nedjelja, 10.04.2005.
čituckajući neke blogove naišla sam jedan mnogo simpatičan....
...ovaj... a na njemu, za početak...ovaj tekst: Početak. Nakon duze tišine. Mandarinica. Odmah sam se zatreskala u svoj novi pseudonim! Potpuno blesavo, ali čim mi je pala na pamet ova reč znala sam da je to TO. Da li ste se nekada zapitali koliko slučajno odabrane reči, reči koje u odredjenom trenutku u vašem životu imaju naizgled privremen i često ne tako važan znacaj (moram se odmah ispričati stranici, moja želja je pisati dokle god imam ovu tastaturu kraj sebe), dakle koliko su uopšte takve reci SLUČAJNE? I šta se zapravo sve krije iza jedne naizgled pukom slučajnošću izgovorene imenice, prideva, kratkih poruka? Potsvest. Naizgled devojka koja voli južne voćkice i to tako strasno da je svoj blog nazvala imenom te sočne loptice. Bleskasto, složicu se i ja. Ok. Priznajem, volim mandarine. Mandarinice. One male, bez koščica. Ipak, iza moje rešenosti otkrila sam da zapravo razlog moze biti i mnogo dublji. Možda me njihova boja podseća na moju sobu koja je u velikoj meri zaista narandžasta. Moja soba, moj omiljeni kutak u kome provodim najviše vremena. Mesto gde se osećam sigurno, gde sam skrivena od svih ružnih stvari koje me okružuju, gde se mogu zatvoriti i nestati. Biti van dometa mobitela, telefona, problema. Možda vam jednom i pokažem svoju sobicu... A možda jer sam jako dugo bila bolesna. Priznaćete, dva meseca konstantne borbe sa napasanim virusom je zaista previše. I tako svakodnevni žurevi sa narandžama, grejpom i naravno, gospodjicom mandarinicom učiniše svoje? A možda je do proleća. i sve to me navelo na razmišljanje... ova Njena soba... koja je bojom podsjeca na mandarine... i pržen kesten? :) moja soba je zelena... sa zutim plafonom... na lusteru mi vise nekakvi zvoncici u obliku suncokreta, na stolu imam vazu sa suncokretom... na ormaru je ispisan tekst pjesme Tvoj Neko, i nacrtani su suncokreti... i opet... dugo sam bila bolesna... i možda okrećem glavu za suncem nadajući se da će mi pokazati neko bolje sutra?! eh, u svakom slučaju.... ...ne vrede priče koje znam... |