la vida termina

Grad se uvija i puzi kao zmija izmedju kanala sto gutaju poglede. Ja tonem u slobodi jer nisam vezana za ove oci, rjeci i korake. Ni ovaj zeleni svjet u mojim ocima me ne veze za stvarnost. Digla sam kormilo sigurnosti i plovim po kanalima izmedju svega sto je u zivotu cvrsto. Slobodna, bez straha. Mozda gubim sebe ali mozda se pronalazim. Oci su mi sirom otvorene, cak i kada sanjam primam nove utiske i slazem ih u ovu vec prepunu garderobu u dusi. Pitam se koliko zivota u jednom zivotu ima i koliko smrti. A mozda sve nastavlja. Tako ograniceno je nase poznavanje samih sebe, a tako se iracionalno cvrsto drzimo onoga sto znamo.