Pisac Svetislav Basara, dobitnik NIN-ove nagrade za najbolji roman 2006. godine, danas je kratko rekao da ne zna da li je bolje dobiti ili ne dobiti to književno priznanje, a ranije je izjavio da je pre objavljivanja romana 'Uspon i pad Parkinsonove bolesti' želeo da na koricama stoji: 'Van konkurencije za NIN-ovu nagradu'.

Basara je, u intervjuu 'Glasu javnosti' u septembru prošle godine, izjavio da nije bio raspoložen da njegov novi roman udje u konkurenciju za NIN-ovu nagradu, ali su ga 'odgovorili od toga'.

Danas je, posle proglašenja dobitnika tog priznanja, rekao da ne zna da li je bolje dobiti ili ne NIN-ovu nagradu. 'Kad je čovek ne dobije, to je nedostatak, a kada je dobije mora da se nadje ovako pred publikom', rekao je kratko Basara, bivši ambasador Srbije i Crne Gore na Kipru, koji je autor niza zapaženih romana, knjiga priča i eseja, ali je retko dobijao nagrade.
Izmedju ostalog, dobio je Nagradu željezare Sisak za najbolju knjigu godine (1988) za roman 'Fama o biciklistima', kao i nagradu 'Branko Čopić'.

Basara je, po izlasku knjige 'Uspon i pad Parkinsonove bolesti', izjavio da se slaže sa stavom svog junaka da je sama istorija jedna bolest koja se legitimiše kao zdravlje, te da je ispravniji prilaz istorijskim tokovima ako se prednost da bolesti.
Navodeći da 'Uspon i pad Parkinsonove bolesti' predstavlja 'jedan isečak istorije Evrope i Rusije kroz prizmu bolesti', Basara je rekao ranije i da je zapanjen industrijalizacijom zdravlja. 'Medicina je u istoj ravni s, recimo, metalnom industrijom. Bolnice danas lice na mašinske hale u kojima se nesto opravlja, prepravlja. Zdravlje je opšta bolest 21. veka. To je uzaludna opsesija, jer čovek je bolest sam po sebi, a bolest je neminovnost. Čovek je bolest kao
a priori, jednostavno, nema ga. Inače, sve doktrine i ideologije su bile opsednute zdravljem: fašizam i komunizam, na primer', naveo je Basara, koji je ocenio i da se u Srbiji 'nacionalni parkinsonizam smatra zdravljem'.
'Treba najpre da u Srbiji napravimo jednu ogromnu opštu bolnicu i tada ćemo moći da krenemo put zdravlja. Srbija je danas bolesna i to je činjenica. Načelno, sam parkinsonizam ima tri kategorije. Naša dijagnoza je parkinsonizam B. To je inače veoma bolesno stanje koje se samo prividno tretira kao zdravlje', dodao je Basara u intervjuu Glasu, dok je 'Blicu' gotovo u isto vreme pojasnio da je simptome te dijagnoze moguće shvatiti slušanjem govora premijera Vojislava Koštunice.

'Treba slušati govor premijera Srbije i videćete sve simptome parkinsonizma B: smušenost, drhtanje ruku, nesuvisao govor...', ocenio je Basara.

Basara, inače, smatra svaku revoluciju korakom unazad, zbog čega je i 5. oktobar 2000. godine u Srbiji trebalo, prema njegovom mišljenju, da bude kontrarevolucija.

'Rusija je bila gora posle Oktobarske revolucije, Jugoslavija je postala gora posle komunističke, banditske revolucije, pa dodje 5. oktobar', rekao je on nedavno, dodajući da je 5. oktobar trebalo da bude kontrarevolucija, jer bi to bio korak napred.
'Medjutim, revolucionari su se snašli, uortačili sa Vojom Koštunicom i sada opet imamo revoluciju sa svim njenim osobenostima i posledicama. Potpuno isto samo sto je reč komunizam zamenjena rečju Srbija', ocenio je Basara.

Glavni junak njegovog nagradjenog romana, Demjan Lavrentijevič Parkinson, izumitelj strašne bolesti, umire od iscrpljenosti 1947. godine u logoru na Kolimi pod lažnim imenom Nikolaj Nikolajevič Kuznjecov. Do tog dana pokušava da iz perspektive čudne bolesti promeni okolinu, sastavljajući fragmente odavno razbijene celine integralne slike sveta.

Prema obrazloženju zirija za NIN-ovu nagradu, Basarin roman pripada piščevom "poetičkom krugu promišljanja odnosa civilizacije, moralnosti i bolesti koje nas nagrizaju, u rasponu od srednjevekovnih progona do novovekovnih koncentracionih logora i gulaga".

'Ostvaren u žanru koji podrazumeva preklapanja vremena, koriščenje istorijskih dokumenata i apokrifnih izmišljenih svedočanstava, ovaj roman u svojoj dramaturgiji i ironičnom, grotesknom tonu, pokazuje zbog čega je Basara već zauzeo zapaženo mesto u srpskoj književnosti', naveo je žiri, koji je odluku o nagradi doneo većinom glasova, budući da su za Basarin roman glasala tri člana, a za roman 'Emilija Leta' Mirjane Mitrović dva.

Žiri je istakao i da, nagradjujuci Basarin roman, želi da istakne polifonu strukturu tog dela, kao i njegovu polemičnost koju takodje treba prihvatiti sa odredjenom ironijom i skepsom.

'Možda će neko reći da je Basara u ovom romanu otvorio previše tema i povoda nego što to struktura i sklop romana mogu da podnesu, ali u savremenoj književnosti odavno više ne važe uzori klasične mere i čistote žanrovskih oblika', naveo je žiri u obrazloženju.