...nemam pojma kad neko pita gde je to...
opet ne znam zasto sam krenila da pisem uopce :) nesto ovih dana nista ne znam :) nemam volje ni za sta, doslovno samo vegetiram, a (z)majka se ljuti... ne zelim joj ni pokusati objasniti da me malo pusti na miru, da ce sve biti ok... imam tremu, imam jezu kao slepac na trapezu :) opet :) i tako cu valjda imati do kraja zivota pred svaku kontrolu :) ma... ovih dana mi je vise nego ikad osmeh lajtmotiv i gadim se sama sebi koliko se smjeskam :) a oni koji me znaju.. eh, oni me znaju... ;)
|
srijeda, 23.02.2005.
dzaba bilo...
slazem misli i sjecanja kao puzzle...
a nikako mi nije jasno zasto, u trenu kad stavim posljednji komadic, ne ostavim ih slozene na ormaru da skupljaju prasinu, kao sto se sa svim postenim puzzlama radi... nego ih rastavljam i pocinjem opet... iz nekog drugog kuta... i tako uvijek na kraju dobijem istu stvar... ja nisam hteo da menjam svet, meni je i ovaj bio dobar..hteo sam samo da... |
...vodji skitnica..
Umiru jeleni...
i sad u meni tamo gde si bila slomilo se jutro... ko ti je rekao da snovi tamne nikad necu znati, jer bicu samo trag coveka i bicu vodja skitnica. Nek' bude dan... kad divlje ptice krenu... preko istog mosta ja cu preci, ako me tamo ceka tvoja senka nista necu reci, jer bicu samo trag coveka i bicu vodja skitnica. Ne brini ne brini jeleni umiru sami... ne brini ne brini jeleni umiru sami... |
....
Kad bi zivot bio san, Sanjala bi na mom ramenu. Da si kamen jedan dan, Ja bih bio mach u kamenu. Kratko sam te ljubio, Prebrzo izgubio. Pricham andjelima, liche mi na bebe, Kako nisam sreo miliju od tebe, I da ne postoji na svijetu sila, Mocna kao shto je nasha ljubav bila. Moja draga,moja draga, Jutros iznenada nestala bez traga Moja draga,moja draga, Moja draga nestala bez traga. Kad bi zivot bio brod, eee... Ti bi bila vjetar povoljan, Da sam s tobom jedan tren, I taj tren bi bio dovoljan. Kratko sam te ljubio, Prebrzo izgubio. Pricham andjelima, liche mi na bebe, Kako nisam sreo miliju od tebe, I da ne postoji na svijetu sila, Mocna kao shto je nasha ljubav bila. Moja draga,moja draga, Jutros iznenada nestala bez traga. Moja draga, moja draga, Moja draga nestala bez traga. Pricham andjelima, liche mi na bebe, Kako nisam sreo miliju od tebe, I da ne postoji na svijetu sila, Mocna kao shto je nasha ljubav bila. Moja draga, moja draga, Moja draga nestala bez traga. upravo ide na plejlisti... a ja upravo ispadam sebicna glupaca... zao mi je, ne mogu drugacije... ne znam... ............... ok sad vec ide ...moralo se i to jednom desiti... :) bolje prije nego kasnije... :) |
subota, 19.02.2005.
..sam tugujem, sam se tešim...
...tražio sam džaba sreću, kanda da je naći neću.. zašto ovaj stih na početku? nemam pojma, nemam neki razlog, samo mi se vrti po glavi otkad sam se jutros probudila.. pitaju me neki zašto ne pišem blog zadnja dva, tri il štajaznam koliko dana... i za to isto nemam neki poseban razlog, jednostavno, nisam ni tužna, ni sretna, vegetiram, pa mi i misli vegetiraju, i samim tim se ni slova ne slažu u slogove, ovi u riječi, a one u rečenice... eto. samo... fale mi neki ljudi, al izdržaću ja to.. mogla sam bez njih 20ak godina, mogu i jos malo... |
...nije djole, al doslo mi...
Listam svoja sjećanja, stakla lipih boja,
slikam dobra lica, a slika je uvik tvoja, Živin u svom svitu u skrovištu od pakla, gledan jude di trče a nijedan se nije maka I pisma pišen često a nikad ih ne šaljen jer u njima piše uvik isto, da je kasno i da se kajen I svaku svoju grubu rič vragu sada dajen.. |
utorak, 15.02.2005.
...ruža...
Njenog brata znao sam tako... Iz čuvenja... Nisam puno mario za te Dođoše... Vukla se ko kornjača jedna jesen lenja... Spori dani davno prođoše... Pretio je da će on na put da mi stane... I da mu se sestre okanem... A... Mi smo samo šetali... I pomalo kisli... Dobro sam se nagled'o njenih koraka... Druge su mi devojke pobegle iz misli... Prhnule... Ko jato čvoraka... Tih je dana zvonilo u čast Malog Princa... I odvažnog Bilbo Baginsa... Na svim mojim crkvama satovi su stali... Kazaljke se, srećom, baš tada sklopiše... Sto hiljada reči znam... Al' jedna mi fali... Da nju kako treba opišem... I... Sram ga bilo, gospodo, ko pomisli loše... Al'... Ni nalik na druge Dođoše... Otad baš ne uzimam svaku što se pruža... Srce se odupire... Pa se privikne... Al' zumbuli su zumbuli, a Ruža je Ruža... Pa da na kraj sveta iznikne... Ma... Da se redom postroje odavde do ćoška... Nijedna ko moja Dođoška... Ta, idi... Kao moja lepa Dođoška... |
koji je ono danas dan?
..to je prica o valentinovu dvehiljadepete...cestitala bi ti ga posto si isto zaljubljita...al necem. ne volem ga... mada mi je predivno ovo kristalno srculence sta san dobila...majkumu iz swarovskog je....odma se sjetim jedne setnje... zastajanja pred izlogom swarovskog..i pitanja „sta ces da ti kupim?“ ovo je dio danas napisanog maila... al ne sjecam se te setnje zapravo... nicega se vise ne sjecam... |
subota, 12.02.2005.
...stavi misli u prazan hod...
o da mi je da znam... kako se to radi.. pih opet sam u fazi da bi malo nestala, cisto da ne vidim i ne cujem nikoga, niti da ko vidi i cuje mene.. al naravno, ja mjenjam raspolozenja brzinom svjetlosti,pa eto... i pretjerujem... i svasta nesto.. a mozda sve ovo zapravo i nisam ja? :) pa ako neko nadje Mene, nek mi javi :))
kao sto sam na jednom blogu vec napisala, procvjetala mi je Otilija :) Otilija je moja nova biljcica, a koja je vrsta, mozda vam i kazem kad zapamtim... bitno da je ona meni lijepa, koga briga kako se zove :) i jos jedan novitet! danas nije bilo Uvodnog Jutarnjeg!!!! hehehhe, probudila se ja prije majcice :) moralo se i to jednom desiti :) a sutra je jedna vrlo stresna situacija za moju baku... naime to stvorenje ne da je cudno, nego je cudno... zena je meni vec milion puta i jos nesto sitno rekla da joj ne dolazim dok mi kosa ne naraste... u prijevodu, od cijele moje situacije, njoj je najtraumaticnija kosa?! aaajd... ali, idem sutra kod nje. i nesto me ne bi cudilo da je ne zateknem tamo :))) |
petak, 11.02.2005.
...hajde usudi se i pogledaj u poglede...
u velikoj sam dilemi danas... jel bi meni trebalo biti neugodno sto me ljudi gledaju, ili njima zato sto tako ocito lijepe svoje poglede za mene?!... jbt ko da sam ja jedina na svijetu celava!!! mislim, imam ja uvijek neku kapu il sesiric il nesto... al vidi se da sam celava... i nije da se nisam navikla da gledaju... al postane jako neugodno kad shvatis da u kojem god smijeru pogledas..neko te gleda... uglavnom su to zbunjeni pogledi, i oni sazalijevajuci, a ove druge tek ne volem...
osim toga... nakon Uvodnog Jutarnjeg: "p..ti materina, izlazi vise iz kreveta!!!!" "jesi ti normalna, sta me budis, ka da ce se nesto desit ako se ne dignen?!?!" a bilo je 8:12 am... moja mama je zakljucila da sam ja nocni tip. ides?! 20 godina joj trebalo da skuzi... al unatoc tome, i ujutro cemo odraditi Uvodni Jutarnji... vidicemo ko ce duze izdrzat... |
utorak, 08.02.2005.
"...prijatelji su dovoljno retki da bi bili dragoceni..."
„stigla san u dom prid neke dvi ure, mamu san ti dopratila do vrata, ušla u sobu, ugašeno svitlo, samo kiki u mraku i.. kako ono? praznina za dva broja veća od svih prethodnih? ako je tako, onda su ta dva broja velika tako da u toj priči i nema mista za treći. i, nisan primjetila da plačen. nemoj me krivo shvatit, ne radi se o nikakvom sažalijevanju, to znan da ne želiš, a tog osjećaja ionako nema u meni kad si ti u pitanju jer ga doživljavan pomalo uvredljivin.. al.. tužna san, srićo. mislin da nikad u životu nisan bila ovako tužna u životu. sad se sramin sama prid sobon kakve su me gluposti zabrinjavale prije svega ovog. nekakvi kolokviji,glupe zatreskanosti, koncerti, lova, menza.. nisan uopće, mislila da bi do ovog opet moglo doć. i sad mi se čini, da jesan mislila i da san pazila na tebe, sve bi bilo drugačije. ne moraš mi virovat, al.. da mogu, isti tren bi proživljavala sve to umisto tebe, bez sekunde razmišljanja. ako je moguće prijatelja previše volit, onda te volin previše. bolilo me danas u čekaonici. nisan bila samo tužna, nego me baš bolilo. stvarna fizička bol. da ti nisu došli mama i leki, bila bi te zagrlila i ne bi te pustila. pokušavan sad ove svoje gluposti napisat nekako da imaju smisla, al mi ne ide. nema veze, ti znaš.. ako imn anđela čuvara, oću da otiđe k tebi. kažu da on sidi na ramenu, pa ako jeste, onda vidi napismeno di bi triba bit. i poklanjan ti sve tri želje koje iman. i dobit ćeš kikija da te pazi kad god poželiš. i svaku ditelinu s 4 lista. i svaki komadićak čarolije na koji naiđen. samo mi budi dobro. izdrži još ovaj put. i brzo brzo brzo iziđi otuda. ne sviđa mi se sivilo bolničkih hodnika, ne pristaje ti onaj mrak, zvuk zabrinutog šaputanja nikad nije bio tvoja glazba, medicinske sestre i doktori ni ne znaju kakvo malo čudo mi moraju pazit i sve se to čini tako daleko od mene.. ne znan više jel virujen konačno u sve il na kraju ne virujen nu u šta. pa pomislin kako ipak virujen. lakše je. imaš nekog da ga okriviš. popričan s bogom, u prolazu, optužujen ga, preklinjen, mrzin, molin.. ne znan jel uopće svjestan da je vrime da i poduzme nešto oko toga... dogodi mi se nekad da mu pošaljen i kakvu drugu molitvicu, al brzo se ispravin i kažen kakvi su prioriteti. o, onaj gori i ja ćemo se gadno posvađat ne obrati li malo pažnje na jednog umornog anđela.. a nekako san stekla dojam da samnon i nije dobro bit u svadji...? večeras nema neba u mom prozoru valjda se ona zvezda šta prelama zrake vidi iz tvog kreveta. i pazi dobro kad ti zavodljivo namigne, načula san da je to tajni znak da će bit dobro..sve. i... volila bi da se ne osjećan ovako nemoćno ko sad, pametne glave su izdvojile sate i sate da napišu ove silne priručnike o tome kako odrediti nekakve diferencijale i derivacije, a da nikom nije palo napamet da ostavi kakav savjet, na papiru, kamenu, drvetu, svejedno.., i kaže ti kako da svojoj najboljoj prijateljici pribaviš otpusno pismo. ova planeta definitivno nije na dobrom putu.. (a usput, prijateljica nije najbolja samo zato jer je moja, nego je inače najbolja i takva se ušetala u moj život..) odavno san se pomirila s tin da reči nisu moje igračke. par sekundi prije ili kasnije san shvatila i da reči nisu najbitnije. možda jednom uspijem napisati kjigu o tebi, debelu ko ruski roman, printanu u samo jednom primjerku za Onu Kojoj Je I Namijenjen..a do tad će jedno obično, ofucano, dosadno 'volin te' morat poslužit. i molin te, jako jako jako, nemoj to zaboravit. zaboravi sve ostalo, najdražu pismu, najbolji crtić, boju gitare, prvi koncert, posljednje starke..sve o meni ionako komotno stane u jedan leksikon u petom osnovne. al nikad nemoj zaboravit da te volin...ja sigurno neću..“ ovo pismo sam pronašla danas u jednoj knjizi.. zadnji put pročitano onda kada sam ga i dobila.. prije malo više od dva mjeseca.. jako mi je trebalo da ga danas pročitam... da me podsjeti kako divnu osobu sam dobila za prijateljicu... onda sam malo razmišljala o svim tim silnim prijateljstvima... i zaključila da me ljudi koje sam nazivala prijateljima, pa čak i najboljim... ne znaju ni blizu tako dobro kao Neki Jako Posebni Ljudi... Ona koja je slaagala ove gore riječi definitivno drži prvo mjesto, i kako mi se čini, ne odustaje od njega :) i ne dam joj da odustane.. još nešto moram citirati... „ne znamo se niti godinu dana, vidjeli smo se svega par puta, a imam osjećaj da te znam čitav život...“ ma, da ne duljim previše... o mojim rasutim biserima... oni su razlog da kroz život idem sretna, sretna jer ih imam... |
nedjelja, 06.02.2005.
...na prepad...
postavljeno mi danas cudno i iz vedra neba pitanje kao...
"jesi se oladila vise, ipak je tu puno miseci proslo..." ma daaj... vreme samo raspiruje plam... ucinilo mi se danas da je proljece tu... al ipak mislim da mi se samo ucinilo... svejedno, bilo je lijepo sjediti na klupici uz more... gledati jata galebova kako setaju po plicaku... i zrake sunca koje uranjaju u bonacu... ako me nesto u zivotu smiruje... definitivno je to more... pa... nije ni cudo sto je zivot more... |
petak, 04.02.2005.
...neke stvarcice...
s obzirom na nedavno farbanje prostorije poznate pod nazivom Moja Soba... sve stvari bile su spakovane po nekim kutijama... danas sam malo zavirila u kutije.. i nasla puuuno sitnica, neke tekice, blokice, fotke, raznorazne papirice, karte...svasta... naslo se tu stvarno svega... svaka stvarcica ima svoju pricu... i sve te price se nekako nadju tu na hrpi... i osjecala sam se bas sretna... a malo poslije toga sam bila nekako...tuzna... uspomene...sjecanja... lijepa sjecanja, a izazivaju tugu... zasto je to tako? mislim da bi trebala bit sretna sto ih imam, a ne tuzna sto su prosla... pih...
|
četvrtak, 03.02.2005.
...samo da bi prosli prestao...
uf kako se vuku ovi dani...bas sam nekako... ni ne znam kako sam... nisam lose, a daleko sam od dobrog... da nisam ja mozda malo neodlucna? malo vise... ne znam ni zasto sam uhvatila pisati ovo sad... moram se odvinuti od toga da pisem blog kad sam depresivna... da ne bi imalo svi dojam da sam uvijek takva... nisam stvarno,u zadnje vrijeme mozda i jesam malo cesce... al ocekujem da se vrati ona stara ja... jako je nestrpljivo ocekujem....
|
srijeda, 02.02.2005.
...ta teska strana rec...
evo me opet malo... ako mi dani budu prolazili ko ovaj danas, nece mi zivot nikad proc!! dan mi je skroz veselo poceo, sokirala sam postara... jebesga, ne mogu ja u svakom momentu misliti na to kako izgledam :) al ovaj postar se vise nece vratiti :D
dogadjaji par dana unatrag... bila sam u zagrebu, kontrola... u nedjelju isla gore... opet skoro sjebala neke stvari, al sta ces, ja sam i dalje izgubljen slucaj... sva sreca pa mi neki ne dopustaju da zeznem do kraja, al opako kupim minuse... kontrola, to je valjda ono sto je bitno iako od cijelog odlaska u zagreb pamtim samo snijeg... setnju zagrebom.. na koju nisam smjela ni pomisliti, al ja uvijek mislim o stvarima o kojima ne bi smjela, zasto da kvarim tradiciju?! aha, kontrola... izgleda da je za sad sve u redu... znat ce se za koji dan... a onda nesto detaljnije za mjesec dana... sad zelje i pozdravi :) dante, moja tuga je samo moja stvar, ok? :) jedino ofca ponekad ima problema s nekim mojim tugama, al vecina je ipak moja :) miki, ne sumnjam da bi mi se svidilo! a nadam se da ce bit jos prilika :) navedenima i svima ostalima, veeeelike puse :) |