utorak, 31.05.2005.
Još Jedan Cirkus...
Prije nego sam uopce dosla doma, krenula su zapitkivanja o dojmovima s Krizanki... Pa ajd da probam sad... Rucak se kuha, valjda nece zagoriti, al ajd... Vec u cetvrtak sam bila u Zagrebu, i samo cekala petak popodne :) aha, prvo da napomenem da sam mnoooogo ljubomorna na sve rolere-rekreativce u zagrebu... jeboteled, tamo sve ravno... :) NO DOBRO... Najdraze Moje je imala kolokvij u petak, do 16h i put u Ljubljanu je bio prilagodjen tome..U mnogo lijepom auticu: Ana, Aana, Prijevoz, Zrinka i ja....... Daklem, na ovom koncertu je izostalo ono cijelodnevno lutanje gradom u koji Dolazi Cirkus tu vece... Oko 18h smo stigli tamo, i napravili par krugova po gradu, prvo jer nam je Prijevoz taj dan bio prvi put tamo, a onda jer nismo imali bas srece s parkingom :) I odmah pred Krizanke... A tamo sva poznata lica... Prilican broj mnogo dragih lica... Pitam se jel Djoletu dosadilo gledati uvijek isti Prvi Red :))) (provjera rucka) Prolazimo jedna vrata... Ne znam kad, izgubila pojam o vremenu... Nakon izvjesnog vremena prolazimo i druga vrata, i pravac onaj vec pomenuti prvi red :) nema ograde.. ajd... Sjedimo tu malo... Javljaju se poznati ljudi i oni malo manje poznati.... i.... Vasa Ladacki :) Tu je... Jos jedan koncert... Sedmi? opet taj broj...Novost broj jedan...mozda i najupecatljivija :) Djole je skinuo koju kilu... tj poprilicno kila :) Al to je za zutu stampu jelda? Da vam nabrajam pjesme? Ne bih, ja ionako nista u zivotu ne redam kronoloski.. Kod mene sve ima neki vrlo cudan poredak i posebnu klasifikaciju... Tvoj neko... pesma o lepom goropadnom cvetu.. original verzija, sa tetom koja na cd-u pomalo vristi, al uzivo pjeva! i to mnogo lijepo... Sto u sene glavu okrene?!...... Galiciju je otpjevao.. bez greske ;) Marina, Ratnik paorskog srca, Sevdalinka...
A sta je pricao? Eh bas se napricao :) Cini mi se da su neki aparati zabiljezili otprilike sat i po price :) Na „meti“ su bile te vec pomenute suvisne kile, NATO, onaj jedan lik iz Djoletovog kraja koji valjda jedini ne zna ko je Vasa Ladacki, al bas taj je naso da snima film o njemu... devojka s nekog davnog letovanja.. reklamiranje Borovo cizama u epu o Snasi na salasu.. ljubomora kad je devojka koju on mnogo voli, nasla negog drugog..no prica se rasplice napomenom da mu je ta devojka kci, a taj drugi verovatno neki narkoman :)... pa susret sa drugom iz vojske... i jedna zanimljiva pricica o bacanju stvari na pozornicu... Poceo Djole nesto da se zali kako nekim njegovim kolegama dolijecu brus-halteri i svasta nesto tako... a njemu 30 godina „ni da pipne“ neki tako komad odjece :) i kad je krenuo da zavrsi pricu time kako tange ipak ne mogu da lete 5 metara, na pozornicu slijece nesto... Zenske bokserice... „nije valjda?!?! odvratni ste!!!“ na boksericama je pisalo: „Djole, vole te cure iz Iloka“ Obrisao je celo njima i stavio ih na rame :) otpjevao Petla :) I Nasih pet minuta... „svirali smo u splitu...bla bla bla... imamo mi tamo svoje ljude...“ i rekao nam nesto u stilu, da ne moramo vise dolaziti u Sloveniju, da sad zna gdje smo, da ce nam doci opet :) i sad vec tradicionalno, slozio ono 021 ST-021 NS u Mi smo kanda ista banda, za bandu 021 jel... eh sta sam zbrljala sad... Zakljucak... Jedan lijepi, mirni, kulturni koncert... Nije bilo urlanja, guranja, dovikivanja.. Kao sto sam vec rekla, nije bilo ni ograde, pa ipak je bilo jedno metar, mozda i vise, praznog prostora od „zive ograde“ do pozornice... Kina i Pera su falili na pozornici... Nekako, veca pozornica nego prosle godine, a njih manje... :) Kao i svaka pristojna bajka, zavrsilo u ponoc... Do nekog drugog Cirkusa... do Umaga, tojest...;) a tamo ocu da vidim Ona Neka Posebna Lica koja su mi nedostajala u ovoj prici... Ja ne bi bila ja da sam se odmah poslije koncerta vratila doma, ostala sam u Zagrebu jos jedno tri dana... s predivnim ljudima... Lutko, ako ovo procitas, znaj da te mnogo volem!!! i tebe Ofco isto :P A za one koje zanima ono sto i mene zanima, i zdere po malo, jos nista ne znam, nitko se ne javlja.. Ali vec sutra, cim prodje neko vreme, samo ce retko pomisljati na to... Ostace okrugli trag na mestu satre... |
srijeda, 25.05.2005.
:)
|
mislim da nemam dodati sta uz smajl...
krecem ujutro za zagreb, prekosutra ljubljana... ne sjecam se kad mi je bio bolji period nego ovih zadjih tjedan, dva, stajaznam... dana. svi vi koji svojim postojanjem pridonosite tome da se ja tako dobro osjecam... volim vas. neopisivo mnogo. |
ponedjeljak, 23.05.2005.
|
... moja si pokretna fešta... moj tajni prolaz kroz mrak... i sve bi bilo koješta, da tebe nije! ... zavija hor s puno falša... ja po svome teram... ... postrojen zvezda bataljon... falis na toj smotri... opa... briga te, ti gnjaviš jastuk... pogled se na pola slama.. misliš na neki bezobrazluk... o budi Bože s nama... Lole... gde si to sakrila mladež? u nedra zapao mak... ... ma.. neka pukne Banatom, ko ljubav krije... ... sve bi bilo koješta... |
nedjelja, 22.05.2005.
|
Dotad sam devojke, razmišljajući o njima, uglavnom svlačio do gole kože. U mojim malim noćnim fantazijama bile su postrojene kao na sistematskom pregledu, i retko je koja uspela da sačuva na sebi par crnih čarapa, ili neku sličnu perverznu krpicu. Ona je bila prva koju sam obukao u nešto... Prokleta amnezija, sve se zamaglilo kao ogledalo u kupatilu i nikako ne mogu da se setim te haljine. Jedino pamtim da je bila duga. I svilena. I nežna... I bela? Dobro, predajem se, i bela. Pa šta? Mnogo se vode otad provaljalo pod Tvrđavom, i da ovaj svet negde nema rupu, Dunav bi ga već deset puta potopio do sad... "Zauvek" je, ipak, samo reč... Velike reči obično imaju malu grešku, i smanjuju se za mrvičak svaki put kad ih izgovoriš. Ni od mog "zauvek" nije ostalo bog zna šta. Laka groznica nemira pri retkim susretima i par stranica u dnevniku, obeleženih krhkim zvončićem čežnje, kao presovanim đurđevkom. Šta je ovo? Citat iz srceparajućeg romana? Sve teže baratam malim smešnim sentimentima, i kad danas pričam o tome, čini mi se da stvar zvuči kao "Romeo i Julija" na japanskom. Mislim da bi bilo bolje kad bih izvukao neko drugo pitanje. A, u stvari, i nema potrebe da se vadim. Ljubav je šešir koji ti odlično stoji jedne sezone, a već sledeće se svi smeju kad ga natakneš na glavu. Pomalo pratim modu, i znam da uz kosu prošaranu mrazom uglavnom ne pristaju ošinuti majski modeli. A baš o Maju je reč... O jednom zastarelom, ekstravagantnom, pomalo neregularnom Maju, o jednom od onih pomerenih, starih dobrih majeva, kakvi se, iako su se dobro pokazali, već godinama ne proizvode više... |
subota, 21.05.2005.
|
Prislonila je nosić na onaj deo ruke na kom se opipava puls i zatreptala očima pokazujući koliko joj se parfem dopada. Hteo sam da slažem da mi je to Boba greškom doneo iz Rima ne znajući da je u pitanju ženski miris, ali ta detinjarija evidentno ne bi prošla kod malog Šerloka. Ne samo što se po nivou u bočici lako moglo utvrditi da je iz nje uveliko pucano, nego su u kupatilu sigurno ukadrirane još neke kompromitujuće ružičaste sitnice, koje momci koriste samo ako su izrazito emancipovani momci, a ja baš nešto nisam taj... Nadao sam se da je to i njoj jasno... Izabravši smešak broj osam, poznatiji kao "neodređen", odlučio sam da se branim ćutanjem. Ne znam da li je kriva samo Emilija Kovačev, ili su umešani i Černobil i rani klimaks, ali osećao sam se kao blentavi gimnazijalac. I, što je najgore, dopadalo mi se... Osećati se kao mlada budala odlično je za promenu, naročito ako se dotle osećaš kao stara budala. Ne, "Gianfranco Ferre" nije nikako bio miris za to popodne i za devojku sa biciklom. Nije se uopšte slagao sa malim mutnim biserom na njenom prstenu, i kapima kiše zagubljenim u lavirintu asparagusa na terasi. To je, definitivno, dopodnevni parfem, izmišljen za nekog ko dolazi pričajući o odlasku. Taj miris bolje pristaje uz spuštenu roletnu, stvari prebačene preko stolice, i onaj protokolarni osećaj krivice koji se javlja na kraju balade. Uf, na tren sam video sebe kao ofucanog švalera koji šeta po kući u gornjem delu pidžame sa mrežicom u kosi, ali tad se ponovo javio onaj anđeo prerušen u devojku i oterao tu avet... - Nešto nije u redu? Naravno da nije. Ali to nikako ne znači da je za štampu. Priča o malim ženskim stvarima u malom muškom stanu suviše je klasična i otrcana, čak i za poštovani ilustrovani magazin... Sve je vuklo na avanturu i nagoveštalo neku maglovitu plavičastu tajnu, odgovaralo mi je što me Lijine radoznale okice snimaju kao špijunski sateliti, ali to je bio samo motiv više da ne provalim prozaične razloge prisustva male šarene hemije na mojim policama. - Sve je u redu... To samo Neko, ko svrati s vremena na vreme, krije ovde rezervni arsenal šminke i koječega, da mu se ne bi slučajno desilo da ode iz ovog stana malkice izgužvan i raščupan. Ali, koji bih ja mangup bio kad bih to ispričao? Ispao bih poslednji dripac. Pardon, pretposlednji... Poslednji dripac bi, uz svu diskreciju, ipak ispao taj Neko, ko i svrati s vremena na vreme, da se ne lažemo, uglavnom samo zato da bi bio malkice izgužvan i raščupan... Tri Posleratna Druga |
petak, 20.05.2005.
:)
|
kući sam... šutim koliko mogu, u strahu da me zbog gubitka glasa, prehlade i ostalih nakupljenih sitnica ne zadrže ovdje do daljnjega :) iščekujem četvrtak...
Stara stvar u Novom Bečeju... Slava je za Gospojinu... Ne znate vi moju Ninu... Dece nema pa me vole kao matera... Pridveče do crkve trkne... Za pokojnim Strikom šmrkne... A sve brine da me u "špacirung" natera... Ja sam otrov za udavače... Trepću oči snevalice... Uzdišu ko zevalice... Gurkaju se laktovima... Usne napuće... Jednoj miraz mlin što melje... Drugoj lanac i po zemlje... Trećoj cifra tolk'a da se samo šapuće... Bež'te curice s glavne ulice... Kada prode sin jedinac... Štikla kleca... Sitne su vam udice... Korzom plovi štuka što se retko peca... Zbogom Totice, male skotice... Mađarice-svađalice... Srcolomke... Prave ste lepotice... Žali bože faliti vam druge momke... Videh pendžer u Bečkereku... I u njemu... Povrh lale... Tog trenutka procvetale... Zasja pramen riđi... Kao krilo tetreba... Nidočeg mi više nije... Snevam zemlju iz saksije... Meni, babo, od te zemlje više ne treba... Nek se okuša hor torokuša... Ja sam babin sin jedinac... Mater svima... Štagod kogod pokuša... Uzeću je, pa da samo bluzu ima... Zbogom Sremice-uspaljenice... I Bačvanke... Probiranke od zanata... Fine ste vi ženice... Al već vidim... Ženiću se iz Banata... zašto ova...ne znam...a eto :) |
četvrtak, 19.05.2005.
:))))
|
živa sam!!! prehlađena doduše, al sve je to za ljude... vagoni maramica i mirna :))) Klagenfurt-skroz sam oduševljena bolnicom, i doktorima i sve... iako mi je doktor rekao da je meni izvadit krv "like getting some milk from a mouse", sve je prošlo sasvim u redu... Zagreb bolnica-i tu je manje više prošlo ok, bar vađenje krvi, a doktore nisam uopće našla... Sve ću znati za maksimalno 10 dana...
i... Princ!!!! definitivno mi je sinoć bilo bolje tamo nego ikad! Još kad vam nađu parkirno mjesto ispod klima uređaja, pa kud ćeš bolje.... ja obožavam te ljude... jednostavno obožavam.. aha, za neupućene, u Princu je sinoć bio predljubljanski Đole party... ljubim vas sve i idem šetat po zegeju ;) |
nedjelja, 15.05.2005.
...povlači te konce... igra se...
|
šta još ima da se doda?
držite mi fige... U pet i petnaest je zvonio sat, jednoga jutra na kraju leta. U šest i deset je kretao voz s nekog perona na kraju sveta mene je čekao taj voz... Kraj mojih nogu je spavao pas, rekoh mu tiho, "Hej, beži odatle". Otvorih vrata, izađoh na trem na kom su cvetale bele muškatle. Pomislih, to je, možda, taj dom. Nije me čula, mirno je snila svoje lepeze i sveće i čipke. Snila je dane, mirne i nežne, k'o crno - bele klavirske tipke. A u životu, sama na svetu, u menuetu tražila spas. Siđoh pred kuću, na prašnjavi put, k'o neki lopov, polako i tiho. Ja nisam bio taj vitez za nju, mada mi govore da sam Don Kihot, al' to je sasvim druga stvar. Bila je zvezda, bila je pesma, svaki dan druga, a večito ista. Snila je dobra stara vremena, i svog Šopena i Baha i Lista. Možda će sama, u grubom svetu, u menuetu naći svoj mir. Od tad je prošao vek ili dva, javi se retko ponekom kartom. I ko zna gde je, ne želim da zna, koliko čeznem za dalekim martom, kad sam je sreo prvi put. Bila je zvezda, bila je pesma, svaki dan druga, a večito ista. Snila je dobra stara vremena, i svog Šopena i Baha i Lista. A u životu, sama na svetu, u menuetu tražila spas. Još uvek lutam, gde je kraj puta? Pamte me mnoge provincijske pruge. Kriju me mračne, jeftine krčme, noći su, ponekad, puste i duge. Nestajem tada u nekom svom svetu, i menuetu, i menuetu... |
četvrtak, 12.05.2005.
...
|
točkice u naslovu... najrađe bi cijeli post ispisala točkicama... njima se može napisati toliko toga... kao i praznom porukom... ako ikad dobijete praznu poruku od mene, ne nisam se zabunila... samo toliko toga imam reći, a ne znam kako. čvrsto vjerujem da dosad takve poruke, daklem, prazne koje sam ja poslala, nisu bile shvaćene kako treba, u biti shvaćene su kao totalne pogreške.
večeras sam rekla neke jako sebične stvari... na temu "prijatelji"... daklem, zbog jednog glupog razloga sam "pukla"... i možda mi je krivo što sam to napravila... al jednostavno me nervira što neki ljudi uporno kritiziraju neke ljude koje volim, bez da uopće i sami znaju razlog... a ja se kao, na to neobazirem, zato jer tu osobu, daklem, onu koja kritizira neopisivo mnogo volim... e jebiga, nek sve ide u honduras... možda nisam u pravu. al smeta mi... a najviše od svega mi smeta to što mi uopće išta smeta... e da mi je bar sve ravno ko severni Banat... zašto se uvijek toliko stvari skupi odjednom?! e da, još jedan glupi razlog zbog kojeg sam ljuta... prehlađena sam ko budala i propadaju planovi za petak. ma... dobila sam izvrstan savjet večeras... GLAVOM KROZ ZID... |
utorak, 10.05.2005.
dal me poželeo neko? :)
Evo mene kući... Ofskroz, ne zadugo. Zagreb, Austrija, mozda Ljubljana, pa nazad otkud sam danas došla... Otkud sam danas došla prilično prehlađena... a iz nekih razloga nije poželjno da u petak budem u ovakvom stanju... no o petku neki drugi put, u subotu recimo, hehe :) što se mojih kostiju tiče... uzbrdice sam savladala mnogo dobro, a nizbrdice relativno dobro, hehehe.... Ljubim vas sve i idem viditi sta se dešavalo po bespućima interneta dok me nije bilo :)
|