Ljeljin izvor

i tako san se prosklizala ko vreća kunpliri i okinula na vlažni i mahovinom obresli beton. Onda su me pokupili s poda i odveli hitnom na traumu. A to van je u nas mnoštvo zavjesa u ambalanti, ma pari ki teatar u umobolnicu i i .... specijalizant, prsni kirurg i kirurg (ovome trećemu nisan uspila odgonetnuti epitet) ukrstiše koplja oko vrste ozljede i terapije.
A ja vatan zrak ka čač na suvome. To se samo meni može zgodit, to da ljosnem na ravnom i da me isporuče na specijalističke gladijatorske igre.
Ondak su me imobilizirali i poslali doma uvezanu k’o salamu. I da se javin sedmi dan. I prođe sedan dana i bih odvezana, i bih na ultrazvuk poslana. Koji ne radi skoro već godinu dana. I smiluje se sudba na me i dočepah se prave ortopedije i pravog ortopeda, izčašeno rame vraćeno na mjesto i pod hitno fizioterapija. Malo je urlao ortoped da tko mi ga nije ... a malo sam urlala ja što mi ga je ... i da di je dosad bija i zašto je bi u krivu bolnicu kad san ga tribala!
Sad me svaki dan zaledu i natižu na Prokurstovu posteju. Po onomu koliko mišića ćutin na ramenu i mišici moraćedu ispraviti važeći anatomski atlas. Pa me galvaniziraju. Bez zlatnih listića, a ja se ponadala zlaćanoj tetovaži. Barenko nešta! Ali da! Ondak me obrade ultrazvučno. I ka da mi to ni dosta još moran svako jutro prin kafe i svako veče prin spanja vižbice s batinon odbatit. Ma ćutin da mi je boje, naročito nakon večernje batine.
I sad neka neko reče da batina ni iz raja izišla!