"POLITIKA" petak, 19. januar 2007.

ZNAČAJNI PROJEKTI: ANTOLOGIJA NOVE KRATKE PRIČE

SUSRETI "NA TREĆEM TRGU"

Drugi pokušaj antologijskog predstavljanja pripovedača iz bivših jugoslovenskih republika

Piše: Svetlana TOMIĆ


Nedavno objavljena Antologija nove kratke priče Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije i Crne Gore pod nazivom "Na trećem trgu" /Kikinda-Beograd, 2006/ upoznaje nas sa dvanaest autora do trideset godina starosti iz tada tri, sada četiri, države nekadašnje Jugoslavije. Izbor autora i priča napravile su njihove, nešto starije kolege Olja Savičević Ivančević /Hrvatska/ i Jelena Angelovski /Srbija i Crna Gora/, dok se Šejla Šehabović /Bosna i Hercegovina/ i Srđan Papić pojavljuju u dvostrukoj ulozi, kao urednici/koordinator projekta, i kao zastupljeni autori.

Projekat je značajan zato što pokazuje da potreba kulturnog povezivanja postoji ali nam sama knjiga neće omogućiti da steknemo pravi uvid u žanr kratke priče navedenih zemalja.
Antologiji najpre nedostaje predgovor sa informacijama o brojnosti mladih zapaženih autora, tipu kratke priče u njihovoj zemlji, stilskim tendencijama, sa argumentovanijim razlozima od onih koji se nalaze u kratkoj belešci na kraju knjige zašto su se autori izbora opredelili za baš ove autore.

Šta je ono što spaja sve ove autore?
Tematizovanje strasne pustopoljane usamljenog, mladog čoveka koji ne nalazi mogućnost ostvarenja ljubavi. U svetu koji prikazuju haraju otuđenost, nasilje, droga, korupcija. Rat se tek ponegde pomene iako je činilac koji ubrzava pad u ponor bez ikakve mogućnosti povratka. S druge strane, u manjini su autori koji ne koriste žargon, što se vidi kao nagoveštaj drastičnog osiromašenja duha.

U izboru se insistiralo na jednakom prostornom zastupljivanju /dakle broju strana!/ a ne na isključivo estetskom kreiranju, sto je uravnilovka koju je trebalo sankcionisati. Recimo, mnogo bismo bolje upoznali autore da je izbor priča Mime Simić sadržavao i neke iz njene odlične knjige kao što je "Pustolovine Glorije Scott", gde je sasvim promenila i karikirala detektivski obrazac, ili - da je izbor priča Zorana Lazića sadržavao više novijih, a ne prevashodno onih iz knjige "Miss Krampus".
Lamija Begagić je predstavljena samo sa pričama ljubavne tematike iako piše i priče drugih vrsta, a samo su tri autora formalno raznovrsno predstavljena: Tanja Stupar Trifunović, Jovanka Uljarević i Enes Halilović. Od svih pisaca Halilović se izdvaja po korišćenju narodnog i anegdotskog pripovedanja i predanja, u kojima je fantastika bliza harmsovskom tipu. No, izbor njegovih priča ima i slabih radova.

Estetski kvalitetnim pričama najbolje su predstavljeni mladi hrvatski književnici. Stilizovanim jezikom, maštovitim pristupom, raznovrsnim temama sasvim se izdvajaju Andrea Pisac, Mima Simić i Zoran Lazić. Mima Simić prevazići će normativan obrazac ljubavne priče, fokusirajući se na ljubav dve žene, suptilnim deskripcijama, a Zoran Lazić efektno će vas šarmirati svojim duhovitim i pričama apsurda.

Izbor iz Bosne i Hercegovine upamtićete po najboljim predstavnicima: Lamija Begagić i Šejla Šehabović. Dok prva književnica duhovito a na prikrivenim tragičnim poljima traga za ljubavlju dvoje mladih, druga, razvijenijom fabulom ukršta niz složenih pitanja.

U pričama drugih autora /iz BiH - Tanja Stupar Trifunović i Ivica Đikić; iz Hrvatske - Vlado Bulić; iz Srbije - Srđan Papić i Marko Vidojković/ može se naći odlična ideja: Bulić u priči http://www.i-buy.hr izvanredno uklapa marketinšku i religijsku demagošku retoriku sa tržištem droge, dok Vidojković u basni "Bubašvaba" za zaplet priče bira odnos nasilja i hijerarhijske moći.

Ovu knjigu svakako treba pročitati , najpre zbog nekolicine odličnih autora, a i zato što je ovo tek drugi pokušaj antologijskog predstavljanja pripovedača iz bivših jugoslovenskih republika. Prvi je objavljen u Sloveniji 2002. i obuhvatio je renomirane autore /i odabirače/ iz svih bivših republika.