petak, 25.03.2005.

...da ja krenem polako...

daklem... ne znam otkud krenuti, pa ću pisati otprilike čega se sjetim :)
Došla sam na kolodvor na vrijeme, ali bus nije... i curila je kiša, i sve mi se činilo da naopako počinje dan... al krenula sam put metropole..i stigla po voznom redu :) guuuužva na kolodvoru, kažem Tash i Renči da dođu do mene,... I dođu one... i gledaju me, i ništa, ko da nisam tu, trebala sam skakati po kolodvoru, jakna nije bila dovoljno uočljiva možda? :)))) Al vide one mene nekako...i čisto informacije radi, nisu me polomile nit mi crijeva izbacile, mada sam imala par tako stresnih situacija taj dan :))))) al, ono, baš je kul kad te svi grle ljube, osjećaš se ko da ti je treći rođendan i rodbina te gnjavi, hihihihi :))) e onda sam se našla s onim...ma znam ja kojim... ja njega obožavam, jel mogu još jednom ponoviti da je divan? :)))) i onda smo otišli po Anči, koja je, btw. lutala po Zg-u samnom to popodne... i baš nam je bilo super :) u neko doba dovukle smo se do KSETa... gdje nas je sačekao... a ko bi drugi :) i zahvaljujući njemu, upale na tonsku probu.... već se tu vidilo da će biti i više od očekivanog kasnije.. Onda su se počela skupljati poznata lica :) puuuno poznatih i dragih lica... možda sam malkice zaboravila koga sam sve vidila, al ako me podsjete, možda se i sjetim... i među gomilom ljudi, vidjeh izdaleka jednu poznatu siluetu... ne znam šta sam mislila napisati vezano za to... ništa? baš tako.. ništa....
sve se nado da će...proći...zanavek je otišo iz sela....

otkud mi sad to?! ne znam, ništa više ne znam :)
i uguram se ja Onim Dvema Ludama u prvi red.. počela svirka... i opet ne znam :) koliko god da ja to pokušam opisati, nekome ko nije bio tamo, to neće značiti ništa, jer se to jednostavno treba doživiti :) bend je... nemam dovoljno dobru riječ da ih opišem... predobri su, al nije to ta riječ, za njih treba izmisliti neku novu :) kao što sam već negdje rekla... to tamo nisam ja, to ne mogu biti ja :) ja nisam u stanju to izdržati... otkud mi energija, nemam pojma... tu neki đavo drema... ofca mi je jedino falila... al neću govoriti koliko mi je žao da nije bila, jer vjerujem da je njoj još i više... zvala me je na mob... i poslala mi poruku da 350km daleko zvuče odlično, kako li je tek izbliza... napišem joj da stojim odmah ispred Jelena... dobila sam nešto u stilu: "ispred jelena stojiš, i tipkaš poruku, sram te bilo, u mikrofon gledaj" :)))))))))))))))))
po komentarima se čini da je Luka bio glavna zvijezda večeri :) za neupućene...violinist :) izgleda da ono što je Buga u Unfackablesima, to je Luka u (ne)normalnom bendu, heheheh :)
već zavidim svima koji večeras idu u Rijeku, sutra opet kset... aaali biće valjda još svirki...
da ne nabrajam sad baš sve, jer ću sigurno nekog zaboraviti... pa da se generalno zahvalim svima koji su zaslužni za onaj dobar provod i odlično raspoloženje, i po ko zna koji put ponovim... vi ste taj retki začin koji mi ne da da potonem u ovom mom košmaru od života...
kokoshka nije uspjela ući u kset al me je došla grlit poslije svirke u svoje i majino ime, obe vas puno ljubim...
e onda smo se ja i Anči polako uputile svojim udomiteljicama... Spasila me Maša u zadnji čas :) i znam da ovo neće pročitati, al svejedno, jako puno sam joj zahvalna! Još mi je i jutros spremila doručak i sve:) i otpratila me na kolodvor... tamo smo se našle s alex, jupi vidila sam je duže od pet minuta :) i lagano na jug... sa punom glavom utisaka, koji ne izlaze iz mene :)
e da, nadala sam se da ću Zemljake čuti na svirci...
svima koji su htjeli ići, a nisu otišli... preporučujem da svakako sljedeću priliku ne propuste..

volem.... a posebno neke ;) znat će oni...
- 21:19 - Komentari (13) - Isprintaj - #