o da mi je da znam... kako se to radi.. pih opet sam u fazi da bi malo nestala, cisto da ne vidim i ne cujem nikoga, niti da ko vidi i cuje mene.. al naravno, ja mjenjam raspolozenja brzinom svjetlosti,pa eto... i pretjerujem... i svasta nesto.. a mozda sve ovo zapravo i nisam ja? :) pa ako neko nadje Mene, nek mi javi :))
kao sto sam na jednom blogu vec napisala, procvjetala mi je Otilija :) Otilija je moja nova biljcica, a koja je vrsta, mozda vam i kazem kad zapamtim... bitno da je ona meni lijepa, koga briga kako se zove :)
i jos jedan novitet! danas nije bilo Uvodnog Jutarnjeg!!!! hehehhe, probudila se ja prije majcice :) moralo se i to jednom desiti :) a sutra je jedna vrlo stresna situacija za moju baku... naime to stvorenje ne da je cudno, nego je cudno... zena je meni vec milion puta i jos nesto sitno rekla da joj ne dolazim dok mi kosa ne naraste... u prijevodu, od cijele moje situacije, njoj je najtraumaticnija kosa?! aaajd... ali, idem sutra kod nje. i nesto me ne bi cudilo da je ne zateknem tamo :)))
ako vam za nesto treba, il štajaznam već...
evo: naopakabajka@net.hr
ICQ: 327-666-751
_____________________
...ostala je knjiga sa par neprocitanih strana,
neke stvarcice od Herendi porcelana,
i jedan pulover...u kom si bila...
i ostala je ploca "the best of ry cooder",
i fina mala plava kutijica za puder...
i ja sam te ostao zeljan...
dok me bude...
moja mila...
___________________
"Jednog dana ce sve doci na svoje, to znam,
ali prethodno bi morao da nadjem malo vremena da umrem,
i ispunim jos par rubrika u formularu Vecnosti, tako da bas ne vapim za tim danom.."
(Dodir svile)
______________________
"Legao sam na ledja, siroko rasirivsi ruke, pokusavajuci da sto ravnomernije rasporedim mehur praznine u grudima. Anamaria mi je nedostajala tupo, gotovo opipljivo, jedan otkinuti dio mene, pomislih, ne mogavsi da zamislim koji...
Glava, udovi, prsti, pipici i kraci?
O, ne... Sve je to nekako spolja?
Ovo fali iz sredine...
Negde iz tamnog ambisa zbog kojeg se sve redje usudjujem da zaronim u sebe...
jer tamo zaglavim... Oci se prepune do vrga...
I suze se za cas raspu kao pokidane biserne niske...
Po sobi...
Po meni...
Po citavom svetu...
I ne mogu ih skupiti do jutra..."(jedan od onih zivota)
______________________
O, samo to ne...
Prkoseći zakonu gravitacije, u njenom oku je blistala malena suza, a onda se ipak otkinula i nestala putujući kraj nosića.
Znam, more je potopilo Atlantidu, i, krckajući stene kao lešnike, išaralo lokalnu planetu. Brzaci lome turbine, a mutne velike reke nakrive šešir, pa potope Kinu i Indiju kao veliki veš. I nikom ništa...
Ali, suza je kraljica. Suza je najmoćnija vodena sila.
Trudeći se da to ne deluje nervozno, lupkao sam neki takt, pokušavajući nezrelo da privučem njenu pažnju.
Neuspešno... Oni koji su nekad uspeli da vrate osmeh na lice na kom još ima tragova suza, znaju kako je to dobar osećaj.
(tri posleratna druga)
______________________ Od nakita je nosila jedino oči, i ja sam u tom trenutku uzalud tražio reč koja bi ih objasnila.
Za razliku od crnih, krupnih, sanjalačkih, razmaknutih, plavih i sličnih, njene oči su se mogle objasniti samo sa više reči, ali za to nije bilo vremena.
(tri posleratna druga)
______________________