laughing granny
16.10.2007., utorak
For zd
 Tokyo, Shinjuku evening chill - my cloak embroidered with stories večernja hladnoća - moj ogrtač izvezen pričama Pojava na blogu ovog akrostihovanog soneta oduzela mi je dah - ovako nesto moze iskomponirati samo pravi i nenadmasivi majstor od pera! Kako se zahvaliti Doru na ovakvom poklonu? Mozda poslavsi mu, kako bi on to sam rekao, punu braceru zahvala i dobrih zelja ... hvala ti, Roko! NASLONJEN NA VIŠNJIN HAIKU ... večernja me zvona zvukovima sjete uspijevaju prenijet u stara vremena; među pretke misli opet moje lete kad su nikla stabla iz istog sjemena. hladnoća se neka ubrzo uplete, čim se lica znana ili bezimena, poput jata ptica, okolo razlete, uza školj i mene čvrsto pripijena … moj ogrtač sjeća na zime im klete, na nevere i dažd (ta teška bremena); na trajanje i dok pauk crni plete mrežu straha preko mora i kamena … izvezen je vezom od skrletnih nîti; pričama optočen u dnu moje bîti! Roko Dobra Zadar, 16. listopada 2007. |
Thank you