LudiSplitjo

Ovo se dogodilo u periodu neposredno posli mog odlaska iz Tribunja, i da odma naglasin, za sve ovo sta cu van sad ispricat san JA iskljucivi krivac, sam san se u valija u pizdariju koja mi nije tribala u zivotu, ali eto sta je tu je...
Pa da krenem, znaci otisa san iz Tribunja, svi koji me citaju znaju kako i sta i zbog cega, i sad san bija u dilemi, otic doma u Split (iako to i nije bas bila opcija, otac se ozenija i guzva je nastala u tom stanu, za mene tu vise nima mista) ili ostat u Vodicama i nac stan, a ni to nije bilo lako, mala placa, auto na kredit, i aj sad jos i placaj podstanarstvo i zivi od necega! I na kraju je odluku umisto mene donija moj sef, (to je oni iz namjestaja po mjeri, di san se zaposlija dok san bija u tribunju) ja san njemu reka sta se dogodilo i da cu najvjerovatnije morat dat otkaz i vratit se u Split, i onda me on "zajeba" reka mi je da mogu stat kod njega u jednom od apartmana koje inace liti iznajmljuje, i da mogu tu bit dok se ne snadjen, nemoran placat stanarinu nego samo rezije, ocito me je tija po svaku cijenu zadrzat na tom poslu, (a kako i nebi kad san radija po 12 sati, nekad i duze, za nekih 3200 i nisan se bunija nikad) i kaze kao stoj tu dok ne nadjes stan, a kad nadjes, malo cemo povecat placu i dobro, ja pristanen, a i nisan bas ima nekog izbora...
I dobro da sad ne duzin, bija san u tom apartmanu mozda 1-2 miseca i nadjoh stan, i to za 700kn misecno! A sef mi poveca placu na cilih 3800, ma strasno je to kako ljudi neznaju cijenit dobrog radnika, a ja san bija dobar radnik, (nije da se falin, to je bila cinjenica) i preselin ja u taj novi stan, sve je lipo krasno, koliko moze bit za te pare, i sad da malo razjasnim situaciju sa tin stanon, znaci to je bila velika kuca na dva kata, gornji je bija od vlasnika, a donji kat su bila dva apartmana, dvi garsonjere odvojene jednim zidom, i to je bilo za stalno, sta je najbitnije, jer inace u Vodicama nac stan za cilu godinu je ko dobit na lotu, svi bi oni tili iznajmljivat posebno zimi, a posebno liti, ma oces kitu, da nebi ja selija svako lito "negdi" pa se vracat zimi, no da neduljin sa turizmom u Vodicama, amo mi dalje, znaci uselija ja tu i dobro je zadovoljan san bija...
I prvu vecer, ja saznan da iman suside u tom apartmanu do sebe, i oden ja pitat imaju li koju kesicu caja i da se upoznan, tu su stale mama i kcer, (necu je imenovat, kcer, od sad cemo je zvat Zmija, jer je to i bila u punom smislu rijeci) i pozovu one mene da udjen i da popijen stogod, i ja pristanen, udjoh, bili su in jos neki prijatelji tu i igrali su remi, inace to in je bila praksa svaku vecer, a ja volin remi, i tako ja malo pomalo odma tu prvu vecer se skompan sa njima, popija par piva, odigra par partija remija i odoh lec...
Sutra dan navecer pozovu oni opet mene da dodjen, a meni se iskreno nije bas ni dalo, bija je naporan dan i bija san umoran, al nisan tija bit nepristojan pa dodjoh, i opet isto, popija pivu-dvi, malo se bolje upoznali, odigrali malo remija i odoh lec, al prije nego san otisa, vidin da Zmija trza na mene, kita joj viri iz ociju, a meni godi, otud i naslov posta ko srna ranjena, bija san spreman prihvatit prvo sta naidje bez ikakvog razmisljanja... (uh koja je to greska bila al pomalo amo po redu)
Sutra dan navecer, ista prica, ali ja odbijen, reka san in da san umoran i da san uzea neki film i da cu se izvalit na krevet i gledat film, i dobro, to je bilo oko otrpilike osan uri, odma posli posla, i ja u stanu spreman nesto za veceru sebi, i dodje Zmija i kaze kao dosli joj neki ujci, ujne i sta ti ja znan, i kao sta ja radin i jel mi smeta ako kasnije kad veceran, malo navrati do mene pa cemo skupa pogledat film jer su joj oni tamo dosadni, i naravno ja pristanem, zasto ne, dapace bit ce mi zadovoljstvo, i nakon mozda uru vrimena eto nje u pidjami ko da ide u krevet, to sad i nije bilo toliko cudno jer kao tu smo u istoj kuci, al dobro nije to sad ni bitno, a sobzirom na to kakav je bija taj stan, nije mi mogla bit televizija nigdi drugo nego u sobi, tako da je pidjama cak i imala smisla jer ce film ionako gledat iz kreveta, i izvalili se mi na krevet i poceli gledat film, ali nekako vise laprdamo nego sta gledamo, i malo ona mene bocne, ali ja nisan skakljiv, pa bocnen je nju, a ona je skakljiva i krenulo je, malo smo se skakljali, onda san ja nju "slucajno" onako u zaru borbe poskaklja po pikici, nije se bunila, a onda je ona mene "savladala" i okrenula me na ledja, popela se na mene i stvari su izmakle kontroli, ja mislin da mi je to bija najdivljiji sex u zivotu, ta cura nije bila normalna, jahala me od, neznan tocno sad, al otprilike od 23 do 4 ujutro, dusu mi je isisala iz tjela, nevjerovatno nezasitna, ja san pet puti reka da nemogu vise, nemogu i gotovo, ali ne predaje se ta majci, koliko god je bija "nemocan" ona ga je osposobila svaki put... al dosta o sexu, amo dalje...
Gore opisani dogadjaj se ponovija jos par puta onako bez obaveza, samo sex i nista drugo, i onda je to pomalo postalo ozbiljnije, i jednu vecer kaze ona meni kako ima celijakiju, (crijevna bolest, nije toliko opasna ako se pridrzavas doktorskih uputa, a glavni problem je sta nesmis jest nista sta sadrzi gluten) i kao kaze mi da se nemoran vezat za nju ako me to smeta, i da mi ne zeli bit teret i tako to, i sta sad, sad se u meni probudija oni zastitnicki osjecaj koji mi je valjda usadjen jos od onog vrimena kad san pazija na mater bolesnu, (ko nezna o cenu se radi, pise u postu ispod ovoga) i ja joj kazen kako to nije uopce problem i da cu joj rado pomoc, skupa cemo to rijesit, mislin, ja nikad u zivotu nebi ostavija neku osobu radi toga sta je bolesna, mislin, svako ko bi radi bolesti ostavija osobu koja mu se svidja je za mene idiot svjetskih razmjera...
E onda su pocele pizdarije, kako to i obicno biva kod mene, svaku drugu vecer san bija sa njon na hitnoj, i nista to meni nije bilo tesko, ono sta je mene smetalo je to sta ona jednostavno nije tila slusat nikoga, doktor kaze nemoj jest kruv, jer kruv ima puno glutena u sebi, u biti psenicno brasno ima puno glutena u sebi, pa tako i svi proizvodi od psenicnog brasna, i sad dok san ja doma, ona se toga pridrzava koliko toliko, a dok san ja na poslu, nju mater sopa sa normalnom hranom, iako zna da nesmi, (zamislite tako glupu mater) i tako san se ja borija sa njon i materon, i postalo naporno, (smrsavija san 15kg u misec dana, toliko je bilo naporno) svako malo na hitnu u 3-4 ujutro, pa dodji doma odspavaj dvi ure, pa radi 12 uri, i tako iz dana u dan, sve zato sta ne zeli pazit sta jede, jos san ja nabavija "meni" od doktora sa popisom namirnica koje smi jest, i nije to tako tesko ni skupo se toga pridrzavat, a to je sve sta triba da bi se bolest drzala pod kontrolom....
I tako je to trajalo neko vrime, vec meni i posal poceja patit, kronicno san neispavan, zivci mi na rubu, i uzmen ja bolovanje i odlucin je odvest u bolnicu u zagreb, a vec je do tad lezala u sibenskoj bolnici dva puta po 5-6 dana, odlucija san se za zagreb jer mi je mater bila u zagrebu, i kao sta znamo moja mater radi svoje bolestu je upoznala sve moguce doktore i odlucila da ce nan pomoc, i odemo mi u zg, tamo sazna sve sta vec zna i dobije iste upute ko sta je dobila i odi, nema drugog nacina nego se pridrzavat propisane prehrane...
E sad dolazimo do ovoga zmijskog dijela price, ovaj dio price se pocea desavat nakon dva miseca od onog dana kad smo "film gledali", doslo je litnje doba, njoj je bilo malo bolje, i malo pomalo pocela ona sve kasnije dolazit doma, ona nista nije radila, ja radija ko konj svaki dan i neman snage ni volje svaki bozji dan ic vanka do 3 ujutro, i ja joj kazen da ja necu ic a ona ako oce sa prijateljicama, nek ide, ja moran radit svako jutro, i tako njoj to i pasalo, i jednu vecer kaze da ide u kafic di joj prijateljica radi i da ja ako ocu dodjen, ali da nece dugo, to je bilo oko devet navecer, i prosla ponoc a meni se nesto ne spava, i obucen se ja i spustin se do kafica, zatvoreno, a vodice nisu tako velike i odlucin ja obic jos par kafica koji rade, bija je neki glupi dan ja mislin utorak, tako da nema bas puno kafica koji rade, i da ne duljin, nadjen je u jednom kaficu, mortus pijanu kako visi po nekom konobaru, meni mrak na oci, al neka, produzin dalje i oden doma, ona mene nije vidila, i zaspen...
Sutra dan dodjen sa posla i pitan je kako je bilo sinoc, ona kaze kako su njih tri prijateljice bile u kaficu cilu noc, ja kazen da san bija do kafica, ali je bilo zatvoreno, ona meni da su one zatvorile kafic posli radnog vrimena i ostale unutra i zajebavale se, ja joj kazen da san je vidija i da znan di je bila i sta je radila i da je gotovo, nek se spakuje i ide ca materi, kratko i jasno, i naravno pocela odma opravdanja, plakanje, bla bla, ma ne zanima me ja kazen, tek san otisa od jedne kucke, netriba mi odma druga, i drz nedaj, pokupi se ona i ode tri metra dalje u materin stan, ali nije ponila sve stvari, i ja pokupin sta je ostavila i oden joj to odnit, udjen u apartman a ona sidi u fotelji i u saci joj hrpa normabela, cila kutija, istisla je cilu kutiju normabela od 10mg u saku i kaze da ce popit to sve, ja tija uzet joj iz ruke, al nemogu, stisla tablete u saku i nepusta, mogu joj jedino polomit prste, i kao nista, ajde ti ca ona ce meni, a ona ce to popit i to je to, i naravno sta sad, sta bi vi napravili u takvoj situaciji? nekako ja nju uvjerin da ce sve bit u redu, da cemo pokusat ponovo, ali samo ako ce bit po mome, a to nije tako strasno, ja san vrlo razuman i fleksibilan, i ne branin nista, ali mi nije bas drago da neko pravi budalu od mene, i prodje to tako...
I odma sutra dan, dolazin ja sa posla, a oko kuce svi susidi podboceni na zidicu i gledaju prema njihovom apartmanu, ja pitan sta je, sta se dogadja, oni mi kazu da se nesto dimi iz njihovog apartmana, a da su njih dvi otisle setat pasica, ja dodjen do apartmana i pogledan unutra, nevidi se nista od dima, (zamislite te ljude, vide da je pozar u apartmanu i nista, niti pozvali vatrogasce, podbocili se i gledaju) i ja razbijen prozor i udjen unutra, nevidin prst prid okon, probijen se kroz taj dim do kuzine i tamo vidin sta je, ostavile su rucak da se kuva i otisle, i naravno zapalilo se, uvatila vatra neku krpu i elemenat povise tece sa ruckom, i ugasin ja to nekako, otvorin spinu i natopija sve sa vodon, i otvorija sva prozore da se to izvitri, i da skratin pricu, izbacija nas vlasnik iz apartmana, njih iz ocitih razloga, a mene, neznan zasto, valjda zato sta san mu spasija kucu od pozara!? al on je meni isprica pricu kako on namjerava to sve preuredit u jedan veliki apartman, umisto ova dva manja, bla bla, i sta cu, sta je tu je...
E sad di ic, njena mater je nasla sebi neki apartmanic, a mi bi kao trebali skupa nac nesto, (iako meni ta ideja nije nimalo bila primamljiva, ja san samo ceka kako da je se rjesin, a da ne napravi kakvu pizdariju) pa smo tako krenuli u potragu za stanom i nasli ga isti dan, isli doslovno od vrata do vrata i pitali ljude i eto posricilo se, sad cu malo ubrzat pricu, ovo se vec oduzilo, znaci nasli smo apartman, priselili se i dobro, neko vrime je to funkcioniralo, kratko vrime jedno 20-ak dana, i onda je uslijedija pocetak kraja, prvo se spetljala sa nekin dileron i nekon narkomankom, i pocela ih dovodit doma, ja jo reka da ja to necu trpit i da ih vise ne dovodi doma, ona se tu bunila nesto, kao nisu oni takvi, to ja umisljan i bla bla, a ja se odgojija medju narkomanima i dilerima, no dobro, ja san je upozorija, al ona po svome dok meni nije jedan dan puka film, bilo je oko 3 ure ujutro, ja spavan, a oni dosli zavidani ko zmije svi troje i poceli tulum, a ja radin ujutro, i mene probude zvuci cajke iz kuzine (cajke ne mogu smislit) i ja izletin iz sobe onako gol u mudantama, izderen se na njh, njega uvatin za vrat i zalipin ga uza zid, svi zamukli, samo Zmija pametuje, sta ti oces, ja iman pravo dovodit koga ocu bla bla, i istiran je njih sve ca iz kuce i zapritin njemu, ako jos jedan put dodje da cu ga izmlatit ko beba zvecku ako ga jos jedan put vidin odi, nije se vise pojavia, ali je zato ona pocela sve cesce dolazit doma razvaljena heroinom, jednu vecer nisan smija zaspat jer je bila toliko puknuta da je zamalo zapalila krevet, kljucala sa cigaron u ruci, a ja samo gledan kako ce joj ispast i kako ce opet pozar napravit, al eto nije za divno cudo...
I onda je dosa kraj, jednog dana me zove ona i kaze kako joj je lose i kako nemoze nista kuvat pa da ja kupin nesto gotovo za jest kad dodjen sa posla, ja joj cujen po glasu da je zavidana, al pravin se glup, pa kazen dobro uzet cu neke hamburgere ili nesto, (ionako nije znala kuvat, ja san za nju karampandja) i dodjen ja doma, a ona se tusira i sredjuje, ja pitan di ces, rekla si da ti je lose, ona meni onako ladno, ma zva me jedan prijatelj kojeg nisan vidila sto godina da popijemo pice, aj dobro kazen ja, a u biti zabolime neka stvar i di ce i s kim ce, i ode ona oko 7 navecer i vrati se oko 4 ujutro, ja se prenen iz sna i pogledan na sat, a ona meni, sta gledas koliko je uri, ja cu ti rec 4 ujutro je, onako izdere se, ja nista, okrenen se i nastavin spavat, ujutro probudin se i uzmen joj mobitel koji je u biti moj mobitel koji san joj da da koristi, jer ona nije imala mob, i na koji mi je nabila 3200kn racuna, (ali to san kasnije sazna) i pogledan u mobitel medju slike i iman sta vidit, neki covik u svojin 50-im godinama gol i raskrecen na krevetu, pa slijedeca slika ona raskrecena na krevetu gola, i tako jos par slikica sa datumom od tog istog dana, samo par sati prije nego san ja uzea mob u ruke, i to je bilo nesto najbolje sta mi se moglo dogodit, to mi je bija izlaz, spas od te Zmije!
Mislin zna san da me vara di god stigne, al jednostavno me nije bilo briga, nit san je volia nit mi je bilo na ikoji nacin stalo do nje, to je bilo bas ono sta mi je tribalo, da ja mirne savjesti oden svojim putom, i sad ce mnogi pomislit, zasto nisan prije otisa i gotovo, a ja cu van rec zasto, zato sta jednostavno nisan ima vise snage se zajebavat sa nekin ko je u stanju napravit glupost zbog koje cu ja imat griznju savjest, tako da san ja jednostavno svojom ravnodusnoscu navea nju da radi sta oce i na taj nacin me "otira" od sebe, meni je i onako bilo ko da nje ni nema tu, nije to bila vise veza, vise smo mi zivili ko cimeri, uglavnom ja san njoj ostavia mobitel sa tom slikom na ekranu, tako da kad se probudi da odma vidi da san ja to vidija i gotova prica, kasnije tog dana kad san dosa doma nje nije bilo u kuci, ja se spakova i otisa kod svog sefa (onog sa pocetka price) u onaj isti apartman iz kojeg san zavrsija kod ove Zmije, ljudi moji, to je najzlocestija osoba koju san ja u zivotu upozna, totalno bolesna u glavu i bas ono ZLA do srzi, cudo jedno, al jebiga bija san ko srna ranjena, a ona vuk u janjecoj kozi, ali sta je tu je kako ja to volin rec, to je sve skupa trajalo neka 3 mj. tako da nema zla, a sad san van isprica sve tuzne ili zalosne price koje san ima, od sad pocinjen sa veselim pricama, i znan da san to napisa i u proslom postu, al sad stvarno necu vise tuzne price... obecavan...
Ljudi moji, zdravi i veseli bili, do sljedeceg citanja!