Simpatična pjesmica, vrti mi se čitav dan po glavi... Daklem... Kupila sam nove role, poželite mi da po mogućnosti ne slomim neku koskicu :) I nestrpljivo iščekujem sutrašnji dan, moooram se malo maknit od kuće, ovako mi je već svega preko glave... Znači, idem dole južno..(Brist, jelte..) Eto to je valjda sve... i jedna stvar koja mi je nabacila osmjeh na lice danas... Dobro ajd dvije :) prva... Zvali su me s gitarijade na Jarunu :)) d-moll... lijepo je znati da ima ljudi koji misle na mene i kad sam daaaaleko :) volem vas ;) a onda druga!!!! (koja me je mnogo više, i mnogo ugodno iznenadila...:)) daklem, u trenutku dok sam mojoj Kokoshki nešto pisala na messenger, a u napisanoj rečenici, rečenicama, il tako nešto... se zateklo jedno „malopre“, pa mi je rekla da je i Maja krenula mojim stopama... Hihihi, znat ce one zasto ;) uglavnom u tom trenu mi zvoni mob... predbroj 0038132... a meni osmjeh oko glave jedno triput se okrenuo, mozda i vise, bila sam too happy da brojim! uglavnom, netko jako drag, kog jako dugo nisam čula... baš me razveselio...
Eto,toliko od mene... Vraćam se za nekih tjedan dana.. i NE nosim laptop sa sobom, nema šanse... Možda mi se posreći (a i vama) pa zaboravim tipkati gluposti... tj zaboravim tipkati sve! Ljubac svima!

neko nas stalno gleda...

Ništa?! pa i ne baš... Ustala sam u pola sedam!? Pa ne dolazi nam novopečena Koprivničanka svaki vikend doma! :P i tako smo već prije 8 sjedile na Rivi i pile kavu... čisto gušt...
a popodne sam bila dobra, igrala se malo, i pokušala joj srediti blog
nadam se da će biti najs srprajz...
Za one koji ga pogledaju.... taj talas sam ja fotografirala... (moram se malo hvaliti :P)

trudim se puno misliti na neke bezvezne gluposti, da ne bi mislila na određene gluposti...
Uspješno, moram priznati...

i šta ja sad da radim... pa neću preživjet do sedamnaestog... ovaj mrak iz naslova će me pojesti... il ću pojesti sama sebe.. ne mogu razmišljati ni o čemu... osim o bolnicama.. a ne da mi je već dosta bolnica, nego mi i tih sedam slova u toj riječi već idu na živce.. sedam, moj najdraži broj. otkud mi to sad? želim razmišljati o nekim lijepim stvarima...o proljeću naprimjer.. al kako da razmišljam o proljeću kad je hladno i kiša pada. želim bar na trenutak izbaciti sve teške misli iz sebe, osjećati se ko da ću poletjeti... al ne mogu, pritiska me kao pegla, ne... kao cigla, ma znate već... gdje poželite pobjeći kad zagusti? kad mi se bježi... želim zaroniti... vidjeti samo plavetnilo oko sebe. i slušati tišinu.. sve su jače ruke što me vuku dnu... ne čini mi se pošteno da mi loš život bude tu i tamo protkan lijepim događajima.... želim u podlozi sreću i smijeh...a tek ponegdje pokoju suzu da me podsjeti koliko mi znači ta podloga... opet sam potonula u neki d-moll? u njegov plavičasti dol...ali tu nije tišina... misli mi stvaraju galamu...preveliku galamu. ne želim se sukobljavati sa ružnim stvarima... želim da me one zaobilaze u jako širokom luku... ma... tražim previše...znam.

Dobila par slova iz Austrije... 17.5. termin... pojaviti se u Klagenfurtu sa 1400€... i onda Pache kaze da joj auto skupo... al dobro, ako ce mi nalazi biti dobri, i ako se vise nikad nece ponoviti, platila bi ja i duplo ovo ;)
Sam fala ;)) i veri mač mi drago da smo opet nas tri bile na kavi ;)
eto... iden sad smisljat sa starcima di lovu da nabavimo, il nesto tako... :)))
ljubim vas sve!

ni slova iz Austrije... mozda bolje tako hihi :)

glumatala sam Pache danas pa sam svasta kupovala :)) pa sam tako kupila tipicno za mene jednu majicu obicnu bijelu, s kapuljacom, a ostalo sve netipicno za mene :))) suknjica je glavna netipicna stvar..hihihi jel moze mene iko od vas zamisliti u suknjici? ne? znam, ni ja :) onda sam kupila roze artice na bubamare :)) i jos dvije majicice... ma sta pricam, stavit cu slikice... hvala mojoj sponzorici :)))))

khm, ajd slika samo bubamarice... dosta je to :)

a možda sam i živa... bude tako nekih dana... dana kad mi je život neka naizgled nerješiva jednadžba. ok, znam da bi Ofca pronašla i to rješenje :) al nismo svi Ofca :) kad smo već kod dotične gospodične, beštije, il tako nešto... kupila nam je karte za Križanke, što me je bacilo u totalnu dilemu... jer sam već bila sasvim odustala od tog koncerta. al ona ne bi bila ona kad ne bi komplicirala :) još nešto? ništa... pred-kontrolna histerija me uhvatila. neuračunljiva sam sasvim, al to nije ništa novo :) i za kraj... jedna fotkica... :))

čituckajući neke blogove naišla sam jedan mnogo simpatičan....
...ovaj...

a na njemu, za početak...ovaj tekst:



i sve to me navelo na razmišljanje... ova Njena soba... koja je bojom podsjeca na mandarine... i pržen kesten? :)

moja soba je zelena... sa zutim plafonom... na lusteru mi vise nekakvi zvoncici u obliku suncokreta, na stolu imam vazu sa suncokretom... na ormaru je ispisan tekst pjesme Tvoj Neko, i nacrtani su suncokreti... i opet... dugo sam bila bolesna... i možda okrećem glavu za suncem nadajući se da će mi pokazati neko bolje sutra?! eh, u svakom slučaju....

Vidim da mi se Tukica počela zabrinjavati, a ona redovito čita dnevno izvješće ovdje... ;)
Bejbe dobro sam... tojest onako, osrednje, al ne žalim se previše... :) taman tolko kolko treba ;) provodim dane s telefonskom slušalicom... nemate pojma koliko su ti doktori neuhvatljivi.. nema ga, doći će za pola sata, upravo je otišao, probajte malo kasnije na taj i taj broj... a samo trebam znati kad mi je kontroooolaaaa!!!!! možda bolje da ne znam... uvijek me zanimalo jel kad se praviš da problem ne postoji, on stvarno nestane?! :))) to bi bilo divno... jer što se mene tiče, dani su mi takvi kao da ne postoje :) svaki dosadan, i skoro isti kao i prethodni... al dobro, ima tu par ljudi koji se upliću sa svojim nekim nitima, i spašavaju stvar... a čuvam svaku tu nit... držim se za nju, i sigurna sam da će brzo proći taj talas, al neću da potonem ;)

volem..

edit:

evo, nakon još pola sata telefoniranja.. opet ga nisam dobila :) al sam dobila jednu drugu dragu tetu doktoricu... i rekla mi je da CT mogu napravit bilo gdje, a PET u Austriji... odoše moje financije lepo u ... mater... al dobro sad :))))) naravno, još ne znam KAD sve to treba napraviti, pa ne moram još dizati paniku, jupiiiiiii!!! :)

Ne znam koja je svrha ovog posta.. pa ipak ću ga napisati...
Dakle, jučer sam par sati potrošila sa predivnom osobom... razgovarajući o zajedničkim nam problemima... Koji su različiti, al opet isti.... i samo me ona može razumjeti... i kad joj nešto kažem, znam da točno zna o čemu pričam bez suvišnih objašnjenja... Tužno je što nam je ta glavna zajednička linija bolest... a opet, imam sreću da sam došla do nje... i hvala jednoj pernatoj životinjici s ovog popisa sastrane što nas je upoznala... Mislim da nam je objema trebao jedan onakav razgovor, koji ni blizu nije odradjen, ima toga još... Zaključile smo da nismo imale s kim zapravo razgovarati. Igrom slučaja, obe smo završile na razgovoru kod iste psihologice, i obe zaključile da je to zadnji put :) ... trebao nam je neko ko će slušati, a ne objašnjavati nam kroz šta je prolazio sve u životu, a da mi nismo dobile priliku ni da progovorimo...
Imala sam predivnih ljudi oko sebe dok sam se probijala kroz sav taj kaos preživljavanja, života il čega već... Dobar dio njih nisam željela zamarati problemima... Jedan dio nisam smjela jer ih je sve skupa pogađalo daleko više nego mene... Neki su izvanredno slušali, u bilo koje doba dana i noći... (kokoshko najdraža, nađi se prozvana ovdje...) i.... još neki su također izvanredno slušali, al su napravili grešku u koracima... čisto primjera radi, jedna osoba mi je rekla da preuveličavam i da to sve uopće nije bilo tako strašno kako sam ja govorila... ma idi molim te... sve ću zaboraviti... sve, al tu izjavu nikad... nezahvalno od mene? dobro... ne želim nikome da sazna koliko je strašno bilo...
Zaključak svega.... Ako nečijim problemima niste dorasli, rađe šutite nego da mu/joj kažete da "sere".. toj osobi na kraju krajeva ne možete reći ništa što bi promijenilo svijet... toj osobi je i tako važno jedino da je saslušate... neki bi možda rekli da tome služe psiholozi il tako neki ljudi... ja mislim da tome služe osobe kojima vjerujete... mislim da tome služe prijatelji...
mojim Prijateljima...ne nalazim bolju riječ od hvala... hvala što postojite...

Ako sam slučajno nekom falila, ili ako je neko primijetio da me nema... :) dobro sam, samo sam bila tamo južno.. ne, nisam dobro, bolje sam od toga :) sve je u redu, najboljem, il već nekom od tih...


bajaga...

čemu ovo? nemam pojma..