Za nekoliko dana pojavit će se knjiga 'Na trećem trgu : antologija nove kratke priče Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije i Crne Gore'.
Knjiga sadrži kratke priče dvanaestoro autora mladjih od trideset godina ( po četvoro iz svake zemlje).
Učesnici u projektu su: Srdjan Papić (koordinator projekta), Sejla Šehabović (urednica za BiH), Olja Savičević Ivančević (urednica za Hrvatsku), Jelena Angelovski (urednica za SCG), Lamija Begagić, Vlado Bulić, Ivica Đikić, Enes Halilović, Zoran Lazić, Andrea Pisac, Mima Simić, Tanja Stupar Trifunović, Marko Vidojković i Jovanka Uljarević.
Izdavači: Treći Trg, Beograd i Narodna biblioteka Jovan Popović, Kikinda

Promocije knjige uz prisustvo gotovo svih autora održat će se:
U BEOGRADU 29. 06. 2006, SKC, 19h
U KIKINDI 30. 06. 2006, Bašta biblioteke Jovan Popović, 19h,
U NOVOM SADU 01. 07. 2006, KCNS, 19h

Više na: www.trecitrg.org.yu

Svoje utiske o knjizi iznio je i Mihajlo Pantić:

Čitajući antologiju nove kratke priče 'Na trećem trgu' mladih pisaca iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije i Crne Gore setio sam se, sasvim neizbežno, startne pozicije pisaca moje prozne generacije, one koja je debitovala krajem 70-ih i početkom 80-ih godina prošlog veka. Kratka priča bila je tada, prvi put u književnoj istoriji ovog podneblja, vrlo ekspanzivan žanr i, danas to vidim bolje nego onda, predstavljala je odgovor svoje vrste na podsticaje koji su, u to doba ranog poistindustrijskog i medijskog ubrzanja, a pre kasnije katastrofe, dolazili iz duha vremena. Ta 'mravlja forma', kako ju je tada nazvao jedan od retkih starijih kritičara koji se udostojio da nas primeti, zaista je odredila niz autorskih poetika tek pristiglih proznih imena. Neki su joj, u medjuvremenu, ostali verni, neki su je batalili. A sada pisce i urednike iz antologije 'Na trećem trgu', koji više ne dele istu državu (verovatno je se i ne sećaju), ali, uprkos svemu, dele razumljivost jezika, ma kako ga zvali, i bliskost minulog iskustva, ma kako ga razumeli, doživljavam kao nove, u medjuvremenu stasale čuvare vatre. Pokušavam da najpre sebi objasnim zašsto je tako i dosećam se jednog starog odgovora, koji doživljava svoju reaktuelizaciju: od svih književnih vrsta kratka priča je naprosto najsaobraženija egzistencijalnim i mentalnim impulsima/osobinama novog planetarnog naraštaja, ona je neka vrsta merača pulsa danasnjice. U nju lako, brzo i duhovito, bez gnjavaže i šmaranja pretencioznijih formi (posebno romana), staju sva čuda sumanuto ubrzanog, jedva uhvatljivog, mnogolikog sveta. Knjiga 'Na trećem trgu' ima, osim svojih nespornih, čisto književnih vrednosti, i jednu diskretnu crtu, koju nikako ne bih podcenio, naprotiv: ona, posle svega, a uprkos svemu, osvedočuje neminovnost kulturne razmene u jezički i tradicijski srodnim, a nažalost, u mnogo čemu antagonizovanim južnoslovenskim kulturama. Volim tu drskost. Jer, ne moramo razmenjivati samo poljoprivredne proizvode i muzičke ljige, možemo, makar ponekad, razmenjivati i nešto u čemu interes nije presudan. Za početak, kratke priče. Koliko znam, a znam ponešto, u svim zemljama Ex-YU prostora, novi pisci su se, medjusobno nezavisno, dosetili da pokrenu i po jedan festval kratke priče, obaska konkursi, izdanja, časopisi koji prate tu formu, važnu iz najmanje trista razloga. Mislite li da je to slučajno? Ja ne mislim? Imam li dokaz?. Imam. Zove se: 'Na trećem trgu'.
Mihajlo Pantić