petak, 25.03.2005.
...da ja krenem polako...
daklem... ne znam otkud krenuti, pa ću pisati otprilike čega se sjetim :)
Došla sam na kolodvor na vrijeme, ali bus nije... i curila je kiša, i sve mi se činilo da naopako počinje dan... al krenula sam put metropole..i stigla po voznom redu :) guuuužva na kolodvoru, kažem Tash i Renči da dođu do mene,... I dođu one... i gledaju me, i ništa, ko da nisam tu, trebala sam skakati po kolodvoru, jakna nije bila dovoljno uočljiva možda? :)))) Al vide one mene nekako...i čisto informacije radi, nisu me polomile nit mi crijeva izbacile, mada sam imala par tako stresnih situacija taj dan :))))) al, ono, baš je kul kad te svi grle ljube, osjećaš se ko da ti je treći rođendan i rodbina te gnjavi, hihihihi :))) e onda sam se našla s onim...ma znam ja kojim... ja njega obožavam, jel mogu još jednom ponoviti da je divan? :)))) i onda smo otišli po Anči, koja je, btw. lutala po Zg-u samnom to popodne... i baš nam je bilo super :) u neko doba dovukle smo se do KSETa... gdje nas je sačekao... a ko bi drugi :) i zahvaljujući njemu, upale na tonsku probu.... već se tu vidilo da će biti i više od očekivanog kasnije.. Onda su se počela skupljati poznata lica :) puuuno poznatih i dragih lica... možda sam malkice zaboravila koga sam sve vidila, al ako me podsjete, možda se i sjetim... i među gomilom ljudi, vidjeh izdaleka jednu poznatu siluetu... ne znam šta sam mislila napisati vezano za to... ništa? baš tako.. ništa.... sve se nado da će...proći...zanavek je otišo iz sela.... otkud mi sad to?! ne znam, ništa više ne znam :) i uguram se ja Onim Dvema Ludama u prvi red.. počela svirka... i opet ne znam :) koliko god da ja to pokušam opisati, nekome ko nije bio tamo, to neće značiti ništa, jer se to jednostavno treba doživiti :) bend je... nemam dovoljno dobru riječ da ih opišem... predobri su, al nije to ta riječ, za njih treba izmisliti neku novu :) kao što sam već negdje rekla... to tamo nisam ja, to ne mogu biti ja :) ja nisam u stanju to izdržati... otkud mi energija, nemam pojma... tu neki đavo drema... ofca mi je jedino falila... al neću govoriti koliko mi je žao da nije bila, jer vjerujem da je njoj još i više... zvala me je na mob... i poslala mi poruku da 350km daleko zvuče odlično, kako li je tek izbliza... napišem joj da stojim odmah ispred Jelena... dobila sam nešto u stilu: "ispred jelena stojiš, i tipkaš poruku, sram te bilo, u mikrofon gledaj" :))))))))))))))))) po komentarima se čini da je Luka bio glavna zvijezda večeri :) za neupućene...violinist :) izgleda da ono što je Buga u Unfackablesima, to je Luka u (ne)normalnom bendu, heheheh :) već zavidim svima koji večeras idu u Rijeku, sutra opet kset... aaali biće valjda još svirki... da ne nabrajam sad baš sve, jer ću sigurno nekog zaboraviti... pa da se generalno zahvalim svima koji su zaslužni za onaj dobar provod i odlično raspoloženje, i po ko zna koji put ponovim... vi ste taj retki začin koji mi ne da da potonem u ovom mom košmaru od života... kokoshka nije uspjela ući u kset al me je došla grlit poslije svirke u svoje i majino ime, obe vas puno ljubim... e onda smo se ja i Anči polako uputile svojim udomiteljicama... Spasila me Maša u zadnji čas :) i znam da ovo neće pročitati, al svejedno, jako puno sam joj zahvalna! Još mi je i jutros spremila doručak i sve:) i otpratila me na kolodvor... tamo smo se našle s alex, jupi vidila sam je duže od pet minuta :) i lagano na jug... sa punom glavom utisaka, koji ne izlaze iz mene :) e da, nadala sam se da ću Zemljake čuti na svirci... svima koji su htjeli ići, a nisu otišli... preporučujem da svakako sljedeću priliku ne propuste.. volem.... a posebno neke ;) znat će oni... |
ponedjeljak, 21.03.2005.
...nekad si me čudila...danas...
zašto pišem? nemam pojma... došlo mi da stavim ovu sličicu... naime kuća nam sve više liči na nekakav sajam cvijeća.. pa ono, djelićak atmosfere ;) u iščekivanju sam četvrtka... kartu još nemam hahahhahahaha... al ako je i ne budem imala, ništa za to, to na njegov račun ide :))) (šaljem ti veeeeliku pusu, onu do neba i nazad i još par puta tako, znam da ti mene nećeš ostaviti pred ksetom;) ) i vama ostalima šaljem puse :)
|
nedjelja, 20.03.2005.
:)
|
ne znam sto da radim sa sobom na sto misli da bacim eto polako stvaram pjesmu o tebi gledam tvoje tijelo ludujem za njim i ponavljam u sebi samo jedno poljubi me pa mi prste u kosu uvuci i zagrli me poljubi me pa se privi tik uz mene i zapjevaj ako znas bilo sto zelim da se stisnem uz tebe da te milujem da ti sapucem na uho bisere da pricam o slobodi da se glupiram da ti kazem oh ti ludo jedina poljubi me pa mi prste u kosu uvuci i zagrli me poljubi me pa se privi tik uz mene i zapjevaj ako znas bilo sto ofco ajd ubuduće me ne slušaj, i ne šalji sve šta pitam :))))) |
petak, 18.03.2005.
na strmini doda teret...
|
sumorna lica, nasamo sa gresima, u hodniku bez povratka....... Kad bi bar ljudi kojima je najviši domet "bolesti"-gripa...Znali koliko su sretni u životu... :( Meni je ovoga dosta, ne mogu više... a što je najgore sad nisam ja u pitanju... mada bi sve dala da sam opet ja... ja sam navikla već na sve to..:( |
četvrtak, 17.03.2005.
la la la la la...
|
Danas sam se u par momenata uhvatila da mi fali Nešto...
Pa sam se onda sjetila, ili uvjerila, nešto od tog dvoje, da to Nešto što mi kao, fali... ustvari ne postoji... a ako ne postoji, zašto ja uopće mislim na To? Možda je postojalo? E sad, šta ako je stvarno postojalo... Svejedno mislim da nije u redu da mi fali... "Ne misli o Tome!!!" reče si ona mudro, misleći da je time riješila stvar.... aha! No dobro, ipak je predivan proljetni dan :) Ipak mi osmjeh ne silazi s lica :) samo što ne cvrkućem... :) Nebo opet nešto smera, (miting zvezda iznad Miločera), dok čekamo Montenegroexpress... Onaj provaljeni frajer, pokvarenjak i voajer, napadno proviruje kroz čempres... Ćuti, jedina, zavuci se pod moje rame, sludeće me bregovi i voda... Ćuti, sve se zna, i sve su priče ispričane, ne znam šta bi moglo da se doda. Zrnce soli na tvom licu, detalj za tu razglednicu, priznaćeš mi jednom s kog si sveta. Stranci tegle karavane, dalek im je put do grane, skrckali su sledovanje leta... Ćuti, jedina... Daleke vatre na obali po pesku vitlaju boje. Razne smo krajeve probali, al' ovde, stvarno, dobro je. Umorna si, mila, nek si, to je nešto što ti stoji seksi. Dremni malo, ko kaže da ne smeš? Dva oblačka, k'o dve grudve, blesave se iznad Budve, dok čekamo Montenegroexpress... Ćuti, jedina.... |
utorak, 15.03.2005.
samo...smajl :)
proljeće? ako.. :)
evo jedna koja mi danas ne izlazi iz glave...: Ole Lole, pišem ti pesmu devet dana, brusim filigranske detalje, nižem, al' ništa od djerdana - lepo neće dalje. Ole Lole, nameću neki ritam marša, lude se klanjaju k'o djeram. Pevaju pesme s puno falša, ja po svome teram. Lole, valja mi tamburu spaliti, k'o one vikinške ladje, pustiti rekom pa žaliti, nek je djavo nadje. Lole, daj mi da još jednu ispijem, opet sam sanjao sušu, pa pusti ponovo Gypsy-je, za moju dušu. Lole, imaš li ikoga na svetu, ili bi samnom na put mogla? Hajde da menjamo planetu, sutra dajem oglas. Ole Lole, pogledaj samo šta nam rade, na karti neba mi smo tačka. Stavi pred krevet barikade i mirna Bačka. Lole, taman se ludilo rasčisti, taman smo nadomak smisla, evo ih sledeći fašisti dok si rek'o "piksla". Lole, daj mi da još jednu ispijem, opet sam sanjao sušu, pa pusti ponovo Gypsy-je, za moju dušu, ajde... Ole Lole, cakli se mesec k'o medaljon, al' nešto goropadno motri. Postroji zvezdani bataljon, fališ na toj smotri. Ole Lole, baš tebe briga, slušaš jastuk, stiskaš tu svilu kao klešta, misliš na neki bezobrazluk. O, Bože, baš koješta. Ole, danas sam pun neke Španije, triput sam živeo tamo. Sumnjaš u živote ranije? Ako, smej se samo. Lole, daj mi da još jednu ispijem, opet sam sanjao sušu, pa pusti ponovo Gypsy-je, za moju dušu. Lole, valja mi tamburu spaliti, k'o one vikinške ladje, pustiti rekom pa žaliti, nek je djavo nadje. Lole, daj mi da još jednu ispijem, opet sam sanjao sušu, pa pusti ponovo Gypsy-je, za moju dušu. Lole, danas sam pun neke Španije, triput sam živeo tamo. Sumnjaš u živote ranije? Ako, smej se samo. Lole, daj mi da još jednu ispijem, opet sam sanjao sušu, pa pusti ponovo Gypsy-je, za moju crnu dušu, Lole moj! |
subota, 12.03.2005.
...u buri ćutanja...potonule su lađice...
|
kvragu i ja i moja labilnost...ne volim to što tuđa raspoloženja toliko utiču na moje... al valjda je to sasvim normalno, pogotovo ako je to tuđe raspoloženje u vlasništvu jedne od najdražih mi osoba na Planeti...a i šire... kad ćemo mi imati Dane Lavova a da nam niko i ništa ne smeta?! nestrpljivo čekam dan da se vrati onaj njen osmeh... volem...
samo je vetar sretan.... |
petak, 11.03.2005.
..snila je dane, mirne, bez mane...
|
Otad je prošao vek...ili dva? Javi se retko, tek ponekom kartom... I ko zna gde je, ne želim da zna, Koliko čeznem za dalekim martom.. Kad sam je sreo prvi put... Još uvek lutam...gde je kraj puta? Pamte me mnoge provincijske pruge.. Kriju me mračne, sumnjive krčme... Noći su ponekad surovo duge? Nestajem tada..u nekom svom svetu.. U menuetu? U menuetu.... Divno je ponekad nestati u nekom svom svetu.. |
četvrtak, 10.03.2005.
još jedan jako dug dan...
|
i još uvijek me drži Ono Neko Čudno Raspoloženje... ne vjerujem ni sama sebi više :)
aaali... neko mi je tužan i onda se onako, osjećam skroz bezveze jer sam ja super volje, a ona ne... i nadam se da će je jako brzo proći... znaš šta, ludo jedna... o tom ćemo misliti sutra ok? Tvoja je sreća samo tvoja stvar, al zato tvoja tuga.. to je već priča druga... |
...eh taj d-moll...
|
"ostario sam...dirnu me neke pesme..."
...da se u oblak zadubim............ upravo slusam prenos iz Princa...preko mobitela, jel... eh ta telefonija... onda saznam i za komplikacije oko odlaska u Ljubljanu... kud bas d-moll... alo deno, provincijalka, pa d-moll, jel se to planira moje ubistvo?!.... volem... PieS, kad sam napisala naslov posta nisam imala pojma da ce upravo to sljedece svirati?! ajd... al sad caletova....uf.... |
nedjelja, 06.03.2005.
:)
|
Spoznaja današnjeg dana... Naučila sam primati komplimente!!!!! bar se nadam da jesam :) a i nekako, počela sam razmišljati o tome na način da ljudi to ne govore samo iz sažaljenja :)))))) ponosno sam prošetala moju glavu :)))) i neki tip je dobacio: „super ti je frizura!“ i uspila san reći „hvala“ bez da sam pomislila da me zajebaje :)))) bravo za mene!
Pitaju me zadnjih dana šta je uzrok tome što sam toliko hepi, i kako to da se stalno smajlam.. Nemam odgovor :) valjda mi se život sređuje... :) sve dolazi na svoje, postavi na svoje mesto, svako dobro... a zlo zaboravlja... :) blaženo bilo selektivno pamćenje! :) |
subota, 05.03.2005.
..opet sam hepi :) i to na kvadrat!! ma i na kub! i na entu, i svasta!!..
|
ma ugasi svijeću..i pusti me da sanjam... ne, noćas neću, utvare da ganjam... zaboravit ću sve, i okrenuti glavu.. a navike zle, potopit cu u savu.. bacit ću sve, ratove... i nepravde... jer noćas sanjam, samo opojne... makove... bježat ću od gužve, i od gradske vreve... a pjesme tužne, neka se odsele.. pokriti ću oči, i začepiti uši... i nitko neće moći, snove da mi ruši... bacit ću sve, ratove...i nepravde. jer noćas sanjam, samo..opojne... makove... od samog svog početka ovaj dan je bio jedan od onih kad ne treba nikakav poseban razlog sa smajl na licu... a onda su ga neki ljudi jos posebno začinili :) daklem, pache i tukica :) e tukice, moram se bacit na smišljanje nekog za pisanje prihvatljivijeg nadimka :) usrećile ste me skroz!!!! svaka čast onome ko je izmislio Prijatelje, sa veeelikim P :) volem vas puuuno!! |
petak, 04.03.2005.
..nešto staro..
|
JOŠ JEDAN DAN BEZ NJE.... Kroz maglu i kišu, iznenađen jutrom, tiho nestaje san. Kao pahulja, znaš, kad doleti na dlan. Telefon me budi, i otvaram oči, (neki nepoznat glas). Neka curica pita: „Ima l' nade za nas?“ A nad Novim Sadom, vetar nosi oblake, počinje još jedan dan bez nje. Dok čekam autobus na Trgu slobode bivam zbunjen na tren: Jedan široki korak, al' ipak nije njen. Kod pošte me sreću četiri oka Neki otac i sin: To je čika što peva „Oprosti mi Katrin“. A nad Novim Sadom vetar nosi oblake, Protiče još jedan dan bez nje. Kod „Mileta Pice“ je uveče gužva. Često navratim tu. Mnoga poznata lica, al' ne vidim nju. I, neko mi kaže: „Ej, strašna ti pesma za košarkaški tim. Čujem, poznaješ Kiću, daj, upoznaj me s njim.“ A nad Novim Sadom vetar nosi oblake, prolazi još jedan dan bez nje... maj, 1979. |
četvrtak, 03.03.2005.
...vreme se vuče...
|
prolazi jos jedan dan bez... pih ja na ove dane. rano ustajanje, spremanje klinaca za skolu, kuhanje, pranje peglanje i jos malo toga svega.... s mamom komuniciram preko mobitela, a ona je u susjednoj sobi!! daklem, gripa poharala i ove krajeve.. i koje li ironije, ja jedina "zdrava" u ovoj kuci... ma neka, sve mi je ravno ko severni Banat... i radim sve slowmotion... i jedino cemu se veselim je 24.3. onako, to mi je jedini zivotni cilj trenutno :)
sa samog ruba pameti stizu mi razni saveti... al ja bi da prezivim na svoj nacin... |
jos malo deninovih stihEva...(palatalizacija...treca..:))
|
JOŠ UVIJEK Otkako te nema Dani prolaze Svi kao jedan Puni dosade Odavno te nema A još uvijek znam Vrtit stari film I misliti na nas Otkako te nema Na ništa ne mislim Lutam u tišini Da se izgubim Ulicama kružim Da zaboravim Ulicama kružim A na uglu stojiš ti Još i to Da te sretnem slučajno To mi nije trebalo To mi nije trebalo Još uvijek kad te vidim Stare slike dolaze Vraćaju se dani Kad si bila kraj mene Još uvijek kad te vidim Neki osjećaj za nas Lomi me polako Polako ubija |
srijeda, 02.03.2005.
...tri posleratna druga..
|
Ne znam šta bih još morao da uradim da postanem svetac, ali mislim da sam glavni posao već obavio. Sad, ako i treba da ubijem neku aždaju, ili da spasem dva-tri grada od kuge i propasti, to će, posle svega ovoga, biti samo puka formalnost. Samo polako. Nisam ja lud. Barem ne toliko... Čula su naelektrisala vrhove prstiju kojim sam joj doticao kožu i pratio besprekornu liniju glatkih ramena, tragajući uzalud za malom, najmanjom greškom. Mirisala je na Indiju, na breskvu, na izvor, biseri su virili iz tek odškrinute školjke njenih usana, osetio sam u bradi laki drhtaj, jeku jedne davne groznice, za koju sam mislio da umire kad te obuzme, i da se više ne može vratiti ako je jednom preboliš. Da, želeo sam je. Još kako sam je želeo... Dodirnuo sam joj mali prst na nozi, bezuspešno pokušao da nadlanicom uklonim beleg iz detinjstva sa njenog levog kolena, udubio se u čudni raspored sićušnih mladeža na tilu vitkih leđa... I trgao se. Uplašen... Koliko to na njoj ima tajnih mesta koja bih želeo da poljubim? Ali, ne sad. Jednom. Možda... Ja sam momak staromodan. Prevaziđen. Po mojoj religiji, moja želja je samo pola želje... Lepo sanjaj, mali mišu nabareni. Ko zna da li ćeš mi ikad više biti tako blizu? Možda ću se kajati, možda ću jednom morati da se napijem svaki put kad se setim ove noći... |
utorak, 01.03.2005.
...hepi sam!..
|
hir kamz aj...
vratih se iz zagreba, dobar dio ljudi koji citaju me vec pitaju kako je to proslo... al evo opet, jos se nista detaljno ne zna, imam te infiltrate na plucima duze vrijeme pa treba vidit sta i kako s tim, a inace je moguce da je sve ok... inace o protekla dva dana na sjeveru... bilo je divno, vidila sam cetvero ljudi koji uvjerljivo drze vrh top ljestvice najdrazih mi ljudi na planeti, i sve mi se cini da su na ovoj planeti da sretnom me ucine :) daklem, anax2, jeca i Onaj...ma znam ja...;) evo da vam jos jednom kazem koliko vas volim :) ili, sta da govorim, kad ionako vec znate...ljubim vas sve... i jos nesto... sto mi se mnooogo dopada :) KAD ĆE KRAJ Tisuću mogućnosti Kad pitaš me o budućnosti A ti bi kratak odgovor Neki striktan dogovor Ustaljena navika Ti željna si polemika O tome šta bi trebalo Da dobro bi izgledalo Ti i ja Ja i ti Ja i ti Do besvjesti Dopusti da ti objasnim Dopusti da te poželim Kad za to dođe pravi čas Ne nemoj silom ti na nas Dopusti da ti objasnim Ne ovo nije neki film Scenarij nije napisan I nitko ne zna kad će kraj Kako ćemo trajati Ne nemoj se zamarati Sve dok ide uživaj Tek kad stane zapitaj Ti i ja Ja i ti Ja i ti Gdje smo li |