The end blog

utorak, 08.01.2013.

Over the hills and far away

"Sićam se, staja sam povr ceste i gleda sunce di izlazi povr Imatskog. Biokova je opet, tamo prima Splitu, poplavila ko da je neko namlatijo. Tamo, tamo da putujem, reka bi oni pjesnik. U varoš, u velki grad. Đava odnijo i selo, di će pametan čovik pametovat među babama i didovima. Iđem u grad i uspiću, ne mogu se varošani mirit s čovikom šta živi ko ovi šta žive u ovom gori filmu šta se pokaziva. Konkvest ili, ko što mi je rekla čistačica iz mog stana - ima mala fakultet - znači "osvojit'". E, nu, tako sam i ja osvojio najprvo zere zagreba, pa sam unda udarijo na split. Svi me znaju sada u mom zavčaju, jer sam blizu da me mogu vidit, a ope nisam međunjima, prmitivcima i desničarima i tome slično. Bogati ja sam prvi čovik iz sela šta je uspijo uživotu rugajuć se. A ruga sam se svima bez straja. Evo recmo, šta su mnogi zaboravili jedino di end blog nije, ja sam faktički j--bava ćaću i mater ministru znanosti, Obrazovanja i onoga nečega u vrime Adezeja. A kad su oni manitaši studenti pobunili proti vlasti, bijo čoik u firmi u nas, zapovidijo arambaši da im damo u jaketu, i normalna stvar: ja napisa tekst di sa i prikaza ko neradnike i pijance s onizim dredlok frizurama. Strela odapeta, pare keširane, ko u ovom gori filmu. Nego, ako se iko pita kako mi je sve to pošlo za rukom da postanem dio splitske intelektualnog skorupa, i da čoik ministar u me naručiva tekst, evo kako: triba discinplinirat govor i uvik pazit da ne govoriš vako kako ja sad govorim jerbo će te pripoznat ko oportunista šta se prodaje za dobre pare ko brantelj prava i dužnosti nejakih. Triba uvik na početku onog teksta reć: "Ne čini li vam se.... ili nismo li svi.....", porad čega čoik čitatelj automatski konta da ti misliš ki on. A ne zna da ti misliš na pare i prvinu u selu i na to da se krvi napiješ svakom ko ti se nije poklonijo. Samo to ne piše. Piše nešto o pravima i dužnostima, livici i desnici, dobru i zlu, tim stvarima šta se judi oko nji kolju. Ti si moralan pa komentiraš nemoralne. Ne zna niko naravno da dobro zarađivaš i da si čoik uvik vojan zaradit, a nevoljan motike. Porad toga, valja dobro pazit da čoiku dikod ne utekne zera naglaska, zera naše lipe psovke, ko onda kad sam, kako mi dragi di end blog skreće posornost, kritičarki napisa da me "posrala", jer onda se vidi da mi džaba varoške robe, žene i stana, kad mi je srce u pećini i uvik će tamo bit. To valja pazit, i pazit na naglasak i uvik se angažirat za neka prava, ako nije velik trošak. I triba z ljudima pravim bit dobar. Uspjeh neće izostati. Piši dakle vako:

"Za vraga, moj put je počeo upravo onog dana kad sam vidio ovaj film. "Conquest", osvajanje, bio je motivator mojih ranih spisateljskih pokušaja. Ne znam da li ste ikad pomislili na to koliko ovakvi filmovi prikazuju nas ljude kakvi jesmo. Evo ja recimo..."

Tako pajdo, i osevapit ćeš se"

Ante D. Tomić "Tekst između redaka - šta govorim kad mučim"

<	siječanj, 2013					>
P	U	S	Č	P	S	N
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

Kolovoz 2014 (1)
Svibanj 2014 (1)
Travanj 2014 (2)
Ožujak 2014 (3)
Veljača 2014 (5)
Prosinac 2013 (3)
Studeni 2013 (2)
Listopad 2013 (10)
Rujan 2013 (3)
Kolovoz 2013 (1)
Srpanj 2013 (1)
Lipanj 2013 (4)
Svibanj 2013 (3)
Travanj 2013 (4)
Ožujak 2013 (2)
Veljača 2013 (3)
Siječanj 2013 (8)
Prosinac 2012 (23)