onda san ja nju "slucajno" onako u zaru borbe poskaklja po pikici, nije se bunila, a onda je ona mene "savladala" i okrenula me na ledja, popela se na mene i stvari su izmakle kontroli, ja mislin da mi je to bija najdivljiji sex u zivotu, ta cura nije bila normalna, jahala me od, neznan tocno sad, al otprilike od 23 do 4 ujutro, dusu mi je isisala iz tjela, nevjerovatno nezasitna, ja san pet puti reka da nemogu vise, nemogu i gotovo, ali ne predaje se ta majci, koliko god je bija "nemocan" ona ga je osposobila svaki put... al dosta o sexu, amo dalje...
Gore opisani dogadjaj se ponovija jos par puta onako bez obaveza, samo sex i nista drugo, i onda je to pomalo postalo ozbiljnije, i jednu vecer kaze ona meni kako ima celijakiju, (crijevna bolest, nije toliko opasna ako se pridrzavas doktorskih uputa, a glavni problem je sta nesmis jest nista sta sadrzi gluten) i kao kaze mi da se nemoran vezat za nju ako me to smeta, i da mi ne zeli bit teret i tako to, i sta sad, sad se u meni probudija oni zastitnicki osjecaj koji mi je valjda usadjen jos od onog vrimena kad san pazija na mater bolesnu, (ko nezna o cenu se radi, pise u postu ispod ovoga) i ja joj kazen kako to nije uopce problem i da cu joj rado pomoc, skupa cemo to rijesit, mislin, ja nikad u zivotu nebi ostavija neku osobu radi toga sta je bolesna, mislin, svako ko bi radi bolesti ostavija osobu koja mu se svidja je za mene idiot svjetskih razmjera...
E onda su pocele pizdarije, kako to i obicno biva kod mene, svaku drugu vecer san bija sa njon na hitnoj, i nista to meni nije bilo tesko, ono sta je mene smetalo je to sta ona jednostavno nije tila slusat nikoga, doktor kaze nemoj jest kruv, jer kruv ima puno glutena u sebi, u biti psenicno brasno ima puno glutena u sebi, pa tako i svi proizvodi od psenicnog brasna, i sad dok san ja doma, ona se toga pridrzava koliko toliko, a dok san ja na poslu, nju mater sopa sa normalnom hranom, iako zna da nesmi, (zamislite tako glupu mater) i tako san se ja borija sa njon i materon, i postalo naporno, (smrsavija san 15kg u misec dana, toliko je bilo naporno) svako malo na hitnu u 3-4 ujutro, pa dodji doma odspavaj dvi ure, pa radi 12 uri, i tako iz dana u dan, sve zato sta ne zeli pazit sta jede, jos san ja nabavija "meni" od doktora sa popisom namirnica koje smi jest, i nije to tako tesko ni skupo se toga pridrzavat, a to je sve sta triba da bi se bolest drzala pod kontrolom....
I tako je to trajalo neko vrime, vec meni i posal poceja patit, kronicno san neispavan, zivci mi na rubu, i uzmen ja bolovanje i odlucin je odvest u bolnicu u zagreb, a vec je do tad lezala u sibenskoj bolnici dva puta po 5-6 dana, odlucija san se za zagreb jer mi je mater bila u zagrebu, i kao sta znamo moja mater radi svoje bolestu je upoznala sve moguce doktore i odlucila da ce nan pomoc, i odemo mi u zg, tamo sazna sve sta vec zna i dobije iste upute ko sta je dobila i odi, nema drugog nacina nego se pridrzavat propisane prehrane...
E sad dolazimo do ovoga zmijskog dijela price, ovaj dio price se pocea desavat nakon dva miseca od onog dana kad smo "film gledali", doslo je litnje doba, njoj je bilo malo bolje, i malo pomalo pocela ona sve kasnije dolazit doma, ona nista nije radila, ja radija ko konj svaki dan i neman snage ni volje svaki bozji dan ic vanka do 3 ujutro, i ja joj kazen da ja necu ic a ona ako oce sa prijateljicama, nek ide, ja moran radit svako jutro, i tako njoj to i pasalo, i jednu vecer kaze da ide u kafic di joj prijateljica radi i da ja ako ocu dodjen, ali da nece dugo, to je bilo oko devet navecer, i prosla ponoc a meni se nesto ne spava, i obucen se ja i spustin se do kafica, zatvoreno, a vodice nisu tako velike i odlucin ja obic jos par kafica koji rade, bija je neki glupi dan ja mislin utorak, tako da nema bas puno kafica koji rade, i da ne duljin, nadjen je u jednom kaficu, mortus pijanu kako visi po nekom konobaru, meni mrak na oci, al neka, produzin dalje i oden doma, ona mene nije vidila, i zaspen...
Sutra dan dodjen sa posla i pitan je kako je bilo sinoc, ona kaze kako su njih tri prijateljice bile u kaficu cilu noc, ja kazen da san bija do kafica, ali je bilo zatvoreno, ona meni da su one zatvorile kafic posli radnog vrimena i ostale unutra i zajebavale se, ja joj kazen da san je vidija i da znan di je bila i sta je radila i da je gotovo, nek se spakuje i ide ca materi, kratko i jasno, i naravno pocela odma opravdanja, plakanje, bla bla, ma ne zanima me ja kazen, tek san otisa od jedne kucke, netriba mi odma druga, i drz nedaj, pokupi se ona i ode tri metra dalje u materin stan, ali nije ponila sve stvari, i ja pokupin sta je ostavila i oden joj to odnit, udjen u apartman a ona sidi u fotelji i u saci joj hrpa normabela, cila kutija, istisla je cilu kutiju normabela od 10mg u saku i kaze da ce popit to sve, ja tija uzet joj iz ruke, al nemogu, stisla tablete u saku i nepusta, mogu joj jedino polomit prste, i kao nista, ajde ti ca ona ce meni, a ona ce to popit i to je to, i naravno sta sad, sta bi vi napravili u takvoj situaciji? nekako ja nju uvjerin da ce sve bit u redu, da cemo pokusat ponovo, ali samo ako ce bit po mome, a to nije tako strasno, ja san vrlo razuman i fleksibilan, i ne branin nista, ali mi nije bas drago da neko pravi budalu od mene, i prodje to tako...
I odma sutra dan, dolazin ja sa posla, a oko kuce svi susidi podboceni na zidicu i gledaju prema njihovom apartmanu, ja pitan sta je, sta se dogadja, oni mi kazu da se nesto dimi iz njihovog apartmana, a da su njih dvi otisle setat pasica, ja dodjen do apartmana i pogledan unutra, nevidi se nista od dima, (zamislite te ljude, vide da je pozar u apartmanu i nista, niti pozvali vatrogasce, podbocili se i gledaju) i ja razbijen prozor i udjen unutra, nevidin prst prid okon, probijen se kroz taj dim do kuzine i tamo vidin sta je, ostavile su rucak da se kuva i otisle, i naravno zapalilo se, uvatila vatra neku krpu i elemenat povise tece sa ruckom, i ugasin ja to nekako, otvorin spinu i natopija sve sa vodon, i otvorija sva prozore da se to izvitri, i da skratin pricu, izbacija nas vlasnik iz apartmana, njih iz ocitih razloga, a mene, neznan zasto, valjda zato sta san mu spasija kucu od pozara!? al on je meni isprica pricu kako on namjerava to sve preuredit u jedan veliki apartman, umisto ova dva manja, bla bla, i sta cu, sta je tu je...
E sad di ic, njena mater je nasla sebi neki apartmanic, a mi bi kao trebali skupa nac nesto, (iako meni ta ideja nije nimalo bila primamljiva, ja san samo ceka kako da je se rjesin, a da ne napravi kakvu pizdariju) pa smo tako krenuli u potragu za stanom i nasli ga isti dan, isli doslovno od vrata do vrata i pitali ljude i eto posricilo se, sad cu malo ubrzat pricu, ovo se vec oduzilo, znaci nasli smo apartman, priselili se i dobro, neko vrime je to funkcioniralo, kratko vrime jedno 20-ak dana, i onda je uslijedija pocetak kraja, prvo se spetljala sa nekin dileron i nekon narkomankom, i pocela ih dovodit doma, ja jo reka da ja to necu trpit i da ih vise ne dovodi doma, ona se tu bunila nesto, kao nisu oni takvi, to ja umisljan i bla bla, a ja se odgojija medju narkomanima i dilerima, no dobro, ja san je upozorija, al ona po svome dok meni nije jedan dan puka film, bilo je oko 3 ure ujutro, ja spavan, a oni dosli zavidani ko zmije svi troje i poceli tulum, a ja radin ujutro, i mene probude zvuci cajke iz kuzine (cajke ne mogu smislit) i ja izletin iz sobe onako gol u mudantama, izderen se na njh, njega uvatin za vrat i zalipin ga uza zid, svi zamukli, samo Zmija pametuje, sta ti oces, ja iman pravo dovodit koga ocu bla bla, i istiran je njih sve ca iz kuce i zapritin njemu, ako jos jedan put dodje da cu ga izmlatit ko beba zvecku ako ga jos jedan put vidin odi, nije se vise pojavia, ali je zato ona pocela sve cesce dolazit doma razvaljena heroinom, jednu vecer nisan smija zaspat jer je bila toliko puknuta da je zamalo zapalila krevet, kljucala sa cigaron u ruci, a ja samo gledan kako ce joj ispast i kako ce opet pozar napravit, al eto nije za divno cudo...
I onda je dosa kraj, jednog dana me zove ona i kaze kako joj je lose i kako nemoze nista kuvat pa da ja kupin nesto gotovo za jest kad dodjen sa posla, ja joj cujen po glasu da je zavidana, al pravin se glup, pa kazen dobro uzet cu neke hamburgere ili nesto, (ionako nije znala kuvat, ja san za nju karampandja) i dodjen ja doma, a ona se tusira i sredjuje, ja pitan di ces, rekla si da ti je lose, ona meni onako ladno, ma zva me jedan prijatelj kojeg nisan vidila sto godina da popijemo pice, aj dobro kazen ja, a u biti zabolime neka stvar i di ce i s kim ce, i ode ona oko 7 navecer i vrati se oko 4 ujutro, ja se prenen iz sna i pogledan na sat, a ona meni, sta gledas koliko je uri, ja cu ti rec 4 ujutro je, onako izdere se, ja nista, okrenen se i nastavin spavat, ujutro probudin se i uzmen joj mobitel koji je u biti moj mobitel koji san joj da da koristi, jer ona nije imala mob, i na koji mi je nabila 3200kn racuna, (ali to san kasnije sazna) i pogledan u mobitel medju slike i iman sta vidit, neki covik u svojin 50-im godinama gol i raskrecen na krevetu, pa slijedeca slika ona raskrecena na krevetu gola, i tako jos par slikica sa datumom od tog istog dana, samo par sati prije nego san ja uzea mob u ruke, i to je bilo nesto najbolje sta mi se moglo dogodit, to mi je bija izlaz, spas od te Zmije!
Mislin zna san da me vara di god stigne, al jednostavno me nije bilo briga, nit san je volia nit mi je bilo na ikoji nacin stalo do nje, to je bilo bas ono sta mi je tribalo, da ja mirne savjesti oden svojim putom, i sad ce mnogi pomislit, zasto nisan prije otisa i gotovo, a ja cu van rec zasto, zato sta jednostavno nisan ima vise snage se zajebavat sa nekin ko je u stanju napravit glupost zbog koje cu ja imat griznju savjest, tako da san ja jednostavno svojom ravnodusnoscu navea nju da radi sta oce i na taj nacin me "otira" od sebe, meni je i onako bilo ko da nje ni nema tu, nije to bila vise veza, vise smo mi zivili ko cimeri, uglavnom ja san njoj ostavia mobitel sa tom slikom na ekranu, tako da kad se probudi da odma vidi da san ja to vidija i gotova prica, kasnije tog dana kad san dosa doma nje nije bilo u kuci, ja se spakova i otisa kod svog sefa (onog sa pocetka price) u onaj isti apartman iz kojeg san zavrsija kod ove Zmije, ljudi moji, to je najzlocestija osoba koju san ja u zivotu upozna, totalno bolesna u glavu i bas ono ZLA do srzi, cudo jedno, al jebiga bija san ko srna ranjena, a ona vuk u janjecoj kozi, ali sta je tu je kako ja to volin rec, to je sve skupa trajalo neka 3 mj. tako da nema zla, a sad san van isprica sve tuzne ili zalosne price koje san ima, od sad pocinjen sa veselim pricama, i znan da san to napisa i u proslom postu, al sad stvarno necu vise tuzne price... obecavan...
Ljudi moji, zdravi i veseli bili, do sljedeceg citanja!

Ovo ce bit jos jedna, nazalost, tuzna prica, ali obecavan da ce bit i veselih u buducnosti, ja kad san odlucija pisat ovi blog, navea san u opisu da je o svemu i svacemu, a sad vidin da je samo o mom zivotu, ali sad sta je tu je, morat cu prominit opis bloga...
Znaci ovo ce bit prica o mom "neprozivljenom" djetinstvu i kako san to nadoknadija kasnije... Prvih 10-ak godina cemo priskocit jer su mi malo mutne, a i tada se nije bog zna sta dogadjalo... Moja mater kad je mene radjala je imala velikih muka, bija je to dug i tezak porod, koji zavrsija carskim rezom, i tokom tog poroda, moja mater je dobila epilepsiju, i to dvi vrste, (grand mal i jos jednu, zaboravija san naziv) i to nije toliko dolazilo do izrazaja tih prvih 10-ak godina, a onda su pocele "pizdarije", napadi su poceli bit sve ucestaliji (do 3 dnevno), i virujte mi to nije lipi prizor za vidit, (necu opisivat napade, ko zna zna, ako nezna bolje da nezna i da nikad ne sazna kako to izgleda) i meni kao 12-o godisnjaku je to bila strava i uzas, ali situacija je bila takva da san mora "odrast" odma, otac je mora radit, mater vise nije mogla i dobila je invalidsku mirovinu, i ja san mora bit pribran i pazit na nju, nisan izlazija, u skolu san isa, i iz skole drito doma, ona bi predosjetila napad, tako da san vec zna sta mi je cinit, zvat hitnu, i pazit na nju, (drzat je, pazit da se ne ugusi, itd, necu o detaljima jer su stvarno ruzni) dok ne dodje hitna i obavi sta triba obavit...
Tako je to trajalo do moje 15-e, u medjuvremenu smo obisli sve bolnice koje postoje, nebi li to nekako smirili, jer inace epilepsija je neizljeciva, moze se jedino kontrolirat do te mjere, da se napadi svedu na 1 godisnje, cak i manje, ali tribalo je prvo otkrit sta je tocno razlog tako ucestalim napadima, nakon puno bolnica po ciloj hrvatskoj, i nakon 7 operacija, kad su izvadili iz nje sve sta su mogli, ustanovili su da je problem bila maternica, i izvadili su je, tada se situacija skroz smirila i prominila, danas da sidnete na kavu sa mojon materon, i da ona dobije napad, nebi ni primjetili to, znaci bolest je pod kontrolom i manifestira se na najblazi moguci nacin...
I samo da van pojasnin sliku o mojo materi, to je nevjerovatna osoba, ona je svo ovo vrime koje san navea sad, mene nesvjesno naucila sta znaci ne predavat se, nikad u zivotu, mnogi bi na njenom mistu stali u kuci i bili sjebani i utuceni do boli, ali ne ona, ta je samo gledala na vedru stranu zivota, izlazila vani na plesove, u disko, ma di god je stigla, cak je dva puta bila smenom na rave partijima, i svima govorila da mi je sestra, ma cudo jedno koliko zivota u njoj ima, usprkos svemu!
A sad cu van ispricat kako san i ja zamalo partija na oni svit, naime, mi smo imali kucu na Šolti, i jedno lito mene nesto pocme bolit stomak, i stalno mi nesto muka, i odvede mene mater kod doktora, a doktor na Šolti kaze nije mu nista i da mi neke soli da pijen, ali situacija se ne minja, nego se jos i pogorsava, i odemo mi u Split u bolnicu, obave oni neke pretrage, i zakljuce da san se zarazija sa necim i stave me na zarazno, a u biti u tom trenutku nisu oni imali pojma sta je meni, i prodje dan-dva, meni jos gore, i onda je, necu ga nikad zaboravit dr. Edo Tripković, skuzija da ja iman upalu slipog criva i zakaze operaciju za par dana, prodje tih par dana, u predoperacionoj sali ja i jos jedan momak, pritiskaju oni njega, a on skvici ko svinjce, pritiskaju oni mene, ja trpin ko budala i ni glasa ne pustin, valjda od straha od operacije..., i zakljuce oni da je taj momak sta skvici, hitniji i operiraju prvo njega, za po ure gotova operacija, sad odvedu mene, prosle dvi ure, oni iznose moje papuce iz sale, mater gotova, place pada u nesvist, doktori joj objasnjavaju, da je meni puklo slipo crivo i sve se razlilo po utrobi, i da pokusavaju to sve ocistit iz mene, operacija je trajala tri ipo ure, i bija san jos misec dana u bolnici sa drenom u stomaku, doktor je reka i meni i mojima da na taj dan mogu slavit rodjendan, jer da san osta jos 10 min u predoperacijskoj sali, bilo bi amen, razvila bi se sepsa (trovanje krvi) i partia bi na oni svit...
E sad dosta o boleštinama, sad cu van opisat kako san ja nadoknadjiva "izgubljeno" djetinstvo, znaci situacuja se bitno prominila, i ja san poceja izlazit, i naravno u meni je bilo more potisnutih emocija, ostatak ekipe i prijatelja nije bilo svjesno sta san ja prozivljava do tad, i sad pocinju pizdarije, neko mi onako usput opsuje mater, sta inace nije smak svita, svak svakome "jebe mater" danas, al za mene tada je to bija okidac bijesa, prvi put kad mi je jedan prijatelj opsova mater je dobija takve batine, da je skoro zavrsija na hitnoj, i onda se to nastavilo tako sa svima koji bi mi opsovali, pocea san pit, trosia san sve droge koje su u to vrime bile dostupne, ukratko posta san divljak, pravi krvolocni divljak, i bija san sve jaci i jaci, psihicki, kaze se najgore je prvih sto tuca, a posli koza otvrdne, srce vise ne divlja, lakse je i primat i dilit batine... (kao posljedicu toga, danas iman na glavi, sve skupa 24 punta)
A sad kad smo vec kod punata, ispricat cu van kako san zaradia 7 koji nisu posljedica mlacenja sa drugima, ja i srednja skola se nismo bas slagali, nisan je ni zavrsija, (zavrsia san kasnije vecernju) iz prve, autolakirer, su me izbacili nakon 10 dana, jerbo san se u tih 10 dana potuka 12 puta, pa san se pribacija, u istoj toj godini, u poljoprivrednu u Štafiliću, tu san se jedino moga pribacit, a poljoprivreda me nazanima ni najmanje, tako da san u toj skoli do kraja godine ima 280 "opravdanih" sati i jos 200-tinjak neopravdanih, mislin da je svima jasno kako je to zavrsilo, tako da san slijedece godine upisa trgovacku, e sad dolazimo do ovih 7 punata na glavi, svi koji su iz Splita, znaju di je otprilike ta skola, i di se ceka bus kad zavrsi skola, da pojasnim, znaci ta autobusna stanica je prva kad se izadje iz marjanskog tunela prema poljudu, i kad san ja isa u tu skolu tu je bija samo znak za autobusnu stanicu i živa ograda, tako da su ucenici cekali bus na cesti, i jedne veceri posli skole, cekamo mi bus i naravno guzva, guranje,(jebiga triba se izborit za stolicu u busu, ko ce stat na nogama do doma) i ja u prvom redu, bus uleti i buuum, retrovizorom me zakaci po glavi, retrovizor se izokrenija naopako, staklo se prosulo po svima na "stanici", ja se uvatin za glavu, nema nista, dobro je, nastavin se borit za misto u busu, i izborin se, sidnen, a ono odjedanput krvi do kolina, gejzir na glavi, padaju unesvist oko mene, ljudi vicu po busu, soferu, da stane, da me odvede na hitnu ili negdi, on nista, sta mi na stanicu, ko da se nista nije dogodilo, i srica blizu te stanice je bija djecji dispanzer, i ja i dva prijatelja odemo tamo, oni me zaviju i pozovu moje da dodju po mene i da me odvedu na hitnu, moji dosli, odveli me, dok su mene sasili, otac zva policiju, posli sivanja otisli na mjesto nesrece sa policijon, doveli oni tog sofera busa, dali mu da puse, napuva je priko 0.5, neznan tocno koliko, a debilni seljo, da ga nije policija zaustavila, otac bi ga bija zadavija ko tica, kad ga je uvatija za vrat, ja san mislija aj ca gotovo, odnija ga djava, uglavnom da zavrsin, on dobija otkaz, ja odstetu 7.500 dem, i 7 punata, (znaci 1000 po puntu ) tada se tako davalo u dem-ovima, i jos jedna bitna stvar, ta autobusna stanica je odma sutradan pretvorena u normalnu autobusnu stanicu, (onu standarnu stakleno plasticnu) tako da ja volin kazat kako je to "moja" autobusna stanica, ja san je platija sa svojon glavon, mamicu im nataknem, njima i stanici!
E sad kad znate da ja iman svoju bus-stanicu, amo dalje, znaci ja san, istraumatiziran dogadjajima sa materon, podivlja i ispoljava to na najgori moguci nacin, radia san sranja di god san stiga, bija san u sve tri policijske stanice u splitu, po nekoliko puta, a i pobiga san iz sve tri po jedan put, pa san poceja pomalo uvidjat da to nevodi nigdi, a vec su pomalo i moji prijatelji poceli izrazavat nelagodu, nisu vise tili ic sa menon vani, jer su znali da ce se dogodit neko sranje, da cu se ja potuc s nekin i onda, naravno, se moraju umisat i oni, i tako su me pomalo udaljili od sebe, a ja san pomalo poceja dolazit sebi, presta san toliko pit, jer pijan san bija najgori, ali san zato poceja trosit sve vise droge, i to je funkcioniralo po pitanju bijesa, nisan vise bija toliko agresivan...
U medjuvremenu su se moji razveli, neznan zasto i ni ko je kriv, i iskreno ni ne zelin znat, svaka strana ima svoju pricu, a ja san to prihvatia tako kako je bez nekih trauma, (valjda san vec malo i ocvrsnija od svega skupa) i to je bilo vrime kad san upozna Maju, (oni koji neznaju Maju i sta se dogadjalo u tom periodu i u toj prici, a zanima ih, neka odskrolaju prema doli do posta: NEPREŽALJENA LJUBAV) i da nastavimo, razveli su se, i ja san triba odlucit sa kime cu zivit, stan je od oca, tako da on ostaje, a mater odlazi, u pocetku san tija ic sa materon, ali san svatija da to nebi dobro zavrsilo, jer ja san bija u kurcu, droge i pizdarije, i da san otisa sa materon, neznan kako bi to zavrsilo, jer sa njon mi je bilo lako izac na kraj, a otac je bija strog i "opasan", i tako san ja odlucija da cu ostat sa ocen, jer ako oden sa materon, otisa bi u kurac, jer me ona nebi mogla kontrolirat, a i bili bi gladni, i tako san ja to i reka materi, i ona se pomirila sa tim, to mi je bila najveca i najpametnija odluka koju san donija u zivotu, definitivno!
E sad su pocele nove pizdarije, i otac i mater su nasli "nekoga", ali mater sa svojima nije imala srice, prvi je tuka i bija je neki alkos, ja nisan zna do jednog dana, tu vecer me nazvala mater i rekla mi da je ovaj pijan i da joj priti, ja trceci do nje, dodjen tamo, i zamislite ovo, molin vas, glupa mrcina od 2 m ide tuc bolesnu, sitnu zenicu od 1.55 m, meni se zamracilo, poludia, bijes nevidjeni u meni prokuva, uzea san kacavidu, koju san ponija sa sobom, i ocu ga izbost, i nista me nece zaustavit, on se sasra ko malo dite, veliki "baja", bizi oko kauca, moli me da ga ne ubijen, samo sta ne place, ja lud, ocu ga ubit i gotovo, mater me vata po kuci da ga ne ubijen, na kraju je uspija utec iz stana i vise nikad se nije pojavia...
Drugi, e drugi je bija pravi ludjak, i radija je isto sta i ovi prvi, tuka je, nije to bilo premlacivanje, al to meni nije bitno, nece niko dizat ruku na moju mater, koja je prosla pokoru svjetskih razmjera u svom zivotu, ali ovaj put je bila drukcija situacija, mater mi nije nista govorila, kad bi ja dosa kod nje, on nebi bija tu, ali san sumnja, i jednog dana se dogodilo, zvala me i rekla mi da je istuka, odveja san je na hitnu, na policiju, policja je vec imala dosije o njemu, ali nikako da se ja docepan njega, iako bi vjerovatno ja u tom sukobu popusija batine, ali to mi nije bitno, nebi mi bija prvi put, i uglavnom napokon se mi nadjemo, mater mene pozvala na razgovor jedan dan, i on je bija tu, kad san dosa odma je pocela prica, mater govori kako je ona kriva, kako je on dobar, ali je ona ovo ono, meni to sve dopizdilo, i ja lipo njemu recen, slusaj, cinjenica je da si ti jaci od mene i da te ja nemogu izbacit iz njenog stana, ali ako je jos jedan put udres, ja cu doc i ili cu ja tebe ubit ili ces ti mene ubit, ali neko ce pogint... i oden ca doma, i nakon par dana se ponovilo sranje, on je udria, ona nazvala mene, ali dok san ja dosa, on je otisa, i nikad se vise nije vratija, i srica moja i njegova da nije, jer neko bi lose zavrsija da je doslo do sukoba... (vjerovatno ja, jer da se odma razumimo, nisan ja neki rambo i sta ti ja znan, i tada san ja ima nekih 18 god, a on 30-ak, ali je vidija da iman srce, veliko srce, i da san dovoljno lud da ucinin glupost, pa sta bilo da bilo) Eto to bi bilo to, sta se tice toga, sad je mater sritno udana, za dobrog covika!
Posli ovoga je uslijedila NEPREŽALJENA LJUBAV, pa 6 GODINA U TRIBUNJU, koga zanima ova dva posta su malo nize ispod ovoga, a ja, ja danas zivin u Vodicama ko podstanar, ali tu pricu cu van ispricat u jednom od slijedecih postova, i nadan se da ce bit malo veselija od ovih dosadasnjih... ;)
Ljudi moji, zdravi i veseli bili, do sljedeceg citanja!

Dakle, da jos jedan put pojasnim onima koji nisu upuceni, ovo je objasnjenje jednog dijela posta "Neprežaljena ljubav", ko ga je procita zna o cemu se radi...
Pa da krenem, znaci uspia san udaljit Maju od sebe, lazuci joj da san je privaria sa njenon "prijateljicom", i nedugo nakon toga san otisa iz Splita, evo kako se to dogodilo... Jedne litnje veceri bija san u kvartu i pijucka pivce za zivce sa ekipon, i u to naidje jedan prijatelj i kaze da nedaleko od nas, tri cure, studentice iz Vodica privremeno zive u jednoj kuci u blizini i da imaju neki kao mali party, povodom zavrsetka te fakultetske godine i odlaska doma u Vodice, i pita me ocu li sa njim do njih, ja naravno prihvatih i odosmo ja i on. Dosli kod tih cura, upoznali se svi skupa medjusobno i laganini pijuckamo i cavrljamo, i sad kako je vecer odmicala, tako se meni jedna od njh svidi, i ja nju (odsad cemo je zvat Jasa) malo-pomalo nekako uspjeh ocarat, (bar san ja tako mislija) e sad pocinju komplikacije, one sutradan ujutro idu ca, i sta sad, a ona nema mobitel, i dogovorimo se mi da ce ona meni dat broj mobitela od svoje prijateljice, (odsad cemo je zvat Bojana) i da ce mi sa njenog broja se javit i tako to, a meni naravno nije da djava mira i nazoven ja taj broj odma, da ja vidin ko je to, javi se Bojana, upoznamo se mi tako priko mobitela i ja njoj objasnin situaciju, malo jos procavrljamo i dobro, tu prica zavrsi...
Nakon par dana meni dodje poruka sa Bojaninog broja, ali ne od Jase nego od Bojane, njih dvi su se navodno vidile i pricale o meni, i Bojana se zainteresirala, i pita
ona mene kao sta ima kako si i tako tome slicna standarna pitanja, a ja odgovaran i isto tako propitujen nju, tako je to trajalo neko vrime, oko misec dana, i pomalo smo mi zaboravili Jasu, a i Jasa mene, i uvidjeh smo da imamo dosta toga zajednickog, pa malo pomalo, pocele i ozbiljnije poruke, vise osobnih pitanja i zanimanja, pa razminili slike, i to poštom, danas to zvuci nevjerovatno da se slike razmjenjuju poštom, al dobro tako je bilo tada...
E onda san ja pomalo pocea nju ispipavat tako da bi je nazva pa joj reka da dolazin u Tribunj, da san vec u busu i tome slicno, a ona bi onda dobila napadaje panike, i tako par puta sve do jednog dana dok se nije potrefilo da je za par dana Jasi rodjendan, a vec smo dosta puta pricali kako cemo se upoznat i to je sad bila idealna prilika, i nazove ona mene i pita ocu li doc, ja kazen da ocu ako iman di prespavat, jer nije mi padalo napamet da se iden truckat u busu do Tribunja i nazad u istom danu, a i s obzirom da se slavi rodjendan, kad bi uopce isa nazad, i kaze ona meni da mogu prespavat kod nje, ja odma oden doma, prisvucen se i drito u Tribunj, rodjendan je triba bit sutradan.Kad san se ukrca na bus i krenia, nazoven je i kazen joj da dolazin, opet panika zavladala, al ovi put je bilo kasno, sad san stvarno bija u busu i nema vise nazad, i ajde nekako se ona sabere, objasni mi di triban izac iz busa, ja do tada nisan ni cuja za Tribunj, i tu ce me ona docekat, i tako i bi...
Stigoh ja u Tribunj, ona na stanici ceka, iskreno odma mi se nekako svidila izgledom, bolje je izgledala nego na slici, onako malo punija, a ja volin onu staru izreku: bolje da ljulja, nego da zulja, i upoznamo se i formalno, i krenemo prema kuci, putem malo procavrljamo, razmjenimo dojmove, ona jos ne viruje da san ja tu i bla bla, standarna prica, i dodjosmo do kuce, pas laje, kratak lanac al'mani ti to, udjosmo u kucu, upoznan se sa njenom majkom, tetkom, bratom i sinom od tetke, odnosno njenim rodjakom, raspricali se svi, i necete virovat ali glavna tema, a i bitan faktor u ciloj prici je bija Hajduk, naime ona je bila veliki fan Hajduka, a ja ludisplitjo, redovit na utakmicama, domacim i gostujucim, (tada bija, a od toga dana pa do dan danas, nisan bija na utakmici) uglavnom Hajduk mi je dosta pomoga u ciloj toj prici, i doslo vrime za ic "spavat" (mo'š mislit), e sad moran objasnit situaciju oko spavanja i opcenito o kucama, tu su bile dvi kuce, jedna do druge, udaljene par metara, prva kuca je od njene matere i tu spavaju mater i brat joj, a druga kuce je od babe koja je u Njemackoj, i tu spava ona, tetka i sin od tetke, ja san triba spavat u dnevnom boravku, u naravno, istoj kuci di i Bojana, pozelili svima laku noc i slatke snove, i odosmo u drugu kucu, tetka i rodjak odose spavat odma, a ja i Bojana cemo malo u dnevnom boravku "gledat filmove", malo smo pricekali da svi zaspu, i , ja navalia na nju ko sivonja, imala je savrsene sise, za moj pojam, velike, al ne prevelike,
al necu sad po ure o sisama, uglavnom nije bila sramezljiva, sta je bilo malo i cudno, s obzirom da malo kasnije, se ustanovilo da je djevica, vodili smo ljubav strasno i slasno, nakraju san ja zaspa u njenom krevetu, a mater joj ujutro banila u 6 ujutro u kucu i naravno nastala panika, pa me izbacila iz kreveta na pod, al dobro, nisu bili glupi da im nije jasno sta se dogadja, i uglavnom tako je pocela ta veza...
Slijedili su mjeseci di san ja putova i zivija na relaciji Tribunj-Split, radia san u skveru, tako da mi je subota bila neradna, pa san svaki vikend bija kod nje, dok jednog dana nisan dobija otkaz u skveru, sad moran ispricat zasto san dobija otkaz, zamislite ovo, radia san ko varioc, i jednog dana dodje poslovodja i kaze da nema posla trenutno i da neki moraju na cekanje ili na kapiju strazarit, i ja se javin da necu na cekanje, nego na kapiju, i tako i bi, i jedno jutro dolazi jedan od sefova (ja nisan zna ni koje on ni sta je on) i priblizava se kapiji, ja ga zaustavin i pitan ga ko je i di ide, i da mi da osobnu, takva je procedura, a on ispalija, jeli ti znas ko san ja i bla bla, ja mu kazen ladno da me ne zanima ko je on ni sta je on, i trazin da mi da osobnu i kaze di ide, on uvridjen krece prema ulazu, ja sta isprid njega i nedan mu da udje, on tija na silu, ja ga savladah, u to se pojavise neki radnici koji ga poznaju i sprijecili daljnji sukob, on udje, ja nedugo poslin toga dobih otkaz... I da nebi sad covik popizdija, radis svoj posal i zato sta ga obavljas profesionalno, dobijes otkaz!
Amo mi dalje sa pricon, kako san dobija otkaz, tako san odselija za stalno u Tribunj, prihvatili su me objerucke, jer je tamo stvarno falila muska ruka, a ja san uz to i
dobar handyman, znan svasta neshto radit, a obe kuce su bile u "rasulu", vise iznutra nego izvanka, i ja to malo pomalo popravih sve, "punica" odusevljena, moj zet najbolji, moj zet ovo, moj zet ono, obozava me i ona i svi ostali ukucani, jedino brat malo prgav, vjerovatno se pripa da cu mu otet kucu, ali njega san lako rjesia, reka san mu da moze birat, oce li da mu buden najbolji prijatelj ili najgori neprijatelj, njegov izbor, on je izabra pametno...
I tako je prolazilo vrime, sve je bilo super, otisli smo i po moga Micka (slike su dva posta ispod) i doveli ga u Tribunj, ona je volila tog macka nevjerovatno, ja san u medjuvremenu nasa i posal, radia san namjestaj po mjeri i montira ga, nije bilo lose, radia san to 6 god., dok mi nije kicma otisla u kurac, al sta je tu je, nego da nastavim, prvi problemi su poceli nakon jedno dvi godine, to je bilo, da odma pojasnim, malo prije nego san nasa ovi gori pomenuti posal sa namjestajem, sta se dogodilo, dogodilo se to da ta druga kuca, u kojoj san i ja sad zivia, je imala i kat, koji nije bija u potpunosti dovrsen, i sad, njena majka je nasla jednog gospodina koji joj se svidija, a koji je igrom slucaja bija vlasnik jedne gradjevinske tvrtke koja je igrom slucaja zaposljavala iskljucivo ilegalne bosanske radnike, (da odma razjasnimo da neman nista protiv bosanaca, ni Bosne kao nacije) i tako je ona odlucila (nagovorija je taj pomenuti gospodin) da smisti na taj nedovrseni kat 5 njegovih radnika i to mukti, neko bi sad pomislija kako je to velikodusno od nje, al virujte mi nije, samo to je sad druga prica, nego da ja nastavim, ja se tu nisan ima sta bunit, niti je to moja kuca, niti ja tu iman sta odlucivat, iako ja tu ulazem i vrime i trud i novac, ali ipak to nije moje, ali nije ni njeno, babino je, a baba nezna nista o tome, (a inace, cisto da pojasnim, baba je u toj familiji bog i batina, ona radi u njemackoj i salje pare) i kad bi baba saznala, to bi bilo veliko sranje, ali nije saznala, i oni su tu uselili, mene je to iskreno smetalo, nisu oni bili onako tu samo za prispavat i gotovo, oni su se pomalo uvlacili di in nije misto, u nase zivote, evo primjera radi, ja dodjen sa posla oko 8 navecer, umoran ko pas nakon 12 sati rada, a u dnevnom boravku me doceka 5 bosanskih baustelaca koji se zabavljaju, onako "bezazleno" sa mojon curon, i nemos ih istirat da idu ca gori na taj kat, nego samo sta mi nisu u sobi, mislin kome to nebi smetalo, pa i Bojani je to pomalo islo na zivce, ali sta da radi, da ona bizi od njih u svojoj kuci!
I tako san ja to trpia jedno vrime, dok mi nije dopizdilo, nisi vise ima mira, di god se okrenen iskoci bosanac, a isusa ti, pocelo me stvaro nervirat to, i kazen ja Bojani da prova objasnit materi da to nece ic tako i da ja to necu trpit, nije vise bilo nikakve privatnosti u toj kuci, ne mogu ni ja ni ona onako slobodno opusteno odat po kuci, ovi upadaju bez kucanja, ko da su svojoj kuci, ziv covik da neviruje, ali to njenu majku nije previse pogadjalo, i onda su pocele svadje pomalo, ja san upira Bojanu da nekako urazumi mater, nisu samo meni smetali, nego i njoj i rodjaku, ali nije islo, i ja se pokupin i oden doma u Split...
Onda je pocela drama, Bojana zove da se vratin, mater njena zove da se vratin, svi zovu da se vratin, ja necu dok je situacija takva i gotovo, a ona nece u Split, a sve i da je tila, nebi imali di stat kod mene u stanu, onda su mi poceli zvat oca i mater, pa njih molili da me nagovore da se vratin, pa in punili glavu kako Bojana radi mene place po cile dane, kako pije apaurine i sta ti ja znan, (a moji su razvedeni, tako da me doma pila otac, a na mob mater) ali je se nedan, tvrdoglav ko magare, necu i gotovo, i nakon par dana eto Bojane u Splitu, dosla kod moje matere, a da ja neznan, i onda me mater kao nazvala da dodjen do nje malo u posjetu, i ja dodjen i zateknen uplakanu Bojanu, i naravno sta sad, nisan bezosjecajan, a i "volia" san je, nisan bija zaljubljen do usiju, ali volia san je, i ajde nagovore oni mene da se vratin, ali pod jednim uslovom, u roku od dva tjedna ako bosanci ne odu, ja cu otic i vise me ni bog isus nece nagovorit da se vratin, i bogami otisli su, neznan kako su oni to izveli, ni sta se tocno dogodilo, ali predpostavljan da je baba saznala, uglavnom su otisli, to je jedino sta me zanimalo!
Situacija se stabilizirala, i opet je sve bilo idilicno, sad je ta nasa veza bila vec u trecoj godini, i zaposli se ona u hotelu na Murteru, (20-ak km od Tribunja) i prvu sezonu je radila sa tetkom u veseraju, a drugu sezonu je prisla na recepciju i usput je obavljala neke racunovodstvene poslove, kad bi joj zavrsila smjena na recepciji, i sad kako to nije bas blizu kuce, a ona ne vozi, a ni buseva bas nema kad god oces, tako su oni njoj dali sobu pa da moze, kad triba, ostat spavat u hotelu, u pocteku je to bilo rijetko, ali s vrimenom sve cesce i cesce, ja inace stvarno nisan ljubomorna osoba, ja san realna osoba, i kao takvome ljubomora mi je besmislena, uopce ne razumin ljubomorne ljude, ako se nesto ima dogodit, dogodit ce se bija ti ljubomoran ili ne, ali nisan ni glup, pa nema bas toliko posla u hotelu da skoro svaku vecer triba ostajat spavat, al dobro, virova san joj, nisan ima razloga ne virovat joj...
I jedne veceri ja kod "punice" vecerajen, i dodje Bojanina rodica, koja je zivila u kuci 20m od ove, (dosad nije bilo razloga da nju spominjem, ali inace je ona bila tu svaki dan s nama) isla je u medicinsku skolu i dobro je masirala, i tu vecer ja nju zamolin da dodje kasnije do mene i da me izmasira ako ima volje, (moj problem s kicmom) kad na to ce moja "punica": moze, ali nemoj se puno zadrzavat!? Ja i rodica oboje zbunjeni, sta je to tribalo znacit, al dobro, cesto je ona znala provalit neku glupost, pa nismo tome pridavali puno paznje, uglavnom dosla ona, masira me i cavrljamo laganini, i spomenen ja kako joj je uopce palo napamet, "punici" da uopce pomisli nesto izmedju nje i mene, i kazen ja njoj kako je nebi privaria Bojanu ni u ludilu, i kako znan da nebi ni ona mene, e na to rodici izleti: jesi siguran? Ja kazen jesan, pa nema sanse da bi ona mene privarila, posli pustih apaurina i plakanja i svega sta je bilo, ma nema sanse kazen ja, (al naravno sve mi je u glavi vec jasno, samo nisan tija pritiskat malu, nego se pravin glup) i na tome ostane, izmasira ona mene i ode...
Sutra dan ja sidin isprid kuce onako bez veze, bila nedilja, i naidje rodica, i ja joj onako usput dobacin da bi moga malo otic na Murter do Bojane, i pitan je oce li s menom, i tu je ona pukla i pocela plakat, a draga mi bila ta cura cudo jedno, ko mladja sestra, pa je nisan tija mucit, samo san je pita kratko, s kime i jeli to bilo jedan put ili je to redovito, a ona mi je onako kroz suze jedva odgovorila, samo pogledaj u njenoj sobi u ormar, ja u auto i drito u hotel, dodjen, uletin u hotel, doticni "gospodin" na recepciji, kako san ja uletija tako su se staklena vrata od hotela skoro raspala, on me vidi i problidi u sekundi, sasra se ziv, ali on me nije zanima, udjen u sobu, ona spava, ali vidno je da ne spava sama u tom krevetu, pogledan u ormar, sva njegova roba je u ormaru, probudin je i kazen joj bog oko moje, i oden ca, dok san je dosa do Tribunja ona je vec nazvala mater i napricala joj bog zna sta, uglavnom ova me napala, da san lud, poremecen, bla bla, ja san samo kratko prokomentira, da cu se vratit po macka, cin se snadjen, spakova san u 20 min sve sta mi je stalo u auto, ostalo san ostavija i otisa, i nikad ih vise nisan vidija, i to je to, posli san se jos vidija sa rodicom, pa san tocnije detalje kad je to pocelo i koliko je trajalo, uglavnom bilo pa proslo, ne zalin za nicin i guran dalje, eto toliko od mene za danas...
Ljudi moji, zdravi i veseli bili, do sljedeceg citanja!