ALEM ĆURIN: Jugoplastika

– Kad odrastem, imat ću ranč na koji će dolazit igrači Jugoplastike, a ja ću im pravit tople sendviče. Toni Kukoč će se zaljubit u mene i bit ćemo muž i žena – mantralo je devetogodišnje djevojče, zaljubljeno u žutu boju s tv-ekrana.

– Pa Toni ima curu, malo će ti to teže ić – pokušavali su joj roditelji smanjit doživljaj.

– Ma, kada ja budem velika, cura će mu već bit stara, tako da neće bit problema – nije se dala zbuniti djevojčica ispred plakata momčadi K.K. Jugoplastike na zidu tinela, friškog šampiona evropske klupske košarke.

– Dok ti narasteš mogao bi taj tvoj Toni igrat u NBA, možda i cijela Jugoplastika se preseli u Ameriku ili u neku od Evropa, a možda do tada više i ne bude Jugoplastike, jer nitko ne zna reći popu pop, a bobu bob! – rezignirano je komentirao njezin otac, dok su se s vrhova svih domaćih top-lista kočile budnice i davorije.

– Jugoplastika će umrit i doće joj pop? Govoriš gluposti!… Fuj! Jugoplastika ne može umrit! – ljutila se curica.

– E da, samo vrime je čudesna kategorija. Danas si broj devet, sutra četrdeset i pet, prekosutra sedamdeset, a u nedjelju nitko ne zna koji.

– Znam ja, sedam!

– Šta sedam?

– Sedmica ima sedam dana, zato se tako i zove, a nedjelja je zadnji dan, broj sedam. Kao i Kukoč.

– Opet ti, rančerice mala.

– Aha! – nije se dalo dijete novim promjenama i novim “navikama” pakovanim u vremenu što se valjalo.

U novinama izlazi intervju rektora Hrvatskoga zavoda sveti Jeronim iz Rima, dok u off records-u visokopoziconirani svećenik priznaje novinaru: Ako sad ne dođemo na vlast, strpit ćemo se – kad smo čekali ovoliko, možemo i još toliko.

Pop se uželio boba.

Jugoplastika, nakon dva uzastopna osvajanja evropske krune, zabija žutu zastavicu na istom vrhu i po treći put zaredom, ali ovaj put pod čudnim imenom. Popa je dopao bob, a nas POP 84.

A onda je krenuo sprovod.

Šteta, bili su to momci kakve bi svaka majka poželjela za zeta, a ni očevi ne bi imali ništa protiv.

Objavljeno 22. 10. 2015. u rubrici "Ajfelov most", na web stranicama Miljenka Jergovića (www.jergovic.com)