:: na deset ljudi 5 primitivnih budala ::
Što sam starija to više otkrivam da su starci imali pravo kad su mi govorili neke stvari. Eto neki dan sam otkrila nešto što se tiće moje umjetničke struke. Ovo će vjerojatno razumjeti samo ekipa iste struke. Ono kad vam kažu da kad crtaš i imaš neki motiv da "pogledaš kroz trepavice" - e pa to je skroz korisno. Nije mi nikad bilo jasno zašto, a sad mi to pomogne maksimalno. Naime, kad pogledaš kroz trepkice vidiš samo najtamnije obrise, npr, kad crtaš bocu koja je napravljena od svjetlosnih pravokutnika - ona ti je totalno nejasna jer se pojavljuju i zrcalni prikazi okoline - e pa - samo ju pogledaš kroz trepavice i vidjet ćeš gdje su stvarno sjene, a gdje je samo iluzija... enivej, mogla bi ja cjelu filozofiju od toga izvesti, ali neću vas zamarati, najdraži moji čitatelji.
Ok, sada o primitivnim budalama.
Malo po malo, kako sam starija, nisam više zaštićena od nekih stvari i životnih situacija. Dakle, kako sam se preselila u moj dragi stančić u centru grada koji u dvorištu ima vlastiti parking (koji je meni i snažnijoj polovici od velike bitnosti) našla sam se u situaciji da sam morala komunicirati sa čistim kretenima. Dakle predstavnik stanara tog broja u Ilici je vlasnik birtije/čevapđinice, što meni nije jasno, jer on je predstavnik stanara a tamo ne živi. Prvo nam je gazdarica rekla da je predstavnik netko drugi tko će nam kljuć i račun ostaviti u poštanskom sandučiću. Tjedan dana je prošlo i ništa. Onda je Snažniji parkirao u dvorište i baba (valjda žena od tog predstavnika) mu je počela srati što on tu parkira, a kad joj je on objasnio da je on stanar i da ima potpuno pravo tu parkirati ona mu je nasrala da je to parkirno mjesto rezervirano za gazdu i citiram da je njegova žena (misleći na mene) morala njoj donjeti 70 kuna za ključ. Ja nisam imala pojma za to, Snažniji joj je dao tih smrdljivih 70 kuna dok je ona njega ispitivala o svemu i svačemu. On je pre ljubazan i ima poštovanja prema starijima pa nije znao reagirati pa joj je odgovarati na njena pitanja. Od toga je bilo prošlo punih tjedan dana kad sam se ja požalila gazdarici pa je ona otišla do birca, pa njen sin drugi dan, pa ja traći dan, četvrti dan se taj bosančeros (nemam nikakve predrasude prema nikome, nit sam ksenofob, ali ovo masno ogavno stvorenje sramoti svoj narod) pojavio na mojim vratima. I to ovako. Budim se ujutro i kuham si kavu, čujem neko divljačko lupanje na ulazna vrata i pokušaje da netko uđe. Vrata su bila zaključana, ali taj čovjek je meni htio uči u kuću bez da sam ga ja pustila u nutra !? Ja otvorim i on - bez pozdrava, nejasno izgovori da je on predstavnik stanara i pita dal' je tu CIca (moja gazdarica - rimuje se), mislim, ne treba ti puno mozga da znaš da u 8 ujutro gazdarica neće biti u stanu koji je nekome iznajmila. Ja držim otvorena vrata i naslonjena sam na zid i ne dopuštam mu da uđe. Nisam ga htjela pustiti jer nije pokazao ni naznaku nikakvog kućnog odgoja, jer me odmjerio kao da sam s nekog drugog planeta (btw, ošišala sam se na 3 mm). I on uporno gleda meni preko ramena, kao da hoće vidjeti kako moj stan izgleda i naći nešto što ne valja. Tu on izmumlja da je njemu njegova žena zaboravila reći da sam ja dala tih 70 kn (ne zaboravite da je od primopredaje love prošlo tjedan dana), i da će on napraviti kljuć, ali da ga ne može dati meni nego mora mojoj Cici gazdarici. Ja mu kažem da mi je to nezgodno jer onda ja nju moram žicati da dođe i tko zna kad će to biti. Taj dan mi je došla baka i ona priča na telefon kad li, eto njega, opet lupeta na vrata i pusti se unutra (što bi ameri rekli - let himself in), ode do kuhinjskog stola (usput zastane, pogleda u moju baku i pita '0ko je to?'' i ja mu kažem da je to moja baka, mislim, šta njega briga tko je u mom stanu??) i kaže da mu se neda zajebavat i da se ja podpišem kao gazdarica ja u cjeloj toj stotinjci kako je on uletio nisam stigla reagirati - podpišem ja to i zaboravim ga tražiti račun za ključ. A baš sam htjela jer iz pouzdanih izvora znam da izrada tog ključa košta 20 kuna. Nije zbog pedeset kuna, nego iz principa.
To nažalost nije jedini primjer primitivaca sa kojima sam se susrela prošli tjedan. Bila sam na razgovoru za posao u nekom žnj kafiću. Malo sam uranila i baš u tom kafiću su sjedili neki prijatelji pa sam im se proidružila dok sam čekala šefa. Kad je šef došao, ja se spustim u kafić i to je neki čovjek obrijane glave s britvicom. I on mene pita ''kakva ti je to frizura'', ja mu kažem ''praktična'', on će meni na to ''da, ali ne za curu, ne, hvala, doviđenja''. Zamislite.
A nije ni to sve. Kupujem voće s bakom u Konzumu. Ja sam na voću, a ona na povrću i njoj (ne znajući da mi je baka) neka žena koja je stajala u redu za vagu kaže da pogleda kako je gadna ona cura bez kose. Moja baka, žena od 70 godina, popizdi i kaže joj da svatko na svojoj glavi radi što hoće i da joj i nije baš neka karakterna crta to što ne kuži mlade i to što tako pljuje po nepoznatim ljudima. Zamislite?
I tako se ja privikavam na to što ljudi nepristojno bulje u mene dok hodam po gradu, nisam znala da je to toloko strašna stvar, ako je cura jako krako ošišana. Na dredove su se ljudi već privikli, na neobične boje isto, ali cura bez kose !? Pa mora da ima leukemiju ili da je neka lezbača. A svaki drugi muškarac na cesti ima tako kratku kosu.
|
